Izvor: Vostok.rs, 11.Feb.2012, 15:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Drevni grad Kasimov: preplitanje kultura

11.02.2012. -

Radio Glas Rusije nastavlja ciklus emisija o starim ruskim gradovima – centrima međunarodnog turizma. Danas boravimo u jednoj drevnoj rjazanskoj teritoriji, gradu Kasimovu na Oki, 260 kilometara jugoistočno od Moskve.

Grad je osnovao čuveni knez Jurij Dolgoruki 1152. godine i prvobitno se nazivao Gorodec Meščerski. 1452. godine veliki knez Vasilij Drugi poklanja Gorodec careviću Kasimu koji je pobegao iz Kazanja. On je počeo predano da služi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << domovini. Vasilij Drugi čini vešt politički korak – grad se proglašava za prestonicu tatarskog kanstva, moskovskog saveznika. I čak je dobio novo ime u čast novog kana – Kasimov – sa svim pravima posebne kneževine, u ovom slučaju kanstva. Tako se na obali Oke usred pravoslavnih crkava pojavila džamija i minaret. Kasimovsko carstvo postojalo je više od 200 godina, a za to vreme desilo se tesno preplitanje dve kulture – ruske i tatarske. Danas se u zgradi minareta nalazi izložba Kasimovskog zavičajnog muzeja Etnografija kasimovskih tatara, govori direktor muzeja Jelena Balakina.

Na izložbi su predstavljeni predmeti za svakodnevnu upotrebu koji su pripadali stanovicima grada, odeća, kao i neki predmeti interijera. Druga sala posvećena je proceduri namaza i ponavlja uređenje džamije. Tamo se nalazi mihrab (niša u zidu džamije koja pokazuje pravac gde se nalazi Ćaba u Meki), opremljeno je mesto mule i posetioci mogu neposredno da vide kako se sve to dešava.

U Kasimovu su se takođe sačuvala dva mauzoleja: Šah-Ali-hana iz 16. veka i Avgan-Muhamed-sultana iz 17. veka. U mauzoleju od belog kamena oseća se nacionalni muslimanski ukus. A u mauzoleju Avgan-Muhamed-sultana njegov neruski oblik tumači se već u stilu ruske arhitekture. To se ispoljava u rešenju ulaza, otvora za prozore, pilatri. Između ostalog, u Kasimovu se nisu sačuvale kamene građevine iz tog doba, a najranije zdanje koje danas postoji je Bogojavljenska crkva iz 1700. godine. Tatarska istorija Kasimova završava se krajem 17. veka smrću njegove poslednje vladarke po imenu Fatima-Sultan.

Za vreme Petra Prvog grad gubi nezavisnost i ulazi u sastav Pereslavlj-Rjazanske provincije. Poslednji takozvani kasimovski car bio je poverenik Petra Prvog Ivan Balakirev, poreklom iz starog plemićkog roda. Prvobitno je titula bila formalna, ali posle smrti Petra Prvog po ukazu Jekaterine Prve, Balakirev je dobio pravo posedovanja bivših imanja kasimovskih careva i sasvim zvaničnu titulu cara kasimovskog. U tom bradu Balakierv je i umro. On je sahranjen iza oltara Bogojavljenske crkve.

Između ostalog, u Kasimovu može da se prenoći. U gradu postoji mali i prilično dobar hotel Kovački dvor. Cena smeštaja iznosi u proseku 50 dolara za dvokrevetnu sobu.

Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti

Nastavak na Vostok.rs...