Izvor: Vostok.rs, 23.Jun.2013, 21:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
22. jun, tačno u 4 sata
23.06.2013. -
Naivne reči stare pesme: 22. juna, tačno u 4 sata Kijev su bombardovali, a nama su objavili rat. Ove godine pesma slavi svoju 70. godišnjicu. 22. juna 1941. godine počeo je najstrašniji rat u istoriji Rusije. Starije generacije se sećaju tog dana. Za mlađe generacije da bi nešto zapamtile nisu dovoljne reči, pa čak ni pesme. Potrebni su akcija, performans, šou. Sve se to desilo u centru Moskve >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << noću uoči subote, 22. juna 2013. godine.
Naziv te patriotske akcije je Omladinska dobrovoljačka patriotska akcija Straža sećanja «Večna vatra». Više od dve hiljade mladih Moskovljana se u ponoć okupilo na Bolotnom trgu.
Kolone sa zastavama, stilizovanim kao zastave pukova, okupile su se u ogromnom logoru. Na zastavama je pisalo: Taganka, Jakimanka, Hamovnici – to su delovi Moskve. Širio se prijatan miris poljskih kuhinja, kod kojih su u redu čekali željni da probaju ukusnu kašu.
Pred ogromnim ekranom su bila počasna mesta za Veterane Velikog rata, kojih nije bilo mnogo. Skoro svi su stari oko 90 godina. Na ekranima su davali odlomke iz vojnih filmova, poznati pevači su pevali frontovske pesme. I veterani su pevali suznih očiju.
Kada su pojeli vruću kašu, zapevali su i mladi, trudeći se da ne zagluše veterane. Ispalo je da i oni znaju reči.
Zatim su mladi raportirali veteranima kako i kome oni pomažu. Nekome su našli odlikovanje, koje je zalutalo u arhivama, nekome čiste stan, nekome donose namirnice i lekove.
Mladići i devojke su bili uzbuđeni, jer su mnogi prvi put istupali javno. Međutim, bilo je tamno, nije bilo moguće pročitati, šta piše u podsetniku. Zato su govorili kako ispadne, veoma iskreno, na kraju su obavezno zahvaljivali veteranima na Pobedi.
Zatim su svi prešli Velikim Kamenim mostom preko reke Moskva i krenuli duž kremaljskih zidina prema Aleksandrovskom parku. Ogromna masa sveta se rasporedila oko Večne vatre na Grobu Neznanog Vojnika. Na ekranu su se videli kadrovi vojne hronike – strašni, a koje su pamtili predstavnici starije generacije. Čula se Sedma, «lenjingradska» simfonija Dmitrija Šostakoviča.
Zatim… Počelo je svitanje iznad hrama Vasilija Blaženog, časovnik je otkucao kobna 4 sata. Iz zvučnika je prasnula pesma Sveti rat. Veterane su vozili kući. Mladi su zapalili sveće i stavili oko Večne vatre. Mnogima su od uzbuđenja drhtale ruke, zato oni nisu mogli da brzo upale sveće.
Kada je bilo upaljeno 1418 sveća – po broju dana, u svakom od kojih je ginulo 15 hiljada sovjetskih ljudi, pokušao sam da zamolim za intervju. Mladići su samo tražili da zapale, te su pušili ćutke, devojčice su brisale suze i odbijale da nešto kažu. Najzad se našla Vera Krapivina, studentkinja koledža uslužnih delatnosti.
- Prvi put učestvujem u ovoj akciji. Mnogo mi se dopalo. Zauvek sam zapamtila sve, svake godine ću dolaziti. Svima ćemo ispričati.
Studentkinja Vera ima malu ćerkicu. Kad dođe vreme, ona će joj sve preneti.
Aleksej Černičenko,
Izvor: Glas Rusije, foto: Golos Rossii
Pogledaj vesti o: Moskva
