Izvor: S media, 27.Sep.2009, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbegnuta druga Velika depresija
Druga Velika depresija u globalnoj ekonomiji je izbegnuta zahvaljujući merama koje su vlade širom sveta usvojile da bi se sprečilo dalje pogoršanje privredne krize, ocenio je u autorskom tekstu za moskovski poslovni dnevnik "Vedomosti" poznati američki ekonomista Nuriel Rubini.
On je, u tekstu pod naslovom "Klizav put", ukazao da su preduzete mere za labavljenje novčano-kreditne politike, budžetske stimulacije i državna podrška finansijskom sistemu glavni temelj >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << na kjem se zasniva borba protiv tekuće recesije.
Rubini (51) je ocenio da su današnji političari uspeli da izbegnu ponavljanje velike krize sa početka tridesetih godina prošlog veka jer su izvukli pouke iz grešaka koje su napravljene tada, kao i tokom recesije koja je pogodila Japan potkraj prošle decenije.
Sada je glavno pitanje kako naći pravu izlaznu strategiju kada prestane primena anti-kriznih mera, smatra Rubini, koji je sredinom ove decenije predvideo da će se svet suočiti sa globalnim ekonomskim padom.
Dalje produžavanje sadašnjih mera usmerenih na podizanje tražnje i stabilizaciju finansijskog i celokupnog ekonomskog sistema, koje dosledno primenjuju najrazvijenije svetske ekonomije, Rubin naziva "klizavim putem".
Takva ekonomska politika ima za osnovu snažan rast budžetskog deficita i gomilanje državnog duga, što je na dugoročnoj osnovi neodrživo, smatra Rubini, profesor poznate Biznis škole na Njujorškom unverzitetu.
On ističe da bi ekonomska politika zasnovana na velikoj budžetskoj neravnoteži i rastućem državnom dugu na kraju neminovno izazvala oštru finansijsku krizu, rast inflacije i stvaranje novog "naduvanog balona" na kreditnom i tržištu akcija.
Imajući u vidu te nepovoljne okolnosti, sada je ključno pitanje u vodjenju ekonomske politike kako "lišiti privredu prevelikih likvidnih sredstava, normalizovati nivo kamatnih stopa i kada uvećati poreze i smanjiti javnu potrošnju", kaže Rubini.
"Najveći rizik u primeni izlazne strategije za prestanak politike državnih stimulacija i preterano ofanzivne novčano-kreditne politke, mogao bi da se sastoji u nedoslednoj i nepotpunoj primeni mera koje je neohodno preduizimati", tvrdi on.
Rubini u članku za "Vedomosti" ocenjuje, da ukoliko neka zemlja ima previsok budžetski deficit, mora "obavezno i hitno povećati poreze, smanjiti rashode i obaviti takozvanu sterilizaciju suvišne novčane mase."
Većina ekonomija u svetu je, medjutim, sada tek dostigla "dno krize", pa je još uvek rano razmišljati o primeni svih navedenih mera usmerenih na smanjenje budžetskih i monetarno-kreditnih stimulacija, tvrdi Rubini.
Potrebno je prethodno osigurati odgovarajući nivo rasta potrošačke tražnje, jer bi, ako se požuri sa ukidanjem stimulativnih programa, globalna ekonomija mogla da doživi ozbiljnu deflaciju (istovremeni oštar pad inflacije, proizvodnje, zaposlenosti i potrošnje), kao što se to dogodilo Japanu u periodu od 1998. do 2000, a Sjedinjenim Američkim Državama tokom 1937-1939.
Rubini na pitanje kako izaći iz sadašnje veoma zamršene ekonomske situacije nudi konkretan odgovor. On preporučuje zemljama koje imaju ekonomije manjeg obimai budžetsku neravnotežu i brzo rastući državni dug da brzo porade na odgovarajućoj promeni budžetske politike kako bi izbegle smanjenje kreditnog rejtinga i oštru budžetsku i dužničku krizu.
Kao drugu bitnu meru Rubini predlaže da kreatori ekonomske politike uvećaju poreze i smanje budžetske rashode, a takve mere bi u najrazvijenijim privredma trebalo da se primenjuju već od 2011. godine.
Kasnije, kada se ekonomski rast stabilizuje i potrošačka tražnja uzdigne do neohodnog nivoa, treba olabaviti poresku politiku da bi se privredi dao novi podsticaj za investiranje i rast, smatra Rubini.
Kao treću važnu meru Rubinu navodi obavezu monetarno-kreditnih vlasti da preciziraju kriterijume na osnovu kojih će odrediti kada treba da prestane primene mera za stabilizaciju finansijskog sistema i dovodjenje kamatnih stopa u "normalno" stanje.
Rubini na kraju teksta za list ruske poslovne elite upozorava da bi grublje greške u primeni strategije za izlazak iz anti-krznih mera mogle da uvećaju rizik recesije po scenariju "udvojenog pada" koji se skraćenmo medju ekonomskim teoretičarima obeležava slovom W (dvostruko V).
Opasnost od grešaka u praktričnoj promeni mera izlazne strategije je veliki jer politizacija ekonomskijh odluka u zemljama poput SAD može naterati političare da odgode primnu teških odluka, posebno kad je reč o merama za smanjenje budžetskog deficita, zaključio je Rubini.
.jpg)
