Izvor: B92, 12.Nov.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz Rusije povučeno 50 milijardi $
Moskva -- Iz Moskve je u oktobru zabeležen odliv kapitala od 50 milijardi dolara, što je znatno više u odnosu na oko 30 milijardi u septembru i približno 15 u avgustu.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da podržava odluku vlade da uvede stalno praćenje podataka o odlivu kapitala iz zemlje i ukazao na nužnost takve akcije. Šef ruske države je saopštio da je vlada problem naglog odliva kapitala iz zemlje već razmatrala sa rukovodstvom Centralne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << banke Rusije.
Nagli odliv kapitala počeo je posle oružanog konflikta sa Gruzijom, a pojačan je posle širenja finansijske krize iz SAD na Evropu, tvrde analitičari u Moskvi, čije mišljenje prenosi agencija Prajm-Tas.
Ruske devizne rezerve su početkom novembra opale na oko 485 milijardi dolara i smanjene su od početka avgusta, kada su bile na rekordnom nivou, za bezmalo 115 milijardi dolara.
Ruska vlada je, u nastojanju da smiri unutrašnje finansijsko tržište i povrati poverenje investitora, odobrila interventni paket za pomoć domaćim bankama i drugim ugroženim kompanijama, u vrednosti većoj od 50 milijardi dolara, ali su efekti te mere do sada bili ograničeni.
CBR povećala osnovnu kamatu
Centralna banka Rusije snizila je kurs rublje prema dolaru i korpi drugih novčanih jednica za 30 kopejki, a povisila osnovnu kamatnu stopu na 12 odsto, objavio je moskovski dnevnik "Komersant".
Novo labavljenje kursa rublje, koja je prošlog meseca oslabila oko deset odsto prema dolaru, kao i zaoštravanje kreditne politike ruske centralne banke, usledio je nakon što se bančino rukovodstvo sastalo sa premijerom Vladimirom Putinom i čelnicima najvećih domaćih bankarskih organizacija, tvrdi list.
"Komersant" navodi da odluka CBR o daljem smanjenju kursa rublje nikog ne čudi, jer je ruska valuta već više od dva meseca uglavnom u padu.
Dolar i evro su danas poskupeli na 27,33 i 34,57 rubalja, dok je rublja prema korpi jakih svetskih novčanih jednica oslabila 30 kopejki, na 30,7, preneo je internet sajt Polit.ru.
Predstavnik CBR je izjavio da se dnevni "tehnički raspon" za promenu kursa rublje uvećan na 30 kopejki.
Centralna banka je sinoć objavila i odluku o zaoštravanju kreditne politike, na taj način što je kamatna stopa na bančine "repo" operacije uvećana za jedan procenat, na 12 odsto.
CBR je odlučila da uveća i kamatu na rubaljske "svop" poslove (ugovore o razmeni dugova u različitim valutama), takođe na 12 rpocenata.
Zvanično objašnjenje CBR za povećanje kamatne stope i proširenje nivoa dopuštenog kolebanja kursa rublje je da su te mere preduzete u cilju borbe protiv odliva kapitala i obuzdavanja inflatornih pritisaka.
Finansijski eksperti u Moskvi ocenjuju da će povećanje osnovne kamate CBR oslabiti mogućnosti komercijalnih banaka da izdaju zajmove i tako suštinski umanjiti ranije usvojene vladine mere za prevazilaženje kreditne krize.
Moskovski dnevnik "Vedomosti" u današnjem broju takođe ocenjuje da mere CBR usmerene na zaoštravanje kreditne politike, uz istovremenu neveliku devalvaciju rublje, neće dati željeni rezultat.
List piše, pozivajući se na mišljenje ekonomista finansijske kompanije "Trojka dijalog", da rast kamata CBR neće sprečiti dalji odliv kapitala , jer će tržišnim mešetarima i dalje biti privlačno da rublje pribavljene u "svop" operacijama menjaju za dolare koje će potom plasirati na inostrano tržište kapitala.
Ruska centralna banka povećanjem kamata na tržišne operacije sa rubljama želi da takve poslove učini manje privlačnim za sve veći broj špekulanata, ističu "Vedomosti".
Finansijski eksperti na koje se list poziva smatraju, međutim, da će se na taj način samo postići dalji skok rublje, što će mnoge domaće kompanije oterati u bankrot.
Vodeće zapadne centralne banke, za razliku od CBR, stalno snižavaju bazne kamate, baš da bi olakšale priliv svežeg novca u bankarske organizacije, a potom i privredu, ističe ekonomski komentator "Vedomosti".
List navodi kao primer odluke američke, japanske, britanske i niza drugih centralnih banaka, koje su tokom ovog i prošlog meseca značajno snizile svoje glavne interesne stope.
List podseća da je jedino Banka Islanda 28. oktobra značajno povisila glavnu kamatnu stopu - na 18 odsto, sa prethodnih 12 procenata - nakon propasti velikih banaka i drastičnog pada kursa krune.
