Izvor: Deutsche Welle, 09.Sep.2019, 07:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li su Sovjeti oslobodili ili okupirali Bugarsku?

Da li su Sovjeti oslobodili ili okupirali Bugarsku?

Da li je Sovjetski Savez pre 75 godina okupirao Bugarsku ili je oslobodio tu zemlju od fašizma? Malo je reći da se viđenja u Moskvi i Sofiji razilaze. Sada je povodom jedne izložbe izbila diplomatska svađa.

„Pešak prelazi preko opasne raskrsnice. Zdesna velikom brzinom stiže Opel braon boje. Sleva se još većom brzinom iznenadno pojavljuje Moskvič koji udara jednog pešaka i pretvara Opela u gomilu gvožđa. Pešak ostaje vezan za invalidska kolica >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << 45 godina. 30 godina posle toga novi vlasnici Moskviča organizuju izložbu pod motom 'Kako je Moskvič spasao pešaka od Opela'.“

Tako dramatične događaje u Bugarskoj od pre 75 godina i njihov odjek danas slikovito za DW opisuje politikolog Danijel Smilov.

Petog septembra 1944. Sovjetski Savez je objavio rat Bugarskoj. Bugarska je pre toga bila na strani Nemačke, deportovala je Jevreje i počinila niz zločina. No nova demokratska vlada je potisnula Vermaht iz države, ili ga je razoružala, pa čak i potopila 74 nemačka ratna plovila u Crnom Moru.

Uprkos tome, Crvena Armija je 8. septembra okupirala zemlju. Devetog septembra 1944. je nekoliko oficira i komunista pučem svrglo legitimnu bugarsku vladu. Zemlja je posle toga 45 godina bila veran satelit Moskve. A do 1989. je u Bugarskoj i Sovjetskom Savezu zvanično tumačenje istorije glasilo: „Slavna Crvena Armija je oslobodila Bugarsku od fašizma“.

Na 75. godišnjicu tog događaja, ruski kulturni centar u Sofiji u ponedeljak otvara izložbu pod nazivom „Oslobođenje Bugarske“. Ta izložba je bugarski ogranak izložbe „75 godina od oslobođenja Istočne Evrope od nacizma“, kako je to preneo organizator.

Oštar odgovor Sofije

Bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova smatra da to nije u redu i objavilo je neobično oštru protestnu notu. „Bez dovođenja u pitanje doprinosa SSSR pobedi nad nacizmom u Evropi, ne smemo zatvarati oči pred činjenicom da je bajonet sovjetske armije pola veka u Istočnoj Evropi značio samo represalije, tlačenje građanske svesti, deformisanje ekonomskog razvoja i izolaciju od dinamičnog razvoja u naprednim evropskim državama“, moglo se tu pročitati.

Ministarstvo spoljnih poslova je uz to od ruske ambasade zatražilo da ne podržava “upitnu istorijsku tezu ('oslobođenje')“.

Ova reakcija je za mnoge posmatrače bila iznenađenje. Jer, Bugarska, članica NATO i EU, uvek je vrlo oprezno postupala prema Rusiji. Poslednjem bugarskom caru Borisu III, koji je umro pod misterioznim okolnostima 1943. posle jednog susreta sa Hitlerom, pripisuje se rečenica koju mnogi i danas smatraju ispravnom: Bugarska bi morala „da bude uvek sa Nemačkom i nikada protiv Rusije“.

Do današnjeg dana je stav građana Bugarske prema Rusiji ostao podeljen. Aktuelna vlada u Sofiji podržava sankcije protiv Moskve, ali istovremeno očijuka sa ruskim energetskim projektima u zemlji i ne pridružuje se optužbama zapadnih zemalja na račun Moskve zbog slučaja trovanja agenta Skripalja i njegove kćerke.

Doček Crvene armije u Sofiji u septembru 1944.

Vlast u Moskvi je poslednjih godina više puta napominjala da od Sofije ne očekuje neljubazne gestove. A posle note bugarskog Ministarstva spoljnih poslova stigla je i odgovarajuća reakcija. Naučni direktor Ruskog muzeja ratne istorije, Mihail Mijagkov, za agenciju TASS je rekao da Bugari pokušavaju da zaborave istoriju velikog otadžbinskog rata i da relativizuju ulogu Sovjetskog Saveza u oslobađanju Bugarske od nacizma.

Ruski senator Vladimir Džabarov je na to u izjavi za TV RT dodao da je neprihvatljiva optužba da je Moskva instalirala okupatorski režim u Bugarskoj. I da bi bugarski predsednik morao da reaguje.

„Mnogi osećaju nostalgiju za 'socijalizmom'“

To bugarski istoričari vide sasvim drukčije. U intervjuu za DW Ljudmil Spasov, profesor univerziteta u Plovdivu, govori o sovjetskoj „okupaciji“ zemlje. „Gotovo 50 godina su u Bugarskoj vladale moskovske marionete koje su više puta dovodile u pitanje egzistenciju bugarske države. Mislim na pokušaje da se Bugarska prisajedini Jugoslaviji kao sedma republika ili Sovjetskom Savezu kao 16. republika.“

Kalin Janakijev, profesor Univerziteta u Sofiji, kritikuje stav mnogih Bugara koji prema njemu pogrešno interpretiraju događaje posle 9. septembra 1944. „U poređenju sa drugim zemljama poput Poljske, Češke ili Mađarske, Bugarska se još nije suočila sa sovjetskom agresijom. Mnogi ljudi još osećaju nostalgiju za 'socijalizmom', i još uvek se vode sporovi oko toga šta bi đaci trebalo da uče o tome ponižavajućem periodu bugarske istorije.“

U oktobru građani Sofije biraju novog gradonačelnika. Konzervativna vlada Bojka Borisova hoće da njena kandidatkinja ponovo bude izabrana na tu funkciju. A za to bi bila korisno privući birače koji su skeptični prema Rusiji, komentariše za DW politikolog Danijel Smilov.

Druga kandidatkinja, ona koju podržavaju socijalisti, važi kao naklonjena Rusiji. Oštra nota Ministarstva spoljnih poslova bi mogla da pomogne uspehu Borisova u Sofiji, kaže Smilov.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Nastavak na Deutsche Welle...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Deutsche Welle. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Deutsche Welle. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.