Izvor: VOA, 20.Sep.2018, 09:27

Egzotični otrovi za neprijatelje Kremlja

Egzotični otrovi za neprijatelje Kremlja

Sumnjivo trovanje protivnika Kremlja Petra Verzilova u Moskvi -- samo nekoliko meseci nakon trovanja nervnim agensima u Britaniji, koje je dovelo do jedne smrti i tri slučaja teškog oboljenja -- izaziva sećanje na druge neprijatelje Kremlja koji su postali žrtve toksičnih napada u eri ruskog predsednika Vladimira Putina i ranije, piše Radio Slobodna Evropa. Lekari u Berlinu, gde je rusko-kanadski državljanin Verzilov odleteo 15. septembra nakon ozbiljnih bolova, rekli su da je "vrlo verovatno" da je on otrovan. Lekari u Nemačkoj izjavili su da je nešto poremetilo nerve koji regulišu rad unutrašnjih organa Verzilova, dugogodišnjeg protivnika ruskog predsednika Putina i člana pank grupe Pussy Riot i disidentske umetničke trupe Voina. Slučaj Verzilova dolazi samo nekoliko meseci nakon što su bivši ruski dvostruki agent Sergej Skripalj i njegova ćerka Julija pronađeni u nesvesti u parku u engleskom gradu Salisberiju. Britanska javna istraga otkrila je da su Skripaljevi otrovani smrtonosnim agensom novičok i utvrdili su da su napad izveli ruski državni agenti, kasnije identifikovani kao dvojica muškaraca koji su putovali pod imenom Aleksandar Petrov i Ruslan Boširov. Malo manje od četiri meseca kasnije, Britanci Čarli Rouli (Charlie Rowley) i Don Stardžes (Dawn Sturgess) su doveženi u bolnicu u Salisburiju u kritičnom stanju i ustanovljeno je da su otrovani Novičokom. Stardžes je umrla 8. jula. Skripalj, 67-godišnji bivši pukovnik ruske vojske, i njegova odrasla ćerka oporavili su se posle nekoliko meseci intenzivnog lečenja u bolnici. Skripalja je 2006. godine osudio ruski sud zbog "veleizdaje u formi špijunaže" a na osnovu optužbi da je tokom devedesetih izdao imena ruskih agenata u Evropi britanskim obaveštajnim agentima Mi6-a. Napad na Skripaljeve proširio je listu slučajeva trovanja protivnika ili kritičara Kremlja tokom poslednjih godina, od kojih su se neki završavali fatalno, u okolnostima koje su izazvale sumnje o ubistvima u KGB-stilu. Dok su Skripaljevi bili hospitalizovani, komesar za pomoć policiji iz Londona Mark Roli (Mark Roley) je za BBC rekao da vlasti "moraju biti budne zbog činjenice da postoje državne pretnje koje ilustruje slučaj Aleksandra Litvinjenka". Litvinjenko, bivši ruski agent za državnu bezbednost koji je prešao u Britaniju i postao oštar kritičar Kremlja, ozbiljno je oboleo u novembru 2006. godine i umro je tri nedelje kasnije. Otkriveno je da je otrovan radioaktivnim polonijumom. Evo detaljnijeg pregleda otrova koji su, kako se smatra, korišćeni u poznatim slučajevima međunarodnih i domaćih toksičnih napada koji uključuju Ruse. - Fentanil i karfentanil Prvobitni izveštaji u britanskim medijima navodili su da su vlasti sumnjale da su Skripalj i njegova ćerka bili izloženi fentanilu, sintetičkom leku protiv bolova koji je najmanje 50 puta jači od morfijuma. Srodni sintetički opioid, karfentanil, je 100 puta jači od fentanila i čak 10.000 puta jači od morfijuma. Osim medicinske upotrebe i zloupotrebe kao ulični lekovi koji često imaju smrtonosne posledice, ovi lekovi se koristi kao potencijalno smrtonosni agens za onesposobljavanje. Ovi lekovi se mogu koristiti kao municija poput jastučića natopljenih izvesnom supstancom, kuglica poput onih koje se koriste za paint-ball ili aerosol sprej. Oni se mogu zapaliti u kontaktu sa kožom ili ako se udahnu u vazduhu. Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) upozorio je radnike "prve pomoći " da u slučajevima izloženosti fentanilu i karfentanilu mogu da se izlože ovim lekovima tako što dodiruju kožu žrtve. Dva policajca koji su prvobitno stigla na lice mesta u slučaju Skripaljevih su lečeni, a jedan od njih je ostao u bolnici do 6. marta. Moskovska talačka kriza u pozorištu U izveštaju britanskih naučnih stručnjaka koji su testirali odeću i uzorke urina troje preživelih iz talačke krize u moskovskom pozorištu 2002. godine, otkriveno je da su ruske specijalne snage koristile karfentanil kao način da onesposobe čečenske separatiste koji su držali 800 ljudi u zatočeništvu u pozorištu Dubrovka. Racija je uspela, ali više od 120 talaca umrlo je od efekata ovog leka. U istom izveštaju primećeno je da je ruski general koji je rukovodio vojnim hemisjkim institutom rekao da fentanil može da nokautira osobu za samo nekoliko minuta. - Gelsemijum - 'Trava srcolomka ' Najosetljiviji deo Gelsemiumovog otrova je Gelsemium elegans, ili "trava srcolomka", retka vrsta biljke koja raste samo u Aziji. Povezivanje hrane sa "travom srcolomkom" je poznata metoda ubijanja ruskih i kineskih ubica. Aleksandr Perepilični Ruski oligarh i kritičar Kremlja koji je 2009. zatražio utočište u Britaniji, Aleksandr Perepiličan je pomagao u švajcarskoj istrazi o ruskoj šemi pranja novca, pružajući dokaze protiv navodno korumpiranih zvaničnika u Moskvi. On je takođe pružio dokaze protiv ruskih zvaničnika povezanih sa smrću advokata koji se borio protiv korupcije Sergeja Magnickog 2009. godine u Moskovskom zatvoru. Malo pre nego što je kolabirao i umro u novembru 2012. godine u 44. godini dok je trčao ispred svoje kuće u Sareju, Perepilični je svojim kolegama rekao da je primio pretnje smrću. Iako je bio četvrta osoba povezana sa slučajem Magnitski koja je umrla u čudnim okolnostima, policija u Sareju je prvobitno zaključila da njegova smrt nije sumnjiva. Međutim, 18. maja, britanske vlasti su ponovo otvorile istragu o njegovoj smrti 2012. godine, nakon što su novi testovi otkrili tragove u stomaku koji su mogli doći samo iz jako toksične biljke gelsemium. Sudski patalog u Suriju je rekao da je toksikološki izveštaj podstakao "ozbiljnu zabrinutost" da je Perepilični mogao biti ubijen zbog pomaganja u otkrivanju moćnog udruženja ruske prevare. Sud je takođe utvrdio da postoji "istorijsko neprijateljstvo" između Perepiličnog i Dmitrija Kovtuna, jednog od dvojice Rusa za koga je u januaru 2016. godine britanska istraga utvrdila da je otrovao Litvinjenka u Londonu 2006. godine. - Polonijum-210 Polonijum je redak i visoko radioaktivni element koji se nalazi u rudi uranijuma. Polonijum-210 je otprilike 250.000 puta toksičniji od vodonik-cijanida, koji je izuzetno otrovna tečnost koja može brzo da ubije ukoliko se koristi u koncentrovanoj dozi. Aleksandr Litvinjenko Bivši oficir ruske bezbednosne službe FSB, Litvinjenko je pobegao u London s porodicom 2000. godine i dobio je politički azil. Litvinjenko je otrovan u suši baru u Londonu u novembru 2006. a autopsija je otkrila tragove polonijuma-210 u njegovom telu. Britanski eksperti rekli su da je on verovatno bio prva osoba koja je umrla od akutnih efekata polonijuma-210. Britanska istraga u januaru 2016. godine zaključila je da postoje "snažni posredni dokazi o odgovornosti ruske države" i da su ruski predsednik Vladimir Putin i tadašnji šef špijuna Nikolaj Patrušev "verovatno odobrili" trovanje Litvinjenka. Istraga koju je predvodio penzionisani britanski sudija, ser Robert Oven (Robert Owen​), takođe je zaključila da je bivši agent KGB-a i bivši pripadnik obzebeđenja Kremlja Andrei Lugovoi izvršio atentat zajedno sa Dmitrijem Kovtunom i to tako što je ubacio polonium-210 u čajnik koji je poslužen Litvinjenku u restoranu u Londonu. Pre nego što je umro, Litvinjenko je napisao pismo optužujući Putina da je naredio njegovu smrt. Ranije je optužio FSB da je izvršila bombaške napade i druge lažne napade u Rusiji u pokušaju da dovede Putina na