Izvor: Vostok.rs, 13.Jan.2015, 15:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Festival „Rosbalkfest“: Rusija ujedinila balkanske države u Moskvi
10.10.2014. -
Na festivalu „RosBalkFest“ koji je bio održan u Moskvi, okupili su se umetnici, muzičari i književnici iz raznih balkanskih država, a među njima i umetnici iz Srbije, Makedonije i Bugarske.
Jedan od organizatora manifestacije je savetnik predsednika profesionalnog udrženja umetnika Rusije Svetlana Solodovnikova, koja se nalazila na čelu odeljenja međunarodnih odnosa Doma naroda i sarađivala sa balknaskim državama. Svetlana Solodovnikova govori >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << o nastanku „RosBalkFest“:
- Ideja festivala se rodila u saradnji sa grupom umetnika „Solo“ koja se bavi slovenskim projektima. Kasnije je ova grupa postala međunarodna i njeni članovi su u tom smislu i umetnici iz balkanskih zemalja. U početku smo organizovali mnogo odvojenih manifestacija sa Ukrajinom, Belorusijom, Srbijom, Makedonijom, Bugarskom. I onda smo u nekom trenutku došli na ideju da objedinimo sve ove države u jedan projekat. Šta više, u vreme SSSR, mnogo više smo imali međusobnih kontakata nego sad. A ljudi žele da komuniciraju. Moguće je da se mi svi pomalo razlikujemo, u smislu mentaliteta, ali unutra postoji nešto jedinstveno i zajedničko, što je rečima teško opisati. I to se oseća tokom realizacije ovih projekata.
Počećemo od srpskog umetnika Dejana Milenkovića, najmlađeg učesnika „RoBalkFest“, svojevremeno je Dejan nekoliko godina živeo u Moskvi:
- Meni se baš dopalo zato što se prvi put izložim u Rusiji. Zaista sam počastvovan pozivom da učestvujem na ovoj manifestaciji. Prosto sam bio iznenađen da su mene pozvali pošto sam ja relativno mlad čovek i ne toliko poznat umetnik. Više od svega mi se dopalo zato što tu su opet bili Sloveni iz Rusije, Srbije, Makedonije, Bugarske, odnosno bratski narodi. Voleo bih da ovo postaje tradicija da se sve više naši bratski narodi skupljaju i sve više druže. Mi smo ti Sloveni koji treba da štitimo jedan drugog a ne da idemo jedan protiv drugog.
Sa svojim srpskim kolegom je saglasan i makedonski umetnik Tone Čatleski, direktor kulturnog centra „Mark Cepenkov“ iz Prilepa, koji odavno gradi dobre odnose sa Makedonskim kulturnim centrom u Moskvi:
- To je za mene odlična zamisao kako da bismo mogli da predstavimo svoje umeće sa čitavog Balkana, da se družimo, da se upoznajemo i da skupimo nova prijateljstva. A još jedno da ustvari pokažemo da smo opet jedini i ujedinjeni sa Rusijom. Važno je da prestanemo da se delimo politički i etnički i da pokažemo da nas umetnost spoji.
Među književnim delima iz Makedonije na festivalu je bila predstavljena poslednja knjiga iz edicije „Savremeni makedonski roman“, tačnije roman pisca Ermisa Lafazanovskog „Hrapeško“, o običnom stanovniku jednog sela koji je slučajno otkrio svoj talenat- počeo je da „duva“ odnosno proizvodi staklo i njegovi su umetnički radovi postali poznati u čitavoj Evropi. Svoje utiske o knjizi izneo je zamenik direktora Makedonskog kulturnog centra u Moskvi, umetnik Aleksandar Belugin:
- Mene je kao umetnika zaintrigiralo autorovo poimanje umetnosti i kreativnosti. Bio sam iskreno iznenađen kako Lafazanovski govori o stvaralačkom procesu, o tome kako u duši umetnika nastaju jedinstvene ideje. Nažalost, često se umetnici loše odnose prema svom daru, zaboravljajući da im on ne pripada potpuno, već da im je poslat odozgo i što je, kako je govorio Lav Tolstoj, za stvaranje velikog dela neophodan konstantni unutrašnji rad.
Od makedonske književnosti preći ćemo na Bugarsku. Književnica i novinarka Rumjana Lečeva predstavila je u Domu naroda svoju knjigu o čuvenoj bugarskoj pevačici iz prve polovine 20.veka- Hristini Morfovoj, koja je samo jednom održala koncert u Moskvi. Sama Rumjana Lečeva govori:
- Iako Hristina Morfova nije uspela da učestvuje na Kulturnom festivalu 1935.godine, ipak je održala koncert u junu iste godine u Moskvi. Nažalost, to je bio njen jedini koncert. Još jedan je bio planiran za oktobar. Ali, nažalost, pevačici nije bilo suđeno da ga održi. Srećna sam, što zahvaljujući organizatorima ovog festivala, imam šansu da govorim o Hristini Morfovoj, jedinstenom sopranu 20.veka, čiji je glas moguće uporediti sa glasovima Karuza ili Šaljapina. Biću srećna ako neko od vas pročita moju knjigu.
Ostaje samo da dodamo da su knjige nekih od balkanskih autora bile predate kao poklon Domu naroda u Moskvi, kao i centralnoj biblioteci podmoskovskog grada Zvenigoroda.
Grigorij Sokolov,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
Pogledaj vesti o: Moskva
.jpg)
