Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Avg.2008, 03:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istorijat Južne Osetije i Abhazije: Kad je klupko počelo da se zapetljava?

MOSKVA - Da bi se jasnije i objektivnije sagledala politička pozadina situacije vezane za Gruziju, Južnu Osetiju, Abhaziju i Rusiju, neophodno je sagledati istorijat dve danas priznate oblasti.

Otcepljena autonomna oblast Gruzije, Južna Osetija, koju je danas priznala Rusija, nalazi se u centralnom delu južne padine Velikog Kavkaza na severu Gruzije, i graniči se sa ruskom republikom Severnom Osetijom.

Zauzima površinu od 3.900 kvadratnih kilometara sa oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 70.000 stanovnika, od kojih su većina Osetini, a manjina Gruzini.

Južna Osetija se 1801. godine prisajedinila Ruskom Carstvu, a kao Južnoosetijska Autonomna oblast u sastavu Gruzijske Sovjetske Socijalističke Republike formirana je 20. aprila 1922. godine.

Odvojila se 1990. godine

U aprilu 1990. Gruzija je istupila iz Sovjetskog Saveza. Istorija gruzijsko-južnoosetijskog konflikta počela je u decembru iste godine kada je skupština Gruzije ukinula autonomiju i napeto stanje preraslo je u oružani sukob, nakon što su gruzijske vlasti u januaru 1991. uvele vojsku u tu oblast.

Borbe, u kojima je poginulo približno 1.200 Južnoosetina i 700 Gruzina, trajale su do juna 1992.

Referendumom 1992. godine prišla Rusiji

U Južnoj Osetiji je 19. januara 1992. godine sproveden referendum na kojem je skoro 100 odsto stanovnika glasalo za ujedinjenje Južne i Severne Osetije - ruske republike sa kojom se graniči - kao i za prisajedinjenje Rusiji.

U Severnoj Osetiji nalazi se blizu 40.000 izbeglica, a skoro 98 odsto stanovnika Južne Osetije ima rusko državljanstvo i pasoše.

Skupština nepriznate republike 29. maja 1992. godine usvojila je Akt o državnoj nezavisnosti.

Tek što se završio gruzijsko-osetijski rat, u Gruziji je izbio novi konflikt i 1992. godine nezavisnost je proglasila autonomna republika Abhazija.

Jeljcin uveo mirovne snage

Posle oružanih sukoba Južne Osetije i Gruzije, 24. juna iste godine, predsednik Rusije Boris Jeljcin, predsednik skupštine Gruzije Eduard Ševarnadze i predstavnici Južne i Severne Osetije, potpisali su u Dagomisu, mestu na Crnom moru kod Sočija, sporazum o principima za rešavanje konflikta, na osnovu kog su u Južnu Osetiju u julu uvedene mirovne snage od 1.500 pripadnika iz Rusije, Gruzije i Severne Osetije.

Tada je formirana i četvorostrana Mešovita kontrolna komisija za rešavanje konflikta, u okviru koje je trajao pregovarački proces od 1993. godine. Pozicije Tbilisija i Ćinvalija bile su nespojive, jer je Tbilisi video Južnu Osetiju kao svoj sastavni deo, a Južna Osetija težila je

nezavisnosti.

Ponovo referendum 2006. godine - izglasali nezavisnost

U novembru 2006. godine ponovo je održan referendum, na kojem se apsolutna većina izjasnila za nezavsinost.

Gruzija je 8. avgusta ove godine pokrenula operaciju "obnavljanja ustavnog poretka" i tokom pet dana, prema nepotpunim podacima iz Ćinvalija, poginulo je između 1.500 i 2.100 ljudi.

Rukovodstvo nepriznate republike je 21. avgusta pripremilo obraćanje predsedniku Rusije i drugim državama da priznaju nezavisnost Južne Osetije, što je potvrđeno i na narodnom zboru u Ćinvaliju.

Savet federacije Rusije (gornji dom) i Duma (donji dom parlamenta) podržali su juče zahteve otcepljenih gruzijskih autonomija i pozvali ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da prizna Abhaziju i Južnu Osetiju kao nezavisne države, što je on potpisivanjem ukaza učinio danas.

Istorijat Abhazije: Malo drugačiji problem

Otcepljena gruzijska autonomna republika Abhazija, koju je danas priznala Moskva, nalazi se na severozapadu Gruzije, sa jugozapada izlazi na Crno more, sa severa se graniči sa Rusijom, a u njoj trenutno živi oko 150.000 ljudi,

Abhaska narodnost pojavila se do 8. veka. U drugoj polovini 10. veka Abhazija se ujedinila sa Gruzijom, a između 16. i 17. veka pri raspadu Gruzije, izdvojila se u samostalnu kneževinu.

Rusiji je prisajedinjena 1810. godine, a 4. marta 1921. formirana je Abhaska Socijalistička Sovjetska Republika koja je u decembru iste godine ušla u sastav Gruzijske SSR, od 1931. kao autonomna republika.

Iskorenjivanje Abhaza u komunizmu

Napetost između te republike i Gruzije pojavila se još u sovjetskom periodu, kada je migracionom politikom bliskog saradnika Staljina Lavrentija Berije, smanjen broj Abhaza u ukupnom broju stanovnika republike.

