Izvor: Politika, 22.Jul.2015, 15:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Zimzeleni” činovnici postaju „listopadni”

Politički dogovor o otpuštanjima postignut je krajem prošle nedelje tako da racionalizacija državne uprave počinje za koji mesec

Bivši ministar ekonomije i finansija Mlađan Dinkić jednom prilikom je izjavio kako su državni činovnici smislili aforizam kojim su provocirali nosioce izvršne vlasti. „Svi ste vi listopadni, a mi smo zimzeleni”, prepričavao je Dinkić kako su državni činovnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poručivali ministrima da će zgrade vlade napustiti sa smenom vlasti, a da će oni večno ostati u državnoj upravi. Ove jeseni, međutim, 9.000 „zimzelenih” činovnika postaće „listopadno”, jer je toliko proglašeno viškom.

Toliko zaposlenih u javnoj upravi će, prema proceni Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ove jeseni dobiti otkaz. Kad se na to doda i još oko pet hiljada onih, za koje se očekuje da će otići u penziju, broj zaposlenih biće manji za oko 14.000.

Politički dogovor o otpuštanjima postignut je krajem prošle nedelje. To je javnost obavestila nadležna ministarka Kori Udovički. Prema našim saznanjima, u četvrtak se ministarka Udovički sastala sa premijerom Aleksandrom Vučićem gde je doneta odluka da se plan racionalizacije javnog sektora primeni. Očekuje se da sutra na vladi bude Predlog zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, nakon čega bi predlog ovog propisa po hitnom postupku trebalo da se uputi u parlament.

U Nacrtu zakona nije eksplicitno navedeno gde je i koliko ljudi višak (to je deo strogo poverljive analize), ali na osnovu kriterijuma za ograničenje maksimalnog broja zaposlenih na lokalu može se doći do nekih podataka o otkazima. Inače, kada je o lokalnim samoupravama reč ograničenja će važiti i za lokalna javna preduzeća.

Nacrtom zakona definisano je da opštine koje imaju manje od 50.000 stanovnika maksimalno mogu da zaposle 475 radnika u opštinskoj upravi. Jedan od kriterijuma je i da opštine imaju prosečno 28 naseljenih mesta i površine od 443 kvadratna kilometra. Do 1.100 zaposlenih biće maksimalni broj radnika u opštini koja ima do 100.000 stanovnika, dok će za one u kojima živi do 150.000 ljudi maksimalan broj zaposlenih u opštini biti 1.950 radnika.

Tako, na primer Grad Beograd treba da ima maksimalno 18,5 zaposlenih na 1.000 stanovnika. U aktuelnoj gradskoj administraciji radi 32.000 ljudi. To znači da je oko 550 zaposlenih višak. Tu su uključeni i oni koji dobrovoljno odu u penziju. U prestoničkoj  administraciji radi i 6.000 ugovoraca. Tu će, po Nacrtu ovog zakona, biti mnogo više prekobrojnih. Jer, nacrt zakona predviđa da broj ugovoraca ne može preći 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih koji rade na neodređeno vreme. To znači da će u Beogradu 2.800 onih koji rade po ugovoru na određeno vreme morati da dobije otkaz.

U Gradskoj upravi kažu da će se ponašati u skladu sa ovim zakonom koji će utvrditi način određivanja maksimalnog broja zaposlenih, kao i obim i rokove smanjenja. Mada je gradonačelnik Siniša Mali  nedavno rekao da Beograd već ispunjava kriterijume oko broja zaposlenih koje priprema Vlada Srbije. Kako nezvanično saznajemo otpuštanja viškova u prestoničkim javnim preduzećima započeta su pre nego što je zakon donet.

Prema podacima Ministarstva države uprave i lokalne samouprave kod države platu prima više od 493.000 radnika. Od toga ih je najviše u obrazovanju (177.171). Rashodi za zarade u obrazovanju čine tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što privreda i građani stvore za godinu dana.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić izjavio je pre dva dana za RTS da će, prema njegovoj „vrlo gruboj proceni”, otpremninu dobiti oko 1.000 ljudi u prosveti.

U zdravstvu je, prema podacima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ukupno zaposleno 128.429. Tu su uključeni i oni koji rade po ugovoru.

Osim prosvete dosta prekobrojnih imaju zdravstvo i sudstvo. U Ministarstvu zdravlja kažu da tačan broj viška zaposlenih u zdravstvu još nije utanačen. Radi se procena.

– Ministarstvo zdravlja zalaže se za racionalizaciju nemedicinskog osoblja u zdravstvu i nastavak zapošljavanja medicinskog osoblja (lekara i medicinskih sestara i tehničara). Prema raspoloživim podacima nemedicinsko osoblje čini oko 25 odsto ukupno zaposlenih u zdravstvu. Govoreći u brojkama, nemedicinskog osoblja je oko 27.000, dok je doktora medicine oko 21.000. To je neodrživa situacija i Ministarstvo zdravlja ide ka ispunjavanju evropskih standarda, koji definišu da je u zdravstvu optimalno deset odsto nemedicinskog osoblja – navodi se u pisanom odgovoru ovog ministarstva.

Nezvanično, plan je da se udeo nemedicinskog broja zaposlenih sa 25 za početak smanji za 15 odsto. To znači da je nekoliko hiljada njih višak. Inače i budžetom su planirana sredstva za višak zaposlenih u ovom sektoru. U Ministarstvu zdravlja ističu da je samo u poslednjih godinu dana broj zaposlenih u zdravstvu smanjen za 4.000.

Takođe i u MUP-u je, od kada je na njegovom čelu ministar Nebojša Stefanović, kako nezvanično saznajemo otpušteno više od hiljadu prekobrojnih.

Podsetimo, racionalizacija javne uprave jedna je od najvažnijih reformi koje Srbija mora da sprovede do 2018. godine. Prema aktuelnom sporazumu sa MMF, sredstva koja država izdvaja za zaposlene u javnom sektoru moraju u naredne tri godine da čine do sedam odsto BDP.

Nakon smanjenja plata u javnom sektoru, ti troškovi su sada oko 8,5 odsto BDP. U memorandumu o ekonomskoj politici koji je vlada dostavila MMF-u broj zaposlenih bi u 2018. trebalo da bude 15 odsto manji nego danas.

Nastavak na Politika...