Izvor: Vesti-online.com, 05.Sep.2010, 14:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prvu zaradu krila u gaćama

Kraljica romske muzike, Esma Redžepova, pevala je pred Titom, Gadafijem, Hruščovom, Sadamom Huseinom, Rezom Pahlavijem, Indirom Gandi... Obišla je sva četiri kontinenta, i to nekoliko puta, ali se uvek vraćala kući, u rodno Skoplje. Na prvom Festivalu romske muzike i pesme održanom 1976. u Čandigaru u Indiji Esma je zvanično proglašena kraljicom romske muzike, a 1992. na velikoj zapadnoevropskoj turneji je imenovana >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << za primadonu evropskog pevanja. Ona je jedina folk pevačica koja je dobila ovu nagradu.

Rođena je 8. avgusta 1945. u centru grada, u ulici Ivo Lola Ribar br. 20, u kući koja više ne postoji. Iako je na tom mestu iznikla zgradurina, Esma često prođe tuda.

Njen otac Ibrahim bio je čistač cipela, a obožavao je muziku. I sam je svirao tarabuku, bubnjeve i druge udaraljke, a i pevao je veoma dobro. Ponekad, kada nije čistio cipele, svirao je u mahalskom bendu na romskim svadbama i proslavama.

- Još kao malu decu, otac nas je zimi uvek nagovarao da pravimo neki program. Starija deca Sajka i Redžep nisu bili toliko zainteresovani, ali smo Jaša, Fari, Emina i ja obožavali da igramo i pevamo. Otac bi u ruke uzeo tarabuku, druga deca daire ili neki drugi udarni instrument, a moja sestra Jaša nikad nije htela da svira.

Jedan od braće, Fari, koji je igrao u KUD-u "Kočo Racin", obožavao je da igra, a ja sam jedva čekala da dođem na red. Kad bi me otac prozvao, ja bih poskočila od sreće. Otac bi lupao na tarabuci ili na tumbrlaci, a ja sam igrala i pevala ono što sam sama komponovala. Braća i sestre su mi se smejali, toliko bih se uživela. Jednom sam toliko pobesnela da sam im pripretila: "Šta se smejete, videćete, jednoga dana ću biti najveća pevačica koja postoji."

Honorar kao tri plate

Još kao devojčica ona je bila veoma uporna. U školi je pevala, igrala je i u folkloru, u školskim dramskim predstavama...

- Jednog dana pozvao me je direktor škole i rekao mi da će me voditi u Radio Skoplje da pevam. Odgovorila sam mu da mi roditelji neće dozvoliti, a on će na to: "Ja ću im reći da moraš da predstavljaš školu i da ćeš za to dobiti novac."

U to vreme Esmina sestra Sajka je već nekoliko meseci pevala u kafani. Imala je samo 17 godina.

- Roditelji su se bojali da i ja ne krenem njenim stopama. Od sestre su se čak odrekli i preko novina, pa je ona na kraju batalila pevanje, vratila se kući i posle šest meseci se udala. Ona je, moram priznati, daleko bolje pevala od mene, a kao i otac, svirala je udaraljke.

Direktor je, ipak, došao kući i rekao Esminim roditeljima da treba da nastupi u ime škole i uveče je odveo u emisiju Radio Skoplja "Mikrofon je vaš".

- Još dok nisam bila udata za Stevu, od svoje 14. godine sam čuvala decu. Kada smo se venčali, odlučili smo da usvajamo decu. Danas imam 47 ćerki i sinova, 121 unuče i jedno praunuče. Znam sva njihova imena. Sva deca i unuci se bave muzikom, a planiram da jednog dana svi zajedno napravimo koncert. Svoj deci sam obezbedila krov nad glavom i zato kasni otvaranje našeg "Doma humanosti i muzeja muzike Esme i Steve Teodosijevski". Svi eksponati su u kući, a kad ih rasporedimo, biće iznenađenje za ceo svet. Muzej će biti otvoren svakog dana, a ja ću stanovati u posebnom delu. Kada umrem onda će biti otvoren i taj deo u kome sam živela.

- Ja sam otpevala, a oni su to snimili. Ta emisija je išla svakog utorka uveče. To veče kada je trebalo da bude emitovana ja navalim na moje roditelje da ranije legnu i što pre zaspu, samo da me ne bi čuli. Imali smo neki stari radio "Kosmaj", a otac i majka su obožavali da slušaju baš tu, u to vreme najpopularniju emisiju "Mikrofon je vaš". Jedva su čekali dan kad Stevo Teodosijevski vodi tu emisiju.

Nisam uspela da ih nagovorim da legnu, a kada su me na radiju pitali kako se zovem, i ja im odgovorila Esma Redžepova, roditelji su se samo pogledali. "Koji si razred", pitaju me oni, a ja im kažem: "Peti." "Koliko godina imaš?" Kažem: "Sad ću još malo pa 11, za jedno šest meseci." Moji roditelji su se samo pogledali, a otac će: "Je li, Ćanija, je l' ovo naše dete? Vidiš, pričaju sa Esmom Redžepovom."

Majka će na to: "Šta je s tobom Ibrahime, eno je Esma, tamo u krevetu spava." Mislili su da je program išao uživo. Zaključili su kako ta devojčica lepo peva.

Esma je otpevala pesmu "A bre, babi, sokerđan" koju je sama komponovala da je roditelji ne bi prepoznali. I njena pesma je pobedila.

- Sutradan svi čistači cipela koji su radili pored moga oca počeše da mu čestitaju: "Ibrahime, pevala je tvoja Esma, srce malo kako lepo peva. Dobila je prvu nagradu i veeelike pare." - smeje se Esma. Nagrada je u to vreme bila prilično visoka, iznosila je koliko tri tadašnje plate. Esma je uzela zasluženi novac, ali je bio problem gde da ga čuva i kako to reći roditeljima.

