Izvor: Politika, 27.Mar.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve taktike za ruski gas
Ukrajina od Rusije kupuje gas po prosečnoj ceni od 334 dolara za hiljadu kubnih metara. Belorusija iste količine plaća 171,5 dolara
Ukrajina će od Rusije kupovati onoliko gasa koliko joj bude potrebno i ništa više od toga, izjavio je protekle nedelje u Moskvi novi ukrajinski premijer Mikola Azarov. Obraćajući se novinarima povodom pregovora dveju strana o novoj ceni gasa za Ukrajinu, kao i o neophodnim količinama na godišnjem nivou, Azarov je bio jasan: „Kupovaćemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koliko nam je potrebno za stvaranje zaliha za narednu zimu i funkcionisanje nacionalne ekonomije. Sve preko toga je suvišno. Tako se ponaša svaki normalan potrošač kada se nađe na pijaci.” Ukrajinski premijer nije najavio koje su količine gasa u pitanju, ali je već sada jasno da će biti manje od dosadašnjih, prenose moskovski i kijevski mediji. Tokom razgovora saopšteno je i da Ukrajina, prema prošlogodišnjem dogovoru, gas plaća po ceni od 334 dolara za hiljadu kubnih metara.
Nekako istovremeno, u javnost je dospela i cena gasa koji se isporučuje Belorusiji. U Minsku je, naime, potvrđeno da ona iznosi 171,5 dolara za hiljadu kubnih metara – dvostruko manje nego za Ukrajinu. Na stranu to što između Rusije i Belorusije postoji druga vrsta dogovora o trgovini zasnovana, pre svega, na činjenici da su dve pomenute zemlje članice zajedničke Unije, cena koju plaća Ukrajina izaziva pozornost.
Na otvoreno pitanje novinara: da li smatra da je pošteno da dve bivše sovjetske republike plaćaju toliko različitu cenu, ruski premijer Vladimir Putin bio je jednako otvoren: „Ne smatramo da je ugovor (sa Ukrajinom) nepošten ili neprihvatljiv. Taj ugovor rađao se u mukama, pratilo ga je bezbroj skandala i bespotrebnih problema, kako za Rusiju, tako i za Ukrajinu i potrošače u Evropi. Posle teških i upornih pregovora, našli smo kompromis, koji podrazumeva prelazak na tržišno obrazovanje cena – kako za gas, tako i za njegov transport”, zaključio je Putin.
Uz ovo svakako treba dodati i podatak da Belorusija nema problema sa plaćanjem pristiglih gasnih računa, dok Ukrajina, koja je u protekle dve godine zapala u tešku finansijsku krizu, mora da napreže sve svoje snage kako bi u roku ispoštovala pristigle obaveze.
Pregovori o prodaji ruskog gasa Ukrajini uvek su bili u žiži interesovanja ne samo domaće javnosti, nego i većeg dela Evrope. Iz prostog razloga što je upravo na liniji Moskva–Kijev u prethodnom periodu dolazilo do nesuglasica koje su se, na kraju, obijale o glavu potrošačima zapadno od dveju velikih zemalja. Kako bi se izbegla slična situacija u budućnosti, a u novim okolnostima nastalim u Ukrajini dolaskom na predsedničko mesto Viktora Janukoviča i smenom premijera Julije Timošenko, pregovori Azarova sa ruskim premijerom Vladimirom Putinom dobili su dodatnu težinu.
Azarov je ostao dosledan u stavu da je dogovor koji je potpisala njegova prethodnica, nepovoljan za Ukrajinu. Naime, kako bi obezbedila povoljniju cenu Timošenkova je pristala i da njena zemlja otkupi količine gasa koje prevazilaze one neophodne ukrajinskoj privredi i građanstvu. Zato je već i sam početak razgovora o smanjenju cene, po Azarovu, dobar znak.
Ali, osim premijera Putina, sagovornik Azarova je i kompanija „Gasprom”, koja ima svoju računicu. Prema izjavama njenih pregovarača, Ukrajina bi, ukoliko želi da zadrži „povlašćenu” cenu, trebalo godišnje da povuče 33,75 milijardi kubnih metara gasa. Azarov, međutim, tvrdi da je njegovoj zemlji sasvim dovoljno 27 milijardi. U „Gaspromu”, međutim, smatraju da su susedu već učinili ustupak pošto, po njima, sadašnja cena ima smisla tek ukoliko povučena količina gasa dostigne 52 milijarde, kako je i predviđeno važećim ugovorom na kojem stoji potpis Julije Timošenko.
Važan podatak u celoj priči o dve cene je i želja ruskog „Gasproma” da u potpunosti preuzme upravljanje gasnim transportnim sistemima u Ukrajini i Belorusiji. Predsednik Viktor Janukovič izneo je u tom smislu ideju o stvaranju konzorcijuma između Rusije, Ukrajine i EU, ali nije baš naišao na širom otvorena vrata. Istovremeno, ruski monopolista merka belorusku mrežu „Beltransgas”, a ubrzano radi i na realizaciji projekata „Severni” i „Južni tok”. Po svoj prilici, trka za ruskim gasom, i svime što ga prati, uskoro bi mogla da dobije na ubrzanju.
S. Samardžija
[objavljeno: 28/03/2010]
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
