Izvor: Politika, 29.Nov.2010, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva lica Sakašvilija
Predsednik Gruzije zalaže se za poboljšanje odnosa sa Rusijom, dok njegova vlada pravi planove kako da sabotira zimsku Olimpijadu u Sočiju
Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili ponudio je Rusiji ruku pomirenja. Učinio je to pre neki dan, tokom zasedanja Evropskog parlamenta. Kao znak dobre volje Sakašvili je naglasio da njegova zemlja „nikada neće upotrebiti silu kako bi pod suverenitet Tbilisija vratila otcepljene republike Abhaziju i Južnu Osetiju!
„Zamislite >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da i u narednih 50 godinama budemo neprijatelji. To zaista ne želimo”, ustvrdio je šef gruzijske države, izrazivši spremnost da sa Moskvom pregovara „bez bilo kakvih preduslova, na svakom nivou, i na svakom mestu”.
Iznenadna miroljubivost Sakašvilija naterala je analitičare da pokušaju da proniknu u njenu suštinu, otkriju šta stoji iza ove nove retorike. Jer, podsetimo, iz moskovskog Kremlja su, ne jednom, otvoreno poručili da sa aktuelnim gruzijskim predsednikom niti žele, niti imaju o čemu da razgovaraju.
Novi vetar iz Lisabona
Nema sumnje da je zbližavanje Rusije i NATO-a (makar bilo samo deklarativno), najavljeno nedavno u Lisabonu, otvorilo oči Gruzinu i definitivno mu raspršilo svaku nadu da bi, uz pomoć alijanse, mogao da izvrši dramatičniji pritisak na Rusiju. Iako mu je u Lisabonu poručeno da vrata saveza za njega ostaju otvorena. Sa druge strane, on nije uspeo da ubedi zapadne zemlje da je u ratu u Abhaziji i Južnoj Osetiji (avgust 2008) delovao dovoljno mudro, kao i da sličnu grešku neće ponoviti u budućnosti.
Sakašvili je „loptu morao da spusti” i na domaćem terenu. Naime, nedavno istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da je 78 odsto njegovih zemljaka za obnavljanje odnosa sa Rusijom. „Očigledno, aktuelni pokušaj šefa države da popravi odnose sa Moskvom za cilj ima, pre svega, pridobijanje sopstvenih podanika”, smatra moskovski list „Komersant”. Ali, na ovaj način bi, verovatno, bili odobrovoljeni i pojedini sponzori na Zapadu, koji najavljuju da ne bi imali ništa protiv da se Sakašvili i treći put kandiduje za predsednika Gruzije. Nije baš demokratski, ali Kavkaz ionako nije mesto na kojem demokratija uspešno cveta, procenjuju pomenuti.
Ne misle, međutim, samo obični građani kavkaske republike da odnosi sa Rusijom, ovakvi kakvi su sada, moraju da se menjaju. Na to pozivaju i privrednici. Naime, posle rata 2008. dotok ruskih investicija u kavkasku republiku prepolovljen je. „Potrebni su nam stabilni odnosi sa velikim susedom, pre svega zato što od kvaliteta tih odnosa zavisi dotok stranih investicija a, u vezi sa time, i dobro poslovanje naše privrede uopšte”, prenele su ruske agencije reči ekonomiste Aleksandra Rondelija. A da se na tom planu nešto „kuva” svedoči i podatak da su poslovni ljudi iz dve bivše sovjetske republike već održali nekoliko međusobnih nezvaničnih sastanaka. Za sada, daleko od domašaja medija.
Gruzija je, kao i još neke republike, svoju budućnost posle raspada SSSR-a videla u tešnjoj saradnji sa zapadnim državama, posebno za SAD koje su u posthladnoratovskom periodu delovale kao svetski lider na duge staze. Ali, i pored nesumnjive zagrejanosti Vašingtona, kao i napora uloženih u navedenom pravcu, ispostavilo se da je taj put prilično trnovit. Što zbog toga što je rusko tržište za gruzijske proizvođače i dalje ostalo jedno od primarnih, što zbog činjenice da su privrede dve „novorođene” republike tokom sovjetskih vremena tehnološki i organizaciono bile usko povezane i oslonjene jedna na drugu.
Razdvajanje Gruzije i Rusije, do kojeg je došlo po raspadu SSSR-a, pokazalo se više kao političko i vojno-strateško, nego kao ekonomsko pitanje, tako da je i posao vlasti u Tbilisiju na traženju novih partnera (i zaštitnika) išao sporo, da bi na kraju bio ozbiljno doveden u pitanje.
Političar kome ne veruju
Ipak, posebna priča je sam Mihail Sakašvili kao političar koji je uludo potrošio sve kredite koje mu je gruzijski narod dao na izborima. „To je čovek kojem više niko ne veruje, koji ne može da obnavlja odnose sa Rusijom, pošto ih je upravo on, svojom nerazumnom politikom, doveo u pitanje”, smatra bivši gruzijski ambasador u Rusiji, a sadašnji lider opozicije, Jerosi Kicmarišvili.
Inače, uporedo sa Sakašvilijevim zaklinjanjem u miroljubivost prema Rusiji, medijima su počele da kruže informacije o tome da gruzijska vlada ozbiljno razrađuje planove za sabotažu zimske Olimpijade koja bi 2014. trebalo da bude održana u neposrednoj blizini, u ruskom letovalištu Sočiju. U ovu „igru” uključeni su, takozvana, vlada Abhazije u izbeglištvu i deo čečenske dijaspore.
Na šta je mislio Sakašvili kada je uputio poziv na popravljanje odnosa sa Moskvom, posle ovoga, ostaje sasvim neizvesno.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 30.11.2010.
