Izvor: Radio 021, 25.Dec.2017, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gas na mađarsko-srpskoj granici
Mnogo je hvale bilo povodom boravka u Moskvi predsednika Vučića, međutim, jedina opipljiva dobit od posete je rusko preuzimanje sigurnosti snabdevanja Srbije plinom.
Piše: Živan Lazić
Tako će nam ubuduće ruska strana gas isporučivati na srpsko-mađarskoj, eventualno ukrajinsko-mađarskoj granici ili iz skladišta u Banatskom Dvoru.
Time otpadaju srpske brige oko transporta ovog energenta >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << kroz Ukrajinu, što može biti ozbiljan problem za gotovo sve evropske zemlje s obzirom na to da je Rusija za 1. januar 2019. godine najavila prekid izvoza trasom kojom se decenijama odvijao.
Rusi imaju veće mogućnosti
Ni u bližoj budućnosti nećemo imati alternativu i dobro je da smo na vreme sagledali moguće poteškoće i iznašli rešenje. Hoće li Rusi nas snabdevati preko Severnog toka i niza kontinentalnih gasovoda ili će gas uzimati iz evropskih skladišta, njihova je stvar.
Naravno, uvek postoji mogućnost da nam isporuče gas leti ubačen u skladište kod Banatskog Dvora. Valja znati da je kapacitet skladišta oko 450 miliona kubika, čime se pokrivaju samo potrebe grejanja tek tokom dva najhladnija meseca.
Rusi su preuzeli snabdevanje na sebe, za njih je cirka dve milijarde kubika, koliko se ceni da će biti naša potrošnja 2018. godine, sića i mnogo im je lakše pronaći put do gasovodno skoro izolovane Srbije, oslonjene jedino na bazični evropsko-ruski gasovod "Mir", čija funkcija se, u sklopu ukrajinske krize, sada dovodi u pitanje.
Neizvesnost Turskog toka
Naravno da smo tražili alternative. Evropska unija je, posle decenije nećkanja pristala da i nama dodeli cirka 50 miliona za konekciju od Niša do Sofije, gde Bugari pripremaju izgradnju većeg skladišta u koji bi stizao gas sa tri, četiri strane, ponajviše preko takozvanog Turskog toka, čija se prva cev upravo postavlja po dnu Crnog mora. Međutim, svih 15,25 milijardi kubika gasa pristižućeg ovom cevi planiran je za turske domaće potrebe.
Veliko je pitanje ko će pak graditi gasovod istog obima preko Turske i Grčke, odakle bi se jedan krak usmerio ka Bugarskoj i Srbiji, do Italije. Azerbejdžan ima veliku podršku SAD i Velike Britanije, dok Turska preferira Rusiju.
Od ishoda ovog pitanja zavisi hoće li po dnu Crnog mora Rusi postavljati još jednu cev, namenjenu snabdevanju balkanskih država.
Ministri ćutalice
Vidi se da je ta priča na dalekom štapu, a još je neizvesnija ideja oko izgradnje terminala za prihvat i transformaciju utečnjenog gasa u grčkoj luci Aleksandropulos. Pri nedavnom boravku u Beogradu, grčki premijer je Srbiji ponudio finansiranje i suvlasništvo 20 odsto kapaciteta.
Mada zainteresovani, premijerka i predsednik su oladili kada su čuli procenu vrednosti ulaganja, potom i cenu gasa dopremanog brodovima u tečnom stanju; oprilike 35 do 40 odsto iznad cene gasovodom.
Brine da ministri za trgovinu i privredu, Ljajić i Knežević, nisu ni zucnuli o čemu su tri dana govorili sa ruskim kolegama. Stiče se utisak da su bili samo predsednikovi pratioci.
U našem izvozu u Rusiju dominiraju agrarni sektor, lekovi, podne i zidne obloge, nešto odevnih predmeta. Postoje mogućnosti i osnove za proširenje i uvećanje obima saradnje, ali nema konkretnih rezultata. Nismo čuli da se i ovog puta nešto najavilo kao orijentacija.
Teško do helikoptera i pruge
Jedino je vojni ministar Vulin nespretno nagovestio nameru da našu vojnu flotu helikoptera modernizujemo tipom Mi 17. Flotu zasnovanu na helikopterima tipa Mi 8, nedavno smo modernizovali "Erbasovim" GH145, pa su Rusi pohitali da ne izgube tradicionalnog kupca.
U paketu je bilo i unapređenje centra na batajničkom aerodromu "Momo Stanojlović" u servisera za sve helikoptere u okruženju ruske izrade. Izgleda, pak, da konačan dogovor nije postignut.
Kada je reč o ekonomiji, čudi da nije bilo reči o milijardu dolara ruskog kredita za srpsku železnicu, odobrenom još pre četiri godine. Čuva se za izgradnju drugog koloseka pruge Novi Sad - Stara Pazova, ali radovi na ovoj trasi za sada se odvijaju simbolično.
Nedostaje konačno odobrenje Evropske unije za dogradnju drugog koloseka deonice Budimpešta - Subotica, a bez ove etape modernizacija ostalog dela trase nema ni logike, ni ekonomskog opravdanja.
Reeskort u Zvornik
Državni mediji su neprekidno vrteli da će Srbija moći i da reeksportuje ruski gas. Pre nekoliko godina, data nam je mogućnost da povučemo do pet milijardi kubika, mada smo tek ove sezone dostigli potrošnju dve milijarde.
Mnogi su pomislili da ćemo gas preprodavati susedima. Međutim, mi smo gasovodima slabo povezani. Postoje mogućnosti za snabdevanje Sarajeva i Zvornika. Doduše i gasovod iz Mađarske je dvosmeran, ali naš severni sused ima izuzetno razvijene enrgetske, posebno gasne odnose sa Rusijom i teško da će kupovati preprodavani gas.
Zapravo, Rusi u Zvorniku grade fabriku za utečnjavanje prirodnog gasa i eventualni višak gasa na srpskom tržištu biće prvenstveno usmeren u tom pravcu. MInistar Antić je rekao da se opet razgovaralo o proširenju gasnog skladišta u Banatskom Dvoru na 680 miliona, potom i mlijardu kubika. To je davnašnja priča, a da bi se realizovala neophodno je da prethodno dupliramo konzum.
Zaboravljeni humanitarni centar
Malo toga se čulo i o čemu se ostalom razgovaralo. Mada je pred odlazak u Moskvu kao glavna tema figurirao status rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, iz Moskve na ovu temu nije bilo ni reči ni od jednog sagovrnika.
Utisak je da su stavovi po ovom pitanju udaljeniji nego što su bili pre nekoliko meseci ili pola godine. I to bi bilo sve od Vučićeve moskovske posete, prve u statusu predsednika Srbije.
Premalo spram očekivanja i medijskih najava.
Autor: 021.rs
