Izvor: Vostok.rs, 24.Jul.2012, 11:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elektronska deca
24.07.2012. -
Vlasti Moskve su raspisale konkurs za stvaranje elektronskih udžbenika za škole. Smatra se da multimedijska učila pružaju veće znanje i privlače decu. Takvi udžbenici nisu teški za nošenje. Međutim, za sada je još rano da se deca potpuno prevedu na takve udžbenike. Prvo je potrebno proveriti – nije li to štetno po zdravlje?
U maju su vlasti Moskve izjavile da će izdvojiti 100 miliona rubalja za razvoj tržišta interaktivnih udžbenika >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << za škole, sada je počeo konkurs za njihovo stvaranje. Škole se postepeno pretvaraju u eletronski raj – sa senzornim ekranima u razredima, elektronskim razrednim dnevnicima, a sada i s multimedijskim udžbenicima. Oni će sadržati video - i audio materijale, interaktivno kontaktiranje, virtuelne ekskurzije i laboratorijske oglede. Takve udžbenike će razrađivati čak i za decu prvog razreda.
Bilo kako bilo, oni zbog nečeg podsećaju na knjige za razvoj mališana: one se takođe pretvaraju u multimediju, jer u njima ima mnogo specijalnih efekata. Recimo, knjiga Svet savane. Pritisneš dugme i čuješ režanje lava. Slični tome će biti udžbenici iz biologije, a učila za geografiju će preko videa pružati znanje o klimi.
Između ostalog, po istom planu – multimedijskom – razvijaju se muzeji, biblioteke i pozorišta, koja daju predstave u socijalnim mrežama i preko skajpa. Multimedijski udžbenici doprinose samostalnom obrazovanju, - kaže direktor Instituta razvoja obrazovanja Visoke škole ekonomije Irina Abankina.
- Oni uvek imaju mogućnost interaktivnog kontaktiranja, izdvajanja nekih delova teksta, pružanja primera rešenja nekih zadataka, koje je teže realizovati s papirnim udžbenikom. Interativnosti se dodaju veliki obrazovni resursi.
Elektronski udžbenici će biti razrađeni za sve osnovne predmete, zahvaljujući njima će decu verovatno oduševiti učenje.
Međutim, postavlja se psihološko pitanje: neće li ona prihvatiti nove udžbenike kao igračke? Sudeći po pilotnim projektima, ostvarenim protekle i ove godine u 9 ruskih regiona, tinejdžeri su prihvatali digitalna nastavna sredstva kao razonodu.
Evo zadatka iz matematike: u kojoj meri će elektronska učila osiromašiti roditelje - za razliku od papirnih udžbenika "gadžeti" su dosta skupi, a lako se mogu polomiti.
Nazad, neće li učenik staviti u svoje učilo sasvim drugi sadržaj? To je teško proveriti: elektronski udžbenici su realnost, koja je slabo dirigovana, - priznaje Irina Abankina. Pored toga uticaj elektronskih udžbenika na fizičko i psihičko zdravlje dece za sada niko nije istražio. Međutim, digitalna učila su povezana s određenim rizicima. Naime: deca, zavisna od kompjutera, još više će utonuti u virtuelnom svetu. Učenici mogu da konačno izgube sposobnost da čitaju i pišu. Međutim, poznato je da motorika prstiju utiče na inteligenciju. Kod dece bi mogao da se pokvari vid.
Hiperdigitalizacija života razvija kod dece komunikativni autizam: ona znaju da kontaktiraju s "gadžetima", a ne znaju da kontaktiraju s ljudima. Nije slučajno niz evropskih zemalja, naprimer, Češka, odustao od elektronskih sredstava u osnovnoj školi. Živi dijalog s pedagogom je važniji, - ubeđen je ekspert Sveruskog fonda obrazovanja Oleg Sergejev.
- Stručnjaci, zainteresovani za napredovanje "ridera", tvrde da oni mogu da vrše funkcije učitelja, odnosno, obuhvate i neke metodološke momente. Međutim, "rider" nikad neće moći da zameni čoveka.
Dakle, nije sigurno da su elektronski udžbenici apsolutno dobro. Ipak, kad se ublaži skepticizam, vredi da se prizna, da elektronskim udžbenicima pripada budućnost. Često su papirne knjige skuplje od elektronskih. I deca već od malih nogu razumeju digitalni svet: igraju se mobitelima, sede za kompjuterom, čak pokušavaju da uđu na internet. Gradski učenik se više razume u računare nego roditelji i školski profesori.
Međutim, radi legalizacije hiperdigitalizacije svesti u školi prvo je potrebno istražiti njen uticaj na decu. U nizu zemalja se vode takva istraživanja, - kaže šef katedre psihologije ličnosti fakulteta psihologije MDU Aleksandar Asmolov. Međutim, - kaže on, - škole u čitavom svetu prelaze na put elektronskog razvoja.
- Republika Koreja je objavila program prelaza na eletronske udžbenike. Američki predsednik Barak Obama je rekao da će do 2016.-2017. godine škole SAD preći na elektronske udžbenike. Elektronska učila nisu jedini put, kojim će se razvijati obrazovanje. Međutim, antiistorijski je da ne budemo spremni da idemo tim putem.
Ipak želimo da elektronski udžbenici budu ne samo inteligentni i zabavni, već i bezbedni. Za sada, prema mišlenju eksperata, nije pošla za rukom razrada takvih modela. Kada to uspe, stručnjaci će verovatno stići da istraže sve rizike digitalne naobrazbe.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
Pogledaj vesti o: Moskva