Od 1937. do 1954. godine abhaska sela bila su naseljena Gruzinima, a abhaski jezik je bio isključen iz programa srednje škole i zamenjen obaveznim učenjem gruzijskog.

Razmirice sa Gruzijom počele 1967. godine

U 1967. godini abhasko stanovništvo je izašlo sa zahtevom za istupanje iz Gruzijske SSR, a najmasovnije u maju i septembru 1978. godine.

Na narodnim zborovima zaoštravanje u međunacionalnim odnosima pojavilo se i početkom "perestrojke", sa zahtevima 1989. godine za prelazak u sastav Rusije.

Jul 1989. godine: Prvi oružani sukobi

U julu te godine, u Suhumiju je došlo do prvih oružanih sukoba, a neredi su zahvatili skoro celu Abhaziju i deo Zapadne Gruzije, nakon čega je u region prebačeno 3.000 vojnika ŠSR i konflikt je ugušen.

Pogoršavanje situacije u Abhaziji počelo je odmah posle 9. aprila 1991.godine, kada je na inicijativu Zvijada Gamsahurdije, tada predsednika Vrhovnog sovjeta Gruzije, a od 26. maja 1991. do januara 1992. godine i predsednika države, usvojen Akt o proglašenju nezavisnosti Gruzije od SSSR-a.

Tbilisi je ukinuo Ustav Gruzijske Socijalističke Sovjetske Republike i vratio na snagu ustav Gruzijske Demokratske Republike iz 1918, po kojoj je Gruzija unitarna država, bez autonomija.

Ponovo sukob 1992. godine

Kao odgovor, skupština Abhazije je obustavila važenje ustava Abhaske SSR iz 1978. godine i povratak važenja ustava iz 1925. godine u kom je status Abhazije bio status suverene države.

Tbilisi je 15. jula 1992. godine taj akt proglasio nevažećim, a u avgustu je upad gruzijske vojske na teritoriju Abhazije izazvao oružani konflikt.

Gruzijsko-abhaski rat trajao je 413 dana i okončan je 30. septembra 1993. godine. U ratu je ucestvovalo više od 12.000 ljudi, a prema podacima abhaskog ministarstva odbrane, poginulo je više od 2.700 njih, a više od 5.000 je ranjeno.

Zašto je Tbilisi ušao u Abhaziju?

Prema podacima gruzijskih vlasti, u oružanom sukobu poginulo je 3.500 gruzijskih vojnika, više od 7.000 civila gruzijske nacionalnosti, a više od 300.000 ljudi (oko 65 odsto predratnog stanovništva Abhazije) izbeglo je u Gruziju, Rusiju, Ukrajinu i Grčku.

Prema podacima Tbilisija, među izbeglicama je bilo 240.000 Gruzina, koji i danas žive u različitim regionima Gruzije.

Početak krvavog rata obeležio je ulazak gruzijske vojske u Abhaziju uz obrazloženje Tbilisija da želi da oslobodi vicepremijera Aleksandra Kavsadzea kojeg su uhvatili "zvijadisti" i da zaštiti komunikacione sisteme, železničke pravce i druge važne objekte.

Milicija Abhazije, koja je bila potčinjena Suhumiju, pružila je oružani otpor smatrajući upad gruzijske vojske početkom potpune asimilacije malobrojnog abhaskog stanovništva u Autonomnoj Sovjetskoj Republici Abhaziji.

UN došle 1994. godine

Zajedno sa Abhazima, borili su se i dobrovoljci sa Severnog Kavkaza, juga Rusije i abhaske dijaspore.

Sukob sa Abhazijom je formalno okončan maja 1994. Sporazumom o prekidu vatre i razdvajanju sukobljenih strana raspoređene su mirovne snage zemalja Zajednice Nezavisnih Država i monitoring misija Ujedinjenih nacija.

U septembru 1993. Abhazi su imali kontrolu na celoj teritoriji.

14. maja 1994. u Moskvi je pod okriljem UN i uz posredovanje Rusije potpisan Sporazum o prekidu vatre i razdvajanju snaga.

Na osnovu Sporazuma i odluke Saveta predsednika Zajednice Nezavisnih Država u junu 1994. godine u zonu konflikta uvedene su Kolektivne mirovne snage.

Referendum 1999. godine podržao abhasku suverenost

U oktobru 1999. godine u Abhaziji je održan referendum na kojem je 97,5 odsto birača podržalo ustav kojim je Abhazija proglašena za suverenu demokratsku državu, što nisu priznale vlasti Gruzije, druge zemlje, niti međunarodne organizacije, zbog toga što je održan bez učešća izbeglih Gruzina.

Ove godine, 20.avgusta, posle petodnevnih oružanih sukoba u Južnoj Osetiji i akcije abhaskih oružanih snaga u Kodorskom klancu, čije je gornje delove Tbilisi jedino kontrolisao u otcepljenoj republici, predsednik Abhazije Sergej Bagapš pozvao je Rusiju da prizna Abhaziju kao suverenu i nezavisnu državu, uspostavi sa njom diplomatske odnose i zaključi međudržavni sporazum o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći.

Obraćanje je podržao i parlament otcepljene gruzijske republike, a juče i oba doma ruskog parlamenta.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Press: VUČIĆ HOĆE DA PRIZNA OSETIJU