Izvor: Vostok.rs, 30.Maj.2013, 11:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Apstraktna razmišljanja Aleksandra Kedrina
30.05.2013. -
Uzbekistan – SAD – Rusija. Put bespredmetnih slika Aleksandra Kedrina ka moskovskoj publici bio je dug i komplikovan. Danas njegova dela koja visoko cene najbolji umetnici nonkomformisti mogu da se vide u Moskvi. Ime Aleksandra Kedrina, slikara matematičara, majstora bespredmetnog slikarstva, malo je poznato ruskoj publici. Aleksandar Kedrin rođen je 1940. u Taškentu. Do 55. godine živeo je u Uzbekistanu, zatim je emigrirao u Ameriku.
Družio se >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << sa pesnicima 60-ih Belom Ahmadulinom i Andrejem Voznesenskim. Njegova dela zaslužila su visoku ocenu skulptora Ernsta Neizvesnog, Erika Bulatova i drugih kultnih umetnika. Sam Kedrin svoje slike naziva matematikom koja stvara univerzalne formule, pomoću kojih može da se objasni svet koji nas okružuje, kosmos i sve na svetu.
Od mladosti budući umetnik zanimao se za bespredmetnu umetnost, pokušavajući da spoji u svom stvaralaštvu razne umetničke tradicije.
Akademik arhitekture, kolekcionar Andrej Kosinski rekao je za Glas Rusije:
- Upoznali smo se 1966. u Taškentu. Tako je ispalo da sam tamo proveo 14 godina i sve to vreme smo se družili. U umetničkom životu Taškenta je bila vrlo zanimljiva atmosfera: bez obzira na to što je jedini zvanični umetnički pravac u SSSR bio socrealizam, ova zvanična umetnost na neobčan način se saživljavala sa sasvim različitim formama stvaralaštva. Postojala je grupa umetnika koje ja nazivam zemljoradnicima. Oni su u svojoj umetnosti polazili od zemlje, koristili elemente tradicionalne umetnosti. U takve umetnike mogu da se ubroje između ostalog Aleksandar Volkov, čija izložba je nedavno protekla u Londonu. Oni su naravno mislili drugačije sa tačke gledišta zvanične umetnosti, ali nisu odlazili u disidente. Aleksandar Kedrin bio je između ova dva sveta.
Svet zvanične umetnosti nije privlačio mladog umetnika. Još kao student on je stalno eksperimentisao, za šta je bio isključen iz dve visoke umetničke škole Taškenta za redom. Treći institut je ipak završio i počeo da se bavi keramikom. Andrej Kosinski se seća:
- Imao je peć u podrumu, tamo je pravio male keramičke tanjire. Iz nacionalne uzbečke umetnosti uzeo je kolorit. Postepeno je stasao u umetnika velikog zamaha. U njegovom stvaralaštvu ne vide se neki nacionalni motivi, ne može se reći da je to uzbečki umetnik ili islamski. Ali neki daleki odjeci mogu da se osete.
1995. godine Kedrin je sa porodicom morao da emigrira iz Uzbekistana. Od tada živi u Njujorku, gde aktivno učestvuje u umetničkom životu. Njegove radove kupuju mnogi muzeji, glaerije i kolekcionari. Kedrina pozivaju da predstavlja SAD na Bijenalu savremene umetnosti u Firenci. 2012. godine američka televizija snima o njemu film iz serije Ruske znamenitosti u Americi, u kojem su o stvralaštvu majstora govorili doajeni savremene kulture, između ostalog njegov drug Ernst Nezivesni. Andrej Kosinski ističe:
- Sada je on vrlo bolestan, skoro je slep, ipak nastavlja da radi. Čak se hvali da mu ta poluslepoća pomaže da stvara. Ona mu dozvoljava da ne obraća pažnju na detalje, već da se koncentriše na glavno.
Nažalost, na moskovskoj izložbi nisu prikazana glavna monumentalna Kedrinova dela. Ali na jesen se planira izdavanje fundamentalne monografije o stvaralaštvu umetnika povodom čijeg objavljivanja će biti organizovana velika izložba na kojoj će publika moći da se upozna sa svim granama stvaralaštva Aleksandra Kedrina.
Armen Apresjan,
Izvor: Glas Rusije
Pogledaj vesti o: Moskva
