Izvor: Vostok.rs, 04.Dec.2012, 17:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za Moskvu sahranila ideju Blickriga
04.12.2012. -
Petog decembra u Rusiji se obeležava Dan ratne slave. Pre 71 godinu, početkom zime 1941. godine započeo je kontranapad sovjetskih trupa kod Moskve. Na taj način pokušaj Blickriga je neuspeo, a mit o nepobedivosti fašističke armije bio je razoren.
Hitler je računao da će zauzeti Moskvu dva-tri meseca posle napada na Sovjetski Savez. Posle prvih uspeha nemačke armije on je zatražio od komande da 15. avgusta zauzme Moskvu,a 1. oktobra da završi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << rat sa SSSR. Ipak, oporavivši se od napada, sovjetske trupe su prešle u aktivnija dejstva protiv neprijatelja. Žestoke bitke za Smolenks, Lenjinigrad, Kijev omele su ostvaranje Hitlerovih planova. Operacija Tajfun, čiji je cilj bio zauzimanje prestonice SSSR započela je tek 30. septembra.
Dva meseca fašističke trupe su napadale na Moskvu. Sa severozapada su stigle do Istre, odakle je do Kremlja ostalo oko 40 kilometara. Sa jugozapada su stigle do sela Burceva, 45 kilometara od prestonice. Hitler je bio toliko ubeđen u uspešan i brz završetak operacije, da je prebacio deo avijacije na Sredozemno more u pomoć Musoliniju.
Ali 5. decembra sovjetske trupe us prešle u kontranapad. Nema povlačenja, iza je Moskva! – sa tom mišlju vojnici su išli u borbu i stajali do poslednjeg. Nemci su uzdrhtali i počeli da se povlače. Pobeda SSSR-a u bici za Moskvu bila je prelomni trenutak u Velikom Otadžbinskom ratu, pa i u čitavom Drugom svetskom ratu, smatra naučni rukovodilac Centra za istoriju ratova i geopolitiku Oleg Ržeševski.
- Bitka kod Moskve je početak korenitog preloma. Radi se o tome što je poraz nemačko-fašističkih trupa kod Moskve značio kraj munjevitog rata protiv Sovjetskog Saveza. Ako mi otvorimo nemačka dokumenta, videćemo da je operacija po planu Barbarosa trebalo da se završi za 5 meseci. Zato je poraz nemačkih trupa kod Moskve značio da je Nemačka izgubila plan Barbarosa i da ima pred sobom dugotrajan, još i zimski rat za koji nije bila spremna.
Za mesec dana Hitlerova grupa armija Centar bila je odbačena od sovjetske prestonice na 100-250 kilometara. Od fašističkih okupatora su bile potpuno oslobođene Moskovska, Tuljska oblast, veliki gradovi Kaljinin i Kaluga, Malojaroslavec i Mcensk. Protivnici su promenili uloge: Crvena armija je prešla u opšti napad, a Nemci su se povlačili. Najvažnije je što su sovjetski ljudi poverovali u sopstvene mogućnosti da oteraju neprijatelja sa svoje teritorije, ističe istoričar Andrej Saharov.
- Fašističko rukovodstvo u tom trenutku još nije bilo svesno da se preokret u ratu praktično dešava. Mada su oni pretrpeli poraz, izgubili mnogo tehnike i vojne snage, ipak moć njihove armije je bila vrlo velika. To su pokazale bitke koje su usledile, upad na jug, na Volgu. Što se tiče moralnog poraza, naravno, ovaj momenat se veoma osećao.
Bitka kod Moskve 1941-42. ušla je u istoriju Drugog svetskog rata kao jedna od najvećih i najkrvavijih. Bitke su se dešavale na teritoriji od skoro 1000 kilometara po frontu i 400 kilometara u dubinu, što je po površini jednako Engleskoj, Irskoj, Islandu, Belgiji i Holandiji zajedno. Više od 200 dana vodile su se borbe, u kojima je sa obe strane učestvovalo preko 7 miliona vojnika, od njih milion i po je zauvek ostalo na polju bitke.
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
Pogledaj vesti o: Moskva
