Izvor: RTS, 02.Mar.2014, 01:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad su Moskovljani pokorili Ostrvo (prvi deo)

Prvi sportski sudar Istoka i Zapada dogodio se u prvim mesecima nakon završetka Drugog svetskog rata kada su turneju u Velikoj Britaniji imali fudbaleri moskovskog Dinama. Iako su se smatrali totalnim autsajderima, Moskovljani u duelima sa Čelsijem, Kardifom, Arsenalom i Glazgov Rendžersom ostali su neporaženi. Ostrvljani su tek tada shvatili da možda i nisu toliko neprikosnoveni u fudbalu kao što su mislili.

Kraj Drugog svetskog rata okončao je najstrašniji period u istoriji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << čovečanstva, pre svega u Evropi. Stari kontinent u prvih nekoliko meseci nakon okončanja rata počeo je  da se oporavlja od svih strahota. Život je počeo da teče tamo gde je zaustavljen 1939. godine. Fudbal je bio jedan od stvari koji je tražio povratak na mesto koje mu je pre rata pripadalo.

U kolevci fudbala, Engleskoj, igrači, oni koji su preživeli rat, polako su se vraćali iz svojih jedinica u klubove, čizme su menjali kopačkama i umesto vojnika ponovo su bili sportisti. Fudbal je ponovo bio tema o kojoj se priča na Ostrvu, ali trebalo je vremena da se vrati makar na predratni nivo.

U doba pre nego što je stvorena Liga šampiona, pre povratka svetskog prvenstva, pre osnivanja evropskog prvenstva, britanskim klubovima je bila potrebna neka doza uzbuđenja koja će razdrmati navijače i vratiti ih na stadion. Međunarodne prijateljske utakmice bile su prava poslastica pre rata i činilo se da je to dobitna kombinacija koja će vratiti navijače na tribine.

Prvih nekoliko meseci nakon Drugog svetskog rata Britanci i Sovjeti su još uvek bili saveznici, iako su razmirice, koje će kasnije dovesti do hladnog rata, postojale. Činilo se da je dobra ideja da jedan sovjetski tim odigra nekoliko utakmica na Ostrvu. Poseta jednog tako „egzotičnog" tima i pobeda nad njim povratila bi moral engleskom fudbalu. Sa druge strane sami Sovjeti, kojima pre Drugog svetskog rata nije bilo dopušteno učešće na velikim sportkim manifestacijama, videli bi gde se njihov fudbal u tom trenutku nalazi.

Sovjeti su izabrali ekipu Dinama iz Moskve da odigra nekoliko utakmica na Ostrvu. Ovaj tim je zadržao najveći broj fudbalera koji su preživeli rat i dominirali su sovjetskim fudbalom u periodu između dva svetska rata.

U Velikoj Britaniji na posetu sovjetskog tima gledali su skeptično. Britanci, pre svega Englezi, pre rata su sebe smatrali apsolutnim svetskim prvacima i nisu ni učestvovali na svetskim prvenstvima smatrajući da nemaju šta kome da dokazuju. Zato se i nisu oduševili što im u goste dolazi ekipa koja je, kako su jedne novine napisale, „sastavljena od fabričkih radnika". Englezi su mislili da to neće biti fer borba jer su u ostrvskom fudbalu već tada igrali profesionalni fudbaleri od kojih su mnogi bili svetske zvezde.

Pre nego što je turneja ugovorena, Britanci su morali da ispune 14 uslova koliko su predstavnici Dinama poslali organizatorima i fudbalskim instituacijama na Ostrvu. Sovjetski tim je tražio da se pravila igre prilagode njihovim uslovima, odnosno da se dopuste izmene (koje su bile zabranjene u Britaniji ali dopuštene u Sovjetskom Savezu), da se zabrani ekstremno gruba igra (koja je takođe bila dozvoljena na Ostrvu). Zbog neujednačenih kriterijuma moskovski tim je tražio da najmanje jednu utakmicu sudi sudija kojeg su oni poveli iz Sovjetskog Saveza.

Dinamo je takođe odbio da igra meč protiv reprezentacije Engleske, navevši da će igrati samo protiv ekipa sličnih mogućnosti. Moskovljani su takođe tražili da obeduju samo u ambasadi Sovjetskog Saveza u Londonu.

