Izvor: B92, 09.Jun.2011, 16:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fiskalni savet: Dinkić ruši budžet

Beograd -- Fiskalni savet Srbije objavio je da bi se deficit budžeta sledeće godine uvećao za 40 milijardi dinara, ako se prihvati predloženi zakon URS, Mlađana Dinkića.

Fiskalni savet je Vladi i Skupštini Srbije dostavio analizu efekata modela decentralizacije koji je predložila poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Analiza pokazuje da bi izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koju predlaže URS, uvećale deficit državnog budžeta za 1,1 odsto BDP-a, odnosno za oko 40 milijardi dinara u 2012.

Prema oceni tog nezavisnog tela, predlog da 80 odsto prihoda od poreza na zarade pripadne lokalnim samoupravama nije utemeljen u modernoj fiskalnoj praksi, koja, kako je navedeno, preporučuje da porez na zarade dominantno pripada centralnom nivou vlasti.

"Predloženi model fiskalne decentralizacije nije fiskalno održiv, te bi njegovo usvajanje zahtevalo značajno fiskalno prilagođavanje od 1,1 BDP-a na centralnom nivou države. U suprotnom, došlo bi do grubog kršenja fiskalnih pravila, dozvoljeni deficit u 2012. godini bi bio premašen za trećinu, što bi narušilo fiskalnu održivost i makroekonomsku stabilnost", ukazao je Fiskalni savet.

Dodatni prihodi od poreza na zarade povećavaju razlike između budžetskih prihoda razvijenih i nerazvijenih opština, smatra Fiskalni savet i ukazuje da, i pored toga što predložene izmene transfera lokalnim samoupravama smanjuju razlike između razvijenih i nerazvijenih opština po osnovu dodatnih prihoda od poreza na zarade, one su "u najvećoj meri arbitrarne i inferiorne u odnosu na sistemska rešenja u postojećem Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava".

"Predlog podrazumeva da se delimično smanje transferna sredstva za razvijenije opštine, čime bi se smanjili rashodi budžeta Republike za više od osam milijardi dinara u 2010. godini, odnosno za 0,3 odsto BDP. S obzirom na to da predlog ne podrazumeva prenos obaveza i funkcija sa republičkog na lokalni nivo, ne bi se mogla očekivati dodatna smanjenja rashoda na republičkom nivou po osnovu predložene decentralizacije", naveo je Fiskalni savet.

Ukoliko bi bile usvojene izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave neophodno je, prema analizi Fiskalnog saveta, obezbediti prenos funkcija i obaveza sa centralnog na lokalni nivo vlasti ili smanjenjiti rashode republičkog budžeta, a jedna od mogućnosti je povećanje prihoda