Izvor: Politika, 06.Jan.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atambajev se priklanja Moskvi
Predsednik Kirgizije odlučan da se oslobodi prisustva američkih vojnika na teritoriji svoje zemlje
Kirgizija ne bi volela da se nađe u vrtlogu eventualnog rata između SAD i Irana, pa je predsednik Alzambek Atambajev zaključio da zatvori američku vojnu bazu na aerodromu Manas, u blizini prestonice Biškek.
Ukoliko bi Iranci, u eventualnom sukobu sa SAD, kao jedan od legitimnih ciljeva označili Manas i tamo poslali neku od svojih raketa, projektil bi lako mogao da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << padne na Biškek, upozorio je predsednik.
Ugovor o iznajmljivanju baze važi do 2014, a prema pisanju agencije Interfaks to bi bio i konačni rok za američko povlačenje sa teritorije Kirgizije.
Baza Manas je od 2001. jedno od ključnih mesta za snabdevanje vojnika SAD koji ratuju u Avganistanu. Tu je stalno stacionirano 1.200 pripadnika američke armije, svakoga meseca preko kroz bazu prođe 15.000 vojnika iz zemalja članica koalicije koja ratuje u Avganistanu i oko 500 tona najrazličitijeg tereta, uključujući i naoružanje.
Saznanje Vašingtona da u ratu protiv talibana nema više šta da traži, kao i odluka vrha SAD da posle mnogo godina povuče svoje vojnike iz ove zemlje, olakšala je i vlastima Kirgizije donošenje konačnog rešenja za budućnost Manasa.
Kako je objasnio Atambajev, odluka o prepuštanju aerodroma u Biškeku u potpunosti na upravljanje civilnim službama, razmatrana je prilikom nedavne posete izaslanika SAD za južnu i centralnu Aziju Roberta Blejka.
Atambajev navodi i da se američka baza vremenom pretvorila u objekat za manipulisanje parama i da je, praktično, izgubila stvarni vojni značaj. Posle smene bivšeg šefa države Kurmanbeka Bakijeva u aprilu 2010, nove vlasti su se uhvatile ukoštac sa korupcionaškom aferom u vezi sa preprodajom avionskog goriva upravo na teritoriji Manasa.
„Sada se poslom sa gorivom bavi zajednička kirgisko-ruska firma, a pozitivni efekti njenog poslovanja već su uočljivi“, objasnio je Atambajev.
Posle svega, ono što je najvažnije jeste predsednikov stav da strateški bezbednosni partner njegove zemlje ostaje – Rusija. To, međutim, po njegovim rečima ne znači da Moskvi ne predstoji izmirenje dugova koji su nastali iznajmljivanjem susedu drugih vojnih baza na kirgiskoj teritoriji.
Reč je o četiri objekta, kao i o aerodromu kod grada Kant. Rusija četiri godine kasni sa plaćanjem kirije za pomenute objekte, blizu 500 miliona dolara.
Šef kirgiske države u novogodišnjem obraćanju naciji nije propustio da istakne veliki doprinos aktuelnog ruskog premijera Vladimira Putina novoj atmosferi u odnosima dve zemlje. Ovo nesumnjivo kazuje da nove vlasti u Biškeku svoju budućnost, kao i budućnost zemlje, vide u tešnjoj saradnji sa partnerima u Moskvi.
Zaokret ima istorijske korene. Kirgizija, u kojoj danas živi oko 5,5 miliona stanovnika i gde se ruski jezik koristi kao zvanični, 1876. je formalno uključena u rusku imperiju, da bi potom postala i deo Sovjetskog Saveza, prvo kao autonomija u okviru Rusije, a potom i kao punopravna sovjetska republika. Članica je Zajednice nezavisnih država, osnovane po raspadu SSSR-a, i Evroazijske ekonomske zajednice.
S. Samardžija
objavljeno: 07.01.2012.
