Izvor: S media, 03.Apr.2010, 11:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić se sastao sa Gadafijem
Predsednik Srbije Boris Tadić sastao se danas u Sirtu sa libijskim liderom Moamarom el Gadafijem, u njegovoj letnjoj rezidenciji.
Gadafi je drugi put za manje od godinu dana domaćin predsedniku Srbije u jednovnevnoj poseti Libiji, jednoj od najbogatijih afričkih zemalja sa velikim uticajem u arapskom svetu.
Tadić je u septembru 2009. prisustvovao proslavi 40. godina od libijske revolucije i tom >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pirlikom Gadafi mu je uručio visoko libijsko odlikovanje.
Libijski lider dočekao je danas predsednika Srbije ispred rezidencije u Sirtu, a na aerodromu su ga, uz državničke počasti, pozdravili premijer Libije Al Bagdadi Ali al Mahmudi , ministar spoljnih poslova Musa Kasa i drugi visoki libijski zvaničnici.
Poseta Tadića prilika za jačanje i privrednih odnosa
Poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Libiji i razgovori sa libijskim vodjom Moamerom el Gadafijem su odlična prilika da dvojica državnika razgovaraju ne samo o unapredjenju tradicionalno dobrih političkih veza Beograda i Tripolija, već i o jačanju ekonomsko-trgovnskih odnosa dve zemlje.
Libija je, posle godina provedenih pod medjunarodnim sankcijama, početkom ove decenije normalizovala diplomatske odnose sa ključnim zapadnim državama, koje ponovo pokazuju interesovanje za velika ulaganja u tamošnju privredu, naročito sektor nafte i zemnog gasa.
Sektor nafte čini gotovo 25 odsto ukupnog domaćeg proizvoda Libije, koji je, prema procenama za 2009. iznosio preko 60 milijardi američkih dolara, odnosno više od 9.500 dolara u proseku po svakom od 6,5 miliona stanovnika.
Svetska banka svrstava Libiju u privredu sa "višim srednjim prihodom", što je uspelo malom broju afričkih država.
Veliki prihodi od nafte i relativno mali broj stanovnika omogućili su libijskoj državi da obezbedni značajan nivo socijalne sigurnosti stanovnicima, naročito u oblasti stanovanja i obrazovanja.
Poslednjih godina su u Libiji sprovedene ekonomske reforme kao deo šire kampanje uključivanja zemlje u globalnu tržišnu privredu.
Libija spada u red onih zemalja koje nisu pogodjene svetskom ekonomskom krizom zahvaljujući bogatstvu u nafti.
Otuda Libija postaje sve privlačnija i za srpske privrednike, tim više što su diplomatski odnosi izmedju Beograda i Tripolija uspostavljeni još 1955, a prijateljstvo koje je bilo karakteristično za odnose Tita i Gadafija odolelo je svim iskušenjima tokom nemirnih 1990-tih na Zapadnom Balkanu.
Libija je do raspada bivše Jugoslavije bila jedan od najvažnijih privrednih partnera Srbije, posebno kad je reč i izvodjenju investicionih radova u inostranstvu, ali su nakon uvodjenja sankcija trgovinske veze dve zemlje ogranične, da bi počele da se poporavljaju tek od polovine ove decenije.
Srbija je polovinom ove decenije počela da izvozi u Libiju u nešto većem obimu industrijske mašine, pogonske aprate i uredjaje, sadnice i raznu drugu robu, tako da je izvoz na godišnjem nivou dostigao oko 4,5 miliona dolara, dok je uvoz bio simboličan.
Preduzeće "Ivan Milutinović" je proteklih godina bilo angažovano na velikom poslu rekonstrukcije luke Tripoli, a vrednost tog aranžmana je 122,5 miliona dolara.
Više privatnih firmi iz Srbije je u periodu 2006 - 2010. zaključilo poslove manje vrednosti, a u Libiji sada razne poslove obavljaju, izmedju ostalih, naša preduzeća - "Geoinstitut", "Hidrotehnika" i "Jugoimport SDPR".
Kompanije iz Srbije pozvane su krajem prošle godine da se masovnije uključe u razne infrastrukturne projekte u Libiji u koje će već tokom ove godine biti uloženo oko 25 milijardi dolara.
Libija je, inače, jedan od vodećih svetskih izvoznika nafte i prirodnog gasa i godišnje ostvaruje veliki višak u spojnotrgovinskoj razmeni, što omoguće vladi u Tripoliju da milijarde dolara usmeri na izgradnju puteva, luka i niz drugih infrastruturnih objekata koji se podižu uglavnom uz učešće visokokvalifikovane strane radne snage.
Srpske kompanije su, prema rečima kopredsednika Mešovitog srpsko-libijskog komiteta Muhameda Hidžazija, dobrodošle u njegovu zemlju koja je veoma zanimljivo tržište i za izvodjače infrastrukturnih radova iz mnogih država, uključjući i najrazvijenije.
Hadžazi je ukazao da naše firme na libijskom tržištu očekuje, na već raspisanim i novim tenderima, velika konkurencija kompanija, naročito onih čije sedište je u Evropi i Aziji.
Mnogi naši radnici koji već godnama rade sezonski ili stalno u Libiji, angažovani uglavnom od strane grčkih ili kiparskih graditelja puteva i drugih infrastrukturnih objekata, ukazuju da je ta afrička zemlja pravi investicioni raj, gde se "stalno nešto zida i gradi".
Bolje upućeni u aranžmane sa libijskim investitorima navode da je najvažnije da naše firme direktno dogovaraju poslove, a ne da se angažuju kao podizvodjači od strane nekih drugih inostranih kompanija, jer je tada zarada osetno manja.
Hadžazi je u novembru 2009. izjavio u Beogradu da će njegova zemlja naročito velika sredstva usmeriti na finansiranje projekata u saobraćajnoj infrastrukturu, stanogradnji, vodovodnom sistemu, farmaceutskoj industriji, u čemu naši izvodjači imaju veliko iskustvo.
Prilikom prošlogodišnje posete Hadžazija našoj zemlji bilo je reči i o plaćanju sprskog duga Libiji za ranije preuzetu naftu, u vrednosti oko 50 miliona dolara. Dogovoreno je da se to dugovanje otplati uglavnom robnim isporukama.
U vreme Hadžazijeve posete, posle trodnevnog zasedanja Mešovitog komiteta za saradnju dve zemlje, u Beogradu je potpisan Protokol o saradnji dve zemlje, Memorandum o saradnji u oblasti zdravstva, Memorandum o saradnji u oblasti turizma i Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, što bi takodje trebalo da doprinese daljem jačanju ekonomsko - trgovinskih veza dve zemlje.