Esma je do sada održala preko 22.000 koncerata, a jedna trećina ih je bila u dobrotvorne svrhe. Sa ansamblom "Teodosijevski" je snimila 108 singl ploča, 20 long plej ploča, 32 audio kasete, 15 kompakt diskova, šest video kaseta i bezbroj radio i televizijskih emisija. Nastupila je u šest dokumentarnih filmova, a od oktobra počinje da snima igrani film u makedonsko-hrvatskoj koprodukciji "Duh baba Ilonke" reditelja Tomislava Žaje, u kome će igrati baku. Planirano je i snimanje filma sa Pilarovima, decom pobednicima "Ja imam talenat".

- Nekoliko dana sam novac čuvala u donjem vešu. Kada je došlo vreme za kupanje, ja se skinem, a iz gaća koje su iznad kolena bile stegnute lastikom, ispadoše pare koje sam tu krila. Kada je moja mama videla koliko je novca ispalo, ljutito me upita: "Odakle ti ove pare?" Slagala sam da je to iz škole, da je to novac koji sam od dece sakupljala da kupimo "Kekec".

"Nije istina, tu ima mnogo para", počela je da viče majka. "Priznaj, odakle ti pare, sa tim novcem može da se kupi na hiljade brojeva 'Kekeca'." Na kraju sam joj priznala da sam novac zaradila pevajući. "Ono što ste slušali na radiju u emisiji "Mikrofon je vaš", to sam bila ja. Pobedila sam, osvojila prvu nagradu i dobila pare." I otac se bio malo naljutio, ali ga je brzo prošlo. Sutradan sam otišla u prodavnicu i svakome kupila po nešto. Roditeljima, braći, sestrama. Mami sam kupila zlatne minđuše i materijal za kostim, a ona me upita: "Šta si sebi kupila?" Kažem: "Nije bilo više para." A ona će: "Ludo jedna, mogla si nama da smanjiš i sebi nešto da kupiš." - uz široki osmeh se priseća Esma.

Divljakuša bez momka

Nekoliko dana kasnije kod njenog oca Ibrahima je došao Stevo Teodosijevski sa Radio Skoplja sa predlogom da je školuje i da joj bude mentor do punoletstva.

- Kada su to čuli, moji su zabezeknuto rekli: "Kako, bre, do 18 godina, pa ona mora da se uda." Tada su se devojčice udavale sa 13-14 godina. Stevo im reče: "A, ne, ugovor treba da bude do 18 godina."

Ja tada još nisam imala 11 godina, ali sam zapretila ocu: "Ako mi ne dozvolite, ja ću se obesiti. Ja hoću da pevam." Onda su se mama i tata dogovorili i potpisali ugovor sa Stevom i tako sam prešla u njegov ansambl "Teodosijevski". Kada nisam išla u školu, a to je bilo subotom i nedeljom i tokom raspusta, počela sam sa Stevom da gostujem i pevam svuda po Srbiji i bivšoj Jugoslaviji - kaže Esma i priznaje da se ljubav prema Stevi tek kasnije rodila.

- Nisam imala dečka do 23. godine. Ljubav je planula tek kada sam se udala za Stevu. Meni je bilo važno da postanem pevač. Kao devojka nisam bila zaljubljive prirode. Bila sam divljakuša. Interesovalo me je samo pevanje.

Kada je završila osmi razred, iz Skoplja se 1960. godine sa Stevom preselila u Beograd, gde je nastavila školovanje. Za Stevu se udala sa 23 godine iako je on od nje bio stariji 22 godine.

- Ta razlika u godinama mi nije smetala, ali, vidite, ostala sam udovica u 51. godini.

Mediji su više puta udavali Esmu, ali je ona ostajala verna svom Stevi.

- Priznajem, imam udvarača, ali srce ni za jednim nije zaigralo. Sada me više interesuje familija, deca, unuci, praunuci. Sa njima više volim da se zabavljam, nego da me preokupira jedan čovek. Ne znam ni kako bi taj čovek primio mene i Stevu, čija se urna nakon kremiranja nalazi tu u našoj kući. Svuda su njegove slike, svuda je prisutan Stevo. Šta znam kako bi sve to prihvatio taj čovek. A tu je i jedna druga stvar, neko treba mnogo da voli muziku da bi bio sa mnom - priznaje Esma.

Esma nikad neće zaboraviti nastup na Brionima pred Titom i predsednikom Libijske Džamahirije Moamerom el Gadafijem i njegovom suprugom, kojoj su se neizmerno dopale Esmine dimije, pa je poželela i ona da ima takve.

- Pošto se takve dimije nigde nisu mogle kupiti, hitno su otišli u Italiju po materijal, a krojačici odneli moje dimije da uzme kroj. Međutim, problem je bila specifična košulja koju nisu nigde uspeli da nađu. Onda su javili policiji u Skoplju koja je probudila i prestrašila moga brata sa porukom da sutra ujutro kako zna i ume pronađe i kupi istu košulju kao moju.

On je sutradan sa jednim policajcem otišao na Bit pazar i tu kupio košulju, kolan za oko pasa, maramu za glavu i papuče broj 43 jer je gospođa Gadafi bila ogromna žena. Jedva su našli papuče za nju. Pošto sam nosila i ogrlicu od dukata, Tito je za nju naručio ogrlicu od zlatnika sa njegovim likom i minđuše. Ja sam od gospođe Gadafi dobila prekrasnu crvenu haljinu. A posebno mi je drag nakit iz riznice šaha Reze Pahlavija.

Nastavak na Vesti-online.com...