Izvor: Blic, 19.Jul.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do Marsa i nazad uz suze i smeh
Posle tri meseca provedena u skučenom simulatoru svemirskog broda, učesnici ovog eksperimenta ugledali su moskovsko sunce sparnog poslepodneva 14. jula. Šestočlana posada – sastavljena od četvorice Rusa, jednog nemačkog inženjera i francuskog pilota putničkog aviona – provela je 105 dana zatvorena u nekoliko hermetički zapečaćenih cevi u okviru projekta „Mars 500" u Institutu za biomedicinska pitanja u Moskvi.
Cilj je bio da se ispitaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << psihološki i medicinski aspekti dugotrajnog putovanja kroz svemir u nadi da će to biti mali korak u pravcu misije na Crvenu planetu. Stvarno putovanje na Mars, ako do njega uopšte i dođe, daleko je dvadesetak godina, ali ruski naučnici ističu da će projekat „Mars 500" kulminirati iduće godine eksperimentom izolacije od 520 dana.
Dobrovoljci su delili životni prostor dug 20 i širok 3,5 metara, a u svoje sobe (2,7 x 3 m) odlazili su kad su želeli malo privatnosti. U sobama su imali samo uzan krevet, nekoliko polica, sto i orman. Alkohol i pušenje su bili strogo zabranjeni, a umesto svakodnevnog osvežavajućeg tuširanja, posada je održavala higijenu u komori nalik na saunu. Kad je trebalo da skinu sa sebe neku prljavštinu, koristili su vlažne maramice.
Uprkos skučenom prostoru, međunarodna posada je odlično sarađivala. Pri tom su ih naučnici smišljeno stavljali u različite situacije kao da zaista putuju na Mars, sa simuliranim vanrednim situacijama i prekidima u komunikaciji sa Zemljom od po 20 minuta. Svrha je bila da se prouči psihološko i fiziološko dejstvo izolacije na nivo stresa, kvalitet sna, raspoloženje i imunitet. Svi članovi posade su prethodno završili kurs preživljavanja u zimskim uslovima na temperaturi od minus 27 Celzijusovih stepeni.
Dvojica Evropljana Oliver Knikel i Siril Furnije su vodili dnevnike za Evropsku svemirsku agenciju (ESA). Knikel je izjavio da se posada, uključujući ruske kosmonaute Sergeja Rjazanskog i Olega Artemjeza, doktora Alekseja Baranova i psihologa Alekseja Špakova, osećala pomalo melanholično pred kraj eksperimenta.
„Poslednjeg dana izolacije, svi smo se smejali na jedno oko, a na drugo plakali i nismo toliko osećali olakšanje, niti smo brojali sekunde kada će se vrata najzad otvoriti", napisao je on. Knikel takođe priča kako mu se promenilo shvatanje vremena tokom tako duge izolacije. „Moram da priznam da sam potpuno izgubio osećaj za vreme. Ali iako nijednom nisam video sunce, uvek sam znao kad je jutro, a kad veče na osnovu toga koliko sam bio umoran", kaže on u dnevniku. „Ali apsolutno nemam pojma koliko smo dugo bili u kapsuli. Rekao bi čovek tri do četiri sedmice, ali kalendar ne laže, pa znam da smo tu bili 105 dana."
Poslednje veče posada je napravila pravu gozbu i „poharala" svoju staklenu baštu i izvadila sve zalihe duboko smrznutih i dehidriranih porcija, istih onih kakve jedu astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Proteklih meseci striktno su se držali određenog načina ishrane jer je i to bio sastavni deo eksperimenta.
Zanimljivo je da na ovom „putovanju" nije bilo nijedne žene. Jedan insajder otkriva da je to učinjeno namerno, jer bi prisustvo dame moglo da izazove seksualnu napetost koja bi upropastila eksperiment. „Postojala je kandidatkinja koja je ispunila sve kriterijume", kaže taj insajder. Ipak, sa spiska je skinuta Marina Tugušova (25), ruski biolog, koja je izjavila da joj je dečko dao blagoslov i saglasio se s njenom željom da se upusti u tu avanturu. Uprkos neuspehu, ona se još nada da će učestvovati u sledećoj fazi eksperimenta. „Moramo svesno da uložimo napor i odnosimo se jedni prema drugima kao prema kolegama, a ne kao prema ženama ili muškarcima", poručuje ona. Organizatori ove misije su možda imali na umu ranije iskustvo kada je ruski kosmonaut pokušao da poljubi koleginicu Kanađanku na novogodišnjoj zabavi za vreme jedne simulacije svemirskog leta. Ona ga je kasnije tužila za seksualno uznemiravanje.
