Izvor: Politika, 22.Okt.2012, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hruščovljev jež u pantalonama ujka Sema
Ruske pohvale izuzetnoj uzdržanosti Džona Kenedija
Moskva – Ambasador SSSR-a u Vašingtonu Anatolij Dobrinjin je u vreme kubanske krize pisma Džona Kenedija Nikiti Hruščovu kao šifrovane telegrame predavao momku na biciklu zaposlenom u „Vestern junionu”.
Dobrinjin je držao palčeve da kurir u okolini nema devojku – jer je kašnjenje telegrama moglo skupo da košta planetu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uključujući i postojanje momka iz poštanske agencije, otkriva ruski sajt Gazeta.ru.
Osnovne teze pisama koje je predsednik SAD slao premijeru SSSR-a pripremao je Kenedijev savetnik i pisac govora Ted Sorensen, čovek za koga se govorilo da može da završi svaku rečenicu koju predsednik otpočne.
Godinama kasnije, tadašnji ministar odbrane SAD Robert Maknamara tvrdio je da je upravo Sorensen odredio stav Amerike. Sorensenov nacrt prvog pisma Hruščovu, nikad neposlatog, naterao je krizni štab, tzv. Eks-Kom, da razmotri argumente „golubova”, zastupnika ideje morske blokade Kube umesto bombardovanja i oružane intervencije.
Istorija krize, iz minuta u minut, analizirana je bezbrojnim svedočenjima, tekstovima, knjigama, filmovima. Svi, bez razlike, govore o izuzetnoj Kenedijevoj uzdržanosti.
Pritisak „jastrebova” bio je bez presedana. Teško je bilo ne početi ratna dejstva nakon što je sovjetska raketa oborila američki špijunski avion U-2. Nije bilo lako sačuvati samokontrolu kada se drugi pilot, koji je poleteo iz baze na Aljasci, iznenada našao nad Čukotkom i jedva se odatle izvukao.
Kenedi je govorio: „Uvek se nađe neki kučkin sin do kojeg nisu dospela naređenja.”
Odlučnosti i hladnokrvnosti Kenedija, koji je umeo da suzbije sopstvenu gordost i pritiske, treba zahvaliti što svet još uvek postoji.
Treba reći da je i na Hruščova vršen ogroman pritisak. Fidel Kastro, koji je iskoristio sovjetskog vođu, jednog dana mu je poslao telegram sa direktnim pozivom da ne propusti mogućnost da donese strašnu, ali jedinu pravu odluku koja bi doprinela okončanju hegemonije SAD.
Prema sećanju Fjodora Burlackog, koji je pripremao obraćanje Hruščova Vrhovnom savetu neposredno po okončanju krize, i premijer je u vreme podnošenja izveštaja blistao od sreće – izbegnuta je svetska katastrofa. A on, Hruščov, nije postao uzročnik propasti sveta.
Sve je počelo tehničkom greškom koju su, prema raznim izvorima, izazvali ili maršal Malinovski ili maršal Birjuzov. Smatralo se da je raspoređivanje raketa na Kubi uspešno sakriveno od SAD.
Hruščov je hteo da pokaže sopstvenu veštinu da tajno „ubaci ježa u pantalone” ujka Semu.
U tome su se ogledali ne toliko karakter Hruščova i neprimerena borbenost sovjetskih vojnih rukovodilaca, već i kompleks šefa sovjetske vlade da ga ne uzimaju dovoljno ozbiljno.
On je znao da paritet ne postoji i da SSSR dobrano zaostaje za SAD, ali stvar nije bila u vojnom zaostajanju. Hruščov je hteo da sa SAD pregovara na ravnoj nozi, ali to nikako nije uspevao.
Zašto oni mogu da postavljaju rakete u Turskoj, a SSSR ne može na Kubi?
Još važnije je bilo što su SAD pobeđivale u privlačnosti sistema, načina i standarda života. Socijalizam je gubio od kapitalizma u suštinskom smislu, to je ono što je uznemiravalo Hruščova.
Odatle matrica unutar koje i danas živimo: dostići i prestići SAD.
Hruščov je hteo da pobedi kapitalizam u svetskoj utakmici, ali rezultat je bio političko i geopolitičko sukobljavanje koje, zamalo, da preraste u ratno.
Trinaest dana u oktobru 1962. podsećanje je da veličina ličnosti u svetskoj politici i diplomatiji ima principijelno značenje: gordost, ideološka isključivost i lični kompleksi mogu da dovedu do rata, a sposobnost da se na vreme priguši sopstvena impulsivnost jeste svojstvo velikog političara.
Kenedijevo pismo, koje je nosio momak iz „Vestern juniona” koji nije posetio devojku u kvartu, potez je političara svetskog formata.
Andrej Kolesnikov
objavljeno: 22.10.2012.
Pogledaj vesti o: Moskva, Ambasador Rusije
.jpg)