vlast - što su navodi koje su ruske vlasti odbile. Litvinjenko je takođe optužio Putina da je naredio ubistvo ruske istraživačke novinarke Ane Politkovskaje, kritičarke Kremlja, koja je ubijena dva meseca pre nego što je on umro . - Talijum Talijum je hemijski element koji se nalazi u kalijumovim rudama, ali je i nusproizvod koji se dobija od rafinisanja hemijskih sulfida. Male, netoksične količine radioizotopa talij-201 se koriste u skenerima nuklearne medicine. Soli talija su veoma toksične i koriste se u otrovima za pacove i u insekticidima. Trovanje talijumom dovodi do gubitka kose. Zbog njegove upotrebe kao oružja za ubistvo, on se ponekad naziva "otrovom trovača". Nikolaj Koklov Nikolaj Koklov je bio sovjetski agent KGB koji je prešao u Sjedinjene Države 1953. godine i svedočio o operacijama KGB-a. Koklov je lečen zbog trovanja talijumom u Frankfurtu, u Nemačkoj, 1957. godine nakon neuspešnog pokušaja atentata KGB-a, verovatno prvog radiološkog napada agenata KGB-a. Bivši oficiri KGB-a tvrde da je Koklov otrovan radioaktivnim polonijumom, baš kao što je bio i Litvinjenko 2004. godine, a ne talijumom. Litvinjenkovo trovanje polonijumom-210 u početku je pogrešno dijagnostikovano kao talijumsko trovanje. Juri Ščekočikin Ruski istraživački novinar i član parlamenta Juri Ščekočikin vodio je kampanju protiv korupcije i uticaja organizovanog kriminala u Rusiji. Ščekočikin je umro u julu 2003. - samo nekoliko dana pre nego što je planirao da se sastane sa istražiteljima FBI-ja u Sjedinjenim Državama - nakon što je obolio od misteriozne bolesti i pokazivao simptome teške alergijske reakcije. Ruske vlasti su izjavile da je umro od Lielovog sindroma, ali njegovi podaci o lečenju i obdukciji ostali su pod kontrolom FSB-a. Neki istraživači kažu da su simptomi bolesti Ščekočikina slični simptomima radioaktivnog trovanja Koklova i Litvinjenka. - Tetrahloridibiodioksin (TCDD) - "Dioksin" TCDD - obično, mada netačno, naziva se dioksin - je na sobnoj temperaturi bezbojna čvrsta supstanca bez mirisa. To je glavni zagađivač u "Agent Orange“, supstanci za defoliaciju koju je koristila američka vojska u ratu u Vijetnamu. TCDD je od strane Međunarodne agencije za istraživanje raka klasifikovana kao kancerogena za ljude. Viktor Juščenko Ukrajinski političar Viktor Juščenko bio je otrovan opasnim količinama TCDD krajem 2004. godine, dok je bio kandidat za predsednika protiv ruskog kandidata Viktora Janukoviča. Testovi su u to vreme pokazali da je imao drugu najvišu koncentraciju TCDD ikad izmerenu kod čoveka. Kao rezultat toga, njegovo lice je godinama bilo izobličeno, ali se polako oporavlja. Juščenko, koji je favorizovao evropske integracije i ukrajinsko članstvo u NATO-u, rekao je da njegovo trovanje "nije privatni čin" i optužio ruske zvaničnike da sprečavaju istragu o tome ko je odgovoran za njegovo trovanje. Rezultati zvaničnih izbora koji su proglasili Janukoviča kao pobednika izbora doveli su do protesta u okviru tzv. Narandžaste revolucije. Vrhovni sud je odlučio da je došlo do velike prevare u korist Janukoviča i naredio novo glasanje na kojem je pobedio Juščenko. - Sarin i drugi nervni agensi Sarin je bezbojan, tečni nervni agens koji uzrokuje smrt gušenjem, jer žrtve nisu u stanju da kontrolišu mišiće koji se koriste prilikom disanja. Najopasniji je kada se udiše. Tekućina se lako pretvara u gas i koncentrovana isparenja takođe mogu prodreti u kožu. Ujedinjene nacije su Sarin klasifikovale kao oružje za masovno uništavanje. Skladištenje sarina je zabranjeno u skladu sa Konvencijom o hemijskom oružju. Ibn al-Hatab FSB je saopštio da su njegovi operativci ubili Ibn al-Hataba, militanta iz Saudijske Arabije koji se tokom devedesetih i početkom 2000-ih zajedno sa čečenskim militantima