Izvor: Vostok.rs, 20.Nov.2012, 11:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buket bugarskih talenata u Rusiji
20.11.2012. -
Planete takođe mogu da budu siročići. One putuju u mraku same po sebi, zato što pored njih nema zvezda oko kojih bi mogle da se okreću. Evropski astronomi su pronašli jedva primetni ovakav objekat uz pomoć infracrvenog teleskopa na Havajima. Detaljnije su usamljenog lutalicu istražili iz opservatorija na planinama Čilea.
To je najbliže u datom trenutku slobodno leteće nebesko telo – do njega je sto svetlosnih godina. Ako se ono obrazovalo u svom zvezdanom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << sistemu, zašto je tada napustilo njegove granice? U nebeskoj mehanici to se dešava, kaže astrofizičar Astronomskog instituta Šternberg Moskovskog državnog univerziteta Vladimir Surdin:
- Ako u planetarnom sistemu ima nekoliko masivnih planeta, one konkurišu jedna dugoj i čiste sebi mesto. U Sunčevom sistemu ovu ulogu vrše Jupiter i delimično Saturn. U drugim sistemima ima nekoliko Jupitera, i za njih sve tamo nema mesta. Tada svojom gravitacijom oni izguravaju najmanje masivnog. Ali dugo nije polazilo za rukom da se nađu izgubljene planete, zato što daleko od zvezda one nisu osvetljene i ne vide se. Tek u poslednje vreme, kada su se pojavili infracrveni teleskopi, mi smo počeli da ih pronalazio po sopstevnom termičkom zračenju.
Na snimcima čudni objekat izgleda kao vrlo bleda plava tačka. Plava boja ukazuje na metan u atsmoferi. Nije sve u tome da se primeti „lutalica“. Treba dokazati da je to zaista planeta, a ne smeđi patuljak, vrsta skoro ugasle zvezde, objašnjava šef odeljenja Instituta za Astronomiju RAN Oleg Malkov:
- Najvažniji parametar po kojem može da se sudi da li je to planeta ili nije jeste masa. Za usamljena tela ona se ne određuje uopšte, ona može samo da se proceni. Direktno može da se odredi samo kod dvostrukih tela, kada se nebesko telo nalazi u nekom uzajamnom dejstvu. U datom slučaju objekat je vrlo verovatno planeta. Kako bi se to dokazalo, treba dokazati da je njegova masa manja od određene granice. Ako je iznad, znači da je to zvezda male mase.
Prema približnim procenama, masa novootkrivenog nebeskog tela je 4-7 puta veća od Jupitera. I manje je kritična: objekat 13 puta masivniji od Jupitera zagreva se od sopstvenog sažimanja toliko da u njegovim nedrima kreće termonuklearna reakcija. A pronađeni lutalica ima temperaturu napovršini koja nije zvezdana: 430 stepeni Celzijusa. Astronomi su skoro uvereni da je objekat prvo bio vezan tokom mladih zvezda u brzom letu u južnom sazvežđu Zlatna riba i obrazova se pre manje od 120 miliona godina. Po rečima Vladimria Surdina, na lutajućim svetovima mogu da se pojave uslovi za primitivni život:
- Jasno je da na površini ove gigantske planete ne može biti uslova za život, tamo je temperatura visoka. Na satelitima koji obično prate gigantske planete sasvim je moguć život. Mi to vidimo da primeru Sunčevog sistema, kada svaka ginatska planeta – Jupiter, Saturn, imaju satelite sa pristojnim uslovima.
Izvora toplote na satelitima slobodno letećih planeta ima nekoliko, kaže naučnik. Infracrveno zračenje goruće planete, zatim njeno jako magnetno polje, zahvaljujući kojem u nedrima satelita pojavljuje se takozvana džulova toplota. Konačno, snaga plime: gravitacija gugantske planete stalno „gužva“ njenu unutrašnjost, izazivaju zagrevanje. To se dešava na satelitima Jupitera i Saturna, između ostalog na Evropi i Enceladi, gde pod površinom ostoje okeani tečen vode i gde moguće postoji život. Ali drugi sagovornik Glasa Rusije ubeđen je da je samo toplota nedovoljna.
- Za postojanje života na koji smo navikli i vidimo na Zemlji, svetlost zvezda je neophodna. Na usamljenim planetama koje slobodno plove to je nemoguće.
Sateliti neosvetljenih planeta ne mogu da se vide. Pa i sami siročići se jedva naziru. Za sada ih je okriveno manje od deset. Ali astronomi smatraju da su lutajući svetovi pre pravilo nego izuzetak, i spremni su da ih izdvoje u posebnu klasu nebeskih tela. U nizu radova je izražena pretpostavka da ih je čak više nego običnih planeta, vezanih za zvezde. Ako je tako, samo u Mlečnom putu siročića ima na milijarde.
Boris Pavliščev,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Moskva
