Izvor: Politika, 16.Dec.2012, 12:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preokret u ekonomiji

Dinkić: Posle najgore 2012, Srbija će dogodine prepoloviti budžetski deficit i zaustaviti rast javnog duga, ali ne može istovremeno da poveća zaposlenost

Srbija će u 2013. prepoloviti budžetski deficit i zaustaviti rast javnog duga, ali ne može istovremeno da poveća zaposlenost, izjavio je juče Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.

Na skupu „Izazovi ekonomske politike Srbije u 2013”, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, on je rekao da će, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posle najgore 2012, naredna godina biti prelomna. Javne finansije će se stabilizovati, očekuje se rast bruto domaćeg proizvoda od dva odsto, povećanje izvoza sa ovogodišnjih 8,6 na 10,8 milijardi evra, a od 2014. i „blagi rast zaposlenosti i poboljšanje životnog standarda”.

Učesnici u jučerašnjoj raspravi, članovi Društva ekonomista, složili su se sa ministrom finansija da su preduzete mere sprečile bankrot države. Ali, neophodni ekonomski rast i redovno vraćanje prispelih rata visokog državnog duga nisu mogući ako se ne sprovedu reforme javnog sektora i privrednog sistema.

Prema Dinkićevim rečima, povećanju vrednosti svega što se dogodine bude stvorilo za dva odsto i izvoza za oko četvrtinu, doprineće proizvodnja automobila u „Fijatu Srbija”, kao i prerada nafte u rafineriji u Pančevu.

Ministar finansija i privrede računa i na godinu rodniju od ove na izmaku, a značajnijem privrednom rastu doprineo bi i početak rada Železare Smederevo.

Njegove kolege ekonomisti složili su se da je, posle ovogodišnjeg pada od 1,5 odsto, ekonomski rast u 2013. gotovo siguran, ali je neizvestan u naredne dve godine, kada je takođe neophodan da bi se budžetski deficit u 2015. sveo na jedan odsto, a državni dug na 58 procenata bruto domaćeg proizvoda.

Dinkić je rekao da će ostvarenju postavljenih ciljeva doprineti reformski zahvati, kao što je završetak restrukturiranja državnih preduzeća i sprovođenje strukturnih reformi radi dugoročne stabilizacije.

Sledi i reforma finansiranja u zdravstvu, kao i u penzionom sistemu, koja neće značiti pomeranje starosne granice za odlazak u penziju tokom mandata ove vlade, ali će se destimulisati prevremeno penzionisanje, a stimulisati odlazak u penziju posle roka.

On je uveren da će oživljavanju privrede pogodovati i mere preduzete za povećanje likvidnosti, kao što je usvajanje Zakona o ograničavanju rokova plaćanja i Zakona o uslovnoj poreskoj amnestiji, ali i nastavak subvencionisanja kredita za likvidnost od oko milijardu evra i u 2013. Pored toga, sa Evropskom investicionom bankom pregovara se o povoljnom kreditu od 500 miliona evra.

Dinkić je najavio i kapitalne investicije u saobraćaju, energetici, ali i u čišćenje i izgradnju sistema za navodnjavanje.

Milojko Arsić je ukazao na to da su Fiskalna reforma i privredni rast u tesnoj vezi, ali je i upozorio da se neuspeli programi fiskalne konsolidacije zadržavaju na početnom povećanju poreza i smanjivanju rashoda. On smatra da se do jednog procenta budžetskog deficita u BDP-u mora doći smanjivanjem rashoda.

– Preterano jak dinar znači gašenje radnih mesta u Srbiji, politika precenjenog dinara je pogubna – upozorio je Arsić.

U naredne tri godine za plaćanje dospeva 12,2 milijarde evra državnog duga, podsetio je Stojan Stamenković. Godišnje otplate idu i do 40 vrednosti izvoza, a gornja granica koja ne remeti državne finansije je 25 odsto. Zato je naglasio da celovite reforme ne smeju više da se odlažu, kao ni pojednostavljivanje procedura za početak investicija.

Za Dejana Šoškića vreme krize je – vreme konsenzusa između Vlade, centralne banke, sindikata i poslodavaca. Svi treba da se slože da sami ne favorizujemo stranu valutu, odnosno evro. „Dinarizacija” je uslov za dosezanje ciljane inflacije i da se očuva monetarni suverenitet.

– U velikoj smo nevolji, ali sam impresioniran Dinkićevim naznakama poboljšanja – rekao je Ljubomir Madžar. – Na osnovu toga zaključujem da se do sada mnogo loše radilo. Zato se pitam, da li će državna administracija moći da napravi očekivani zaokret. Kako će se nagomilani dug vratiti. Izgleda da je neophodna politika radikalnog rezanja potrošnje. Ali, da li će vlast imati interesa da to uradi. Jer, ono što je za ekonomski rast najbolje – za vlast je najgore.

Marko Sekulić, jedan od upornih zagovornika da se napusti pogrešna ekonomska politika vođena u protekloj deceniji „koju su sprovodile sve vlade”, rekao je da je u tome učestvovao i Dinkić.

– Zna šta je i koliko kvario, pa sada verovatno zna šta treba popraviti. Ovo što sada Dinkić radi je pozitivno – uveren je Sekulić.

A. Mikavica

objavljeno: 16/12/2012
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić

Nastavak na Politika...