borio na ruskom severnom Kavkazu. Umro je 2002. godine. Članovi Hatabovi porodice i drugi izvori u Čečeniji kažu da je otrovan nakon što je primio pismo u kojem se nalazio "brzo delujući nervni agens, verovatno sarin ili derivat". Ruski izveštaji za štampu tvrde da je pismo dostavio dvostruki agent Dagestani koga je platio FSB. - Mikroinženjerijska kuglica ricina Sovjetski Savez posedovao je vojnu verziju otrova ricin tokom hladnog rata, kada je KGB osumnjičen za pokušaje atentata na najmanje tri poznata dezertera Varšavskog pakta. Ricin je prirodno proizveden u semenu biljke ricinus communis, koja se drobi za proizvodnju ricinusovog ulja. Pulpa iz osam zdela semena smatra se opasnom dozom za odrasle. Međutim, smrt od konzumiranja rastvora semena biljke je retka zbog složene ljuspice semena i zbog toga što ljudsko telo može da svari taj toksin. Ricin je najotrovniji kada se udahne, ubrizga ili na neki drugi način unese u krvotok. U obliku prečišćenog praha, doza veličine nekoliko zrna kuhinjske soli dovoljno je jaka da ubije odraslu osobu. Georgi Markov Najzloglsniji slučaje je takozvani "atentat kišobranom“ na bugarskog disidentskog novinara Georgija Markova u Londonu u septembru 1978. godine. Markov, koji je radio za BBC i Radio Slobodna Evropa, umro je četiri dana nakon što mu je u nogu data injekcija sa mikroinženjerijskom kuglicom koja sadrži otrov ricin. Britanski istražitelji sumnjaju da je kuglicu ispalio ubica koji je koristio uređaj sakriven u vrhu kišobrana dok je Markov čekao autobus na londonskom mostu Voterlu. Vladimir Kostov Sličan pokušaj atentata bio je 10 dana ranije protiv još jednog bugarskog dezertera koji je radio za Radio Slobodnu Evropu, Vladimira Kostova. Kostovu je pucano u leđa sa istom vrstom kuglice ricina dok je hodao u stanici metroa u Parizu u avgustu 1978. godine, ali mu je ubačen samo mali deo ricina u krv i on je preživeo. Boris Korzak U avgustu 1981. godine, izloženi dvostruki agent CIA, Boris Korzak, pogođen je u bubreg sličnom ricin kuglicom ispaljenom iz vazdušnog pištolja dok je kupovao hranu u Virdžiniji. Korzak je takođe preživeo napad i bio je uveren da je KGB odgovoran. - Neidentifikovani otrovi Hafizulah Amin Hafizulah Amin bio je avganistanski političar tokom hladnog rata koji je obavljao dužnost predsednika tri meseca tokom 1979. godine, nakon što je naredio atentat na svog prosovjetskog prethodnika Nur Muhammada Tarakija. Sovjetski zvaničnici navodili su da je Amin bio agent CIA-e. KGB agent koji je ubačen u predsedničku palatu i postao kuvar pokušao je da otruje Amina 13. decembra 1979. godine, ali Amin je sumnjao da je otrovan i zamenio je hranu i piće sa svojim zetom - koji se razboleo i poslat je u bolnicu u Moskvi. Dve sedmice kasnije, Amina su ubile sovjetske snage koje su zauzele Tadžbegovu palatu u Kabulu. Sovjetski savez je tada postavio Babrak Karmala za avganistanskog predsednika. Ana Politkovskaja Ruska istraživačka novinarka, aktivistkinja za ljudska prava i kritičarka Kremlja, Politkovskaja se u septembru 2004. godine teško razbolela nakon što je popila čaj na letu Aeroflot-a iz Moskve za južnu Rusiju tokom talačke krize u školi u Beslanu. Politkovskaja je verovala da je ona bila otrovana od strane FSB-a, a mediji kažu da su njeni napadači koristili nepoznati toksin koji je pripremljen u bivšem sovjetskom tajnom policijskom objektu. Politkovskaja je preživela, ali je ubijena dve godine kasnije u liftu njene zgrade u Moskvi. Tekst je u celosti prenet sa sajta Radija Slobodna Evropa
Pogledaj vesti o: Moskva,   Vladimir Putin

Nastavak na VOA...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta VOA. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta VOA. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.