Izvor: Vostok.rs, 18.Feb.2012, 20:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dva cara – dva druga, dva neprijatelja

18.02.2012. -

Jedna od prvih umetničkih izložbi ove godine kada čitava Evropa obeležava 200-godišnjicu pobede Rusije u Otadžbinskom ratu protiv Napoleona, otvorena je u Moskovskom muzeju dekorativno-primenjene umetnosti. Ona je posećena dvojici velikih careva – Aleksandru Prvom i Napoleonu Prvom – prijateljima i neprijateljima istovremeno.

Istorija odnosa Napoleona i Aleksandra započela je još krajem 18. veka, kada je artiljerijski poručnik Bonaparta >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pokušao da pređe u rusku službu. Nije uspeo. A u protivnom... Teško je čak pretpostaviti kako bi tada mogao da se okrene razvoj Evrope. Kasnije su bili i mirovni dogovori, i protestne note, i uvredljiva Napoleonova poslanica – tada još ne cara, već Prvog konzula, sa aluzijama o učešću ruskog prestolonaslednika u zaveri protiv sopstvenog oca. Dalje možemo da se setimo krvavih bitaka protiv Napoleonove armije u Evropi, u kojima su učestvovali i ruski pukovi. Poraza Pruske, ruskog saveznika, što je primoralo Aleksandra Prvog da moli Napoleona za mir. Sastanka dvojice careva u junu 1807. na splavu usred reke Neman. Petnaestodnevne žive komunikacije ruskog i francuskog lidera u Tilzitu. Između ostalog, upravo ono je iz korena izmenilo neprijateljski odnos – dva cara su se sprijateljila. Tilzitski mir između Francuske i Rusije je bio sklopljen i činio se večnim. Kao simbol tog mira i prijateljstva careva organizatori izložbe u Moskvi predstavili su bronzani privezak: na njemu je emajlirani lik Napoleona i Aleksandra koji su se čvrsto zagrlili.

Izložbu uglavnom čine tabakere, tanjiri, vaze, figurice, emajl... Sitna plastika, predmeti iz svakodnevnog života. Ali koordinator izložbe Andrej Gilodo smatra da to nikako nije sitno čak za tako globalnu temu kao što su ratovi protiv Napoleona.

U tome je ovekovečeno sećanje – tvrdi koordinator – zato što je primenjena umetnost, za razliku od slikarstva, gravira, skulpture, neposredno vezana za čoveka. To je jačanje i demokratizacija sećanja. Upravo primenjena umetnost daje mogućnsot ovoj temi da živi u čovekovoj sredini.

Između ostalog, upravo Napoleon je prvi počeo da koristi primenjenu umetnost kao instrument propagande: u slavu Napoleona radile su najbolje francuske procelanske manufakture, praveći posuđe sa njegovim portretima, figurice. U Rusiju je ta moda došla prilično brzo. Tokom 19. veka bila je proizvedena ogromna količina posuđa sa likovima vojskovođa i heroja Otadžibnskog rata 1812. godine, sa scenama bitaka, čak sa reprodukcijama slika poznatih umetnika tog perioda.

Ruski car Aleksandar Prvi do kraja života sačuvao je poštovanje prema Napoleonu, mada ga je pobedio u vojnim i diplomatskim bitkama. O taktičnosti ruskog cara u pogledu poraženog protivnika govori sledeća činjenica: nagradu Za zauzimanje Pariza 1814. godine počeli su da dodeljuju tek posle smrti Aleksandra Prvog, potšo se za života on plašio da ta nagrada može da unizi osećanja Francuza.

Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti

Nastavak na Vostok.rs...