Izvor: Vostok.rs, 20.Apr.2014, 11:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cija u ulozi mecene: Prvo izdanje Doktora Živaga
20.04.2014. -
Istraživači književnosti i istorije razmatraju zanimljivu vest u kontekstu novog ideološkog i informacionog sukoba Moskve i Vašingtona. Zahvaljujući dokumentima izvučenim iz arhiva, ispotavilo se da je američka Centralna Obaveštajna Uprava bila umešana u objavljivanje i rasturanje romana Doktor Živago. Zabranjeno u SSSR remek-delo Borisa Pasternaka u SAD je trebalo da postane oružje ideološke borbe, a njegovo rasutranje način da se utiče na umove sovjetske >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << inteligencije.
Istorija prvog izdanja romana Doktor Živago Borisa Pasternaka sama po sebi je dostojna posebnog kriminalističkog romana. Prema dokumentima Cije, izvoz dela iz SSSR bio je izvršen po svim pravilima obaveštajnih operacija. Pri tome, to je bila zajednička akcija britanskih i američkih specijalnih službi. Uprao agenti Njenog Veličanstva u januaru 1958. godine doneli su u Vašington paket sa fotokopijama romana koje su tajno napravljene u SSSR i odvezene kroz „gvozdenu zavesu“ nekoliko meseci pre toga. U dokumentima se saopštavalo da umešanost američke vlade u štampanje romana „ne sme da se otkrije ni u kom slučaju“. Istovremeno u unutrašnjim cirkularnim pismima iz 1958. godine isticalo se da knjiga ima veliku propagandnu vrednost ne samo zahvaljujući unutrašnjoj ideji koja daje hranu za razmišljanje, već i zbog okolnosti objavljivanja. Cija je smatrala da ako je književno delo bilo nedostupno ili zabranjeno u Sovjetskom Savezu ili Istočoj Evropi, ono je moglo da se bude upotrebljeno u propagandne svrhe, kako bi se rodile sumnje u sovjetsku realnost.
Piter Fin, novinar lista Vašington post i autor knjige Slučaj Živago: Kremlj, Cija i borba za zabranjenu knjigu, govorio je za Glas Rusije o ideji da se Pasternakov roman upotrebi u hladnom ratu:
- Kada sam radio kao dopisnik Vašington posta u Moskvi, zainteresovao sam se za priču o štampanju Živaga i onoj drami koja je pratila prvo objavljivanje romana u Italiji u vreme hladnog rata. Meni se učinilo da je to neverovatno perspektivna priča. Ali nju je nemoguće bilo razvijati, ne shvativši šta je učinila ili nije učinila Cija, kakva je bila njena uloga. Tako da sam tražio ova dokumenta iz Uprave. Od trenutka prvog zahteva pa do dobijanja papira prošlo je 3 godine. I kada sam dobio dokumenta, bio sam van sebe. To je bilo divno – videti dokumenta datirana 1958. i 59. godinom koja opisuju reakciju Cije na roman i ciljeve uprave. Čudno što niko nije tražio da se ovi dokumenti objave ranije. Ispostavilo se da to nije bila neka velika operacija, ne. To je bila mala tajna operacija koja čak nije zahtevala velike resurse. Bio je to deo kulturnog hladnog rata. Oni su verovali da snaga ideje može da poseje zrno sumnje među stanovnike SSSR.
Sada se ispostavilo da se čitava specijalna operacija rasturanja Pasternakovog romana vodila po direktnoj naredbi predsedničkog komiteta za koordinacije operacija, a rukovodilo je njome sovjetsko odeljenje Cije pod ličnom kontrolom legendarnog direktora Centralne obaveštajne uprave Alena Dalesa. Posle dobijanja fotokopije romana, Cija je naredila da se tajno odštampa mali tiraž u Holandiji. Knjige su poslate u Belgiju, gde je u tom trenutku bio u toku Svetski sajam. Turisti iz SSSR su mogli da dobiju tom Doktora Živaga na ruskom jeziku u paviljonu – i tu je zanimljiv detalj – Vatikana. Sam po sebi tiraž je bio nelegalan ne samo zbog okolnosti iznošenja romana iz SSSR, već i zbog kršenja autorskih prava. Tada je ekskluzivno pravo na objavljivanje Pasternakovih romana van granica SSSR posedovala italijanska izdavačka kuća Feltrinelli. Između ostalog, takve sitnice su Ciju malo brinule. U njenim dokumentima se direktno ukazivalo da je publikacija dela trebalo da natera sovjetske građane da se zamisle šta nije u redu s vladom. Mišljenje Skota Rikarda, lingviste i bivšeg saradnika američke obaveštajne službe:
- Istorija Doktora Živaga nije jedinstvena. Amerikanci su brižljivo režirali ideološki rat. To se dešava više od sto godina i tiče se ne smao stranih dražva, već i sopstvenog stanovništva SAD. Čak Jurij Andropov je priznavao 60-ih da će Rusija izgubiti ideološki rat sa SAD za jednu deceniju, zato što Amerika zajedno sa svojom Britanijom, Francuskom i drugim saveznicima bila je krajnje efikasna. A Moskva ničim nije mogla da se suprotstavi. Dobro se zna da su američke specijalne službe vršile veliki broj operacija u SSSR. Tako da su dobijale šansu da iskoriste običnu knjigu koja je bila zabranjena kako bi pokolebale osnove zemlje. To je bila standardna praksa Cije.
Objavljivanjem tiraža za rasturanje u Belgiji nije se završila stvar. 1959. godine Cija je naredila da odštampa drugi tiraž Doktora Živaga, ovog puta u džepnom formatu. Ovi primerci su rasturani među delegatima SSSR i socijalističkih zemalja na Svetskom festivalu omladine i studenata u Beču. Ukupno, po podacima Vašington Posta, Cija je uspela da odštampa i rasturi na teritoriji SSSR i socijalističkog tabora oko 10 miliona primeraka knjiga.
Zahvaljujući naporima novinara Pitera Fina, američke specijalne službe su obelodanile preko 130 dokumenata. Svi oni su postali osnova knjige Slučaj Živago: Kremlj, Cija i borba za zabranjenu knjigu, koja će se pojaviti u prodaji ovog leta.
Roman Mamonov,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
Pogledaj vesti o: Moskva