Među posebnim zahtevima bio je da jedan od protivnika Dinama bude ekipa Arsenala jer, kako je trener Mikail Jakušin objasnio: „Doći u London a ne igrati protiv Arsenala je isto kao da si otišao u Kairo i nisi video piramide". Na kraju je napravljena lista protivnika, gde je ekipa Dinama trebalo da igra protiv Čelsija, Kardifa, Arsenala i Glazgov Rendžersa.

Britanci su na kraju pristali na skoro sve uslove, tako da je turneja mogla da počne. Jednog prohladnog novembarskog jutra avion sa fudbalerima i delegacijom Dinama iz Moskve sleteo je na londonski aerodrom. Gosti iz Rusije naišli su na hladan doček. Oni su smatrali uvredom što nije intonirana sovjetska himna, što nije podignuta zastava njihove države. Umesto toga dobili su samo hladno rukovanje fudbalaskih čelnika Engleske.

Predstavnici Fudbalske asocijacije Engleske nisu mogli da nađu adekvatan hotel koji bi primio 40 ljudi, tako da je alternativno rešenje nađeno tako što su sovjeti smešteni u stare vojne barake. Kako je opisao jedan od sovjetskih radio komentatora koji je došao sa ekspedicijom Dinama, igrači su smešteni u poluraspadnuti objekat, gde se na zidovima kupila buđ. Fudbaleri su pobegli glavom bez obzira u ambasadu Sovjetskog Saveza gde su se na kraju i smestili.

Prvu utakmicu Dinamo je odigrao 13. novembra 1945. godine protiv Čelsija. Na Stamford bridžu bila je prava navala navijača. Iako je kapacitet bio oko 75.000 mesta, navijači su preplavili stadion, došavši do same aut linije, dok su se mnogi popeli na krovove stadiona. Prema nekim izveštajima, procenjuje se da je utakmicu pratilo više od 100.000 ljudi.

Kao što je ranije rečeno, ekipa Dinama nije shvaćena za ozbiljnog protivnika koji bi mogao da parira engleskim klubovima. Čelsi je na utakmici izašao u najjačem sastavu, u ekipi su imali i najskuplje plaćeno pojačanje do tog trenutka u istoriji kluba Tomija Lotona, dok su bili pojačani i sa dvojicom fudbalera Fulama Džoom Bakuzijem i Džimom Tejlorom, koji su specijalno za tu priliku obukli dres Čelsija.

I Dinamo je u svojim redovima imao igrače iz drugih klubova. Tako je dres Dinama obukao i najbolji igrač gradskih rivala, ekipe CSKA, Bobrov.

Pre početka utakmice fudbaleri Dinama su kao znak dobre volje uručili bukete sa cvećem igračima Čelsija.

Ako su navijači bili skeptični po pitanju snage moskovske ekipe, fudbaleri Dinama su ih već u prvim minutima utakmice  razuverili. Prema izveštajima londonskih medija ekipa Dinama je igrala lepršavo, bez problema kontrolisala loptu i napadala.

Ipak, Čelsi je golovima Vilijamsa i Goldena do poluvremena imao prednost od 2:0. Mnogi su smatrali da je Dinamo mogao bez problema da vodi sa najmanje golom razlike, samo da su iskoristili propuštene šanse.

Povratak Moskovljana počinje 20 minuta pred kraj utakmice. Prvo je Arhangelski smanjio na 2:1, da bi ubrzo nakon toga Karcev izjednačio rezultat. Golom Loutona Čelsi je u finišu meča poveo, ali je i na ovo uzvratio Bobrov koji je postavio konačan rezultat 3:3.

Pojedini izveštaji govore da je poslednji gol Moskovljana postignut iz čistog ofsajda. Navodno je linijski sudija Lotonu kasnije rekao da je gol Bobrova priznao iz „diplomatskih razloga".

Zanimljiva je bila i navijača na Stamford bridžu. Pristalice Čelsija koje su na početku bile neprijateljski nastrojene prema gostima, do kraja meča klicali su na dobre poteze fudbalera Dinama. Igrači moskovskog kluba su osvojli srca navijača načinom igre nadigravši fudbalere Čelsija.

Britanskoj štampi, nakon utakmice protiv Čelsija, ekipa sastavljena od „radnika iz fabrika" nije izgledala tako amaterski. Iako je Čelsi remijem spasao čast Ostrva (britanski klubovi su retko gubili od kontinentalnih ekipa), bilo je jasno da na starom kontinentu postoje ekipe koje mogu da se nadigravaju sa ekipama iz „kolevke fudbala".

Nastaviće se...
Pogledaj vesti o: Moskva

Nastavak na RTS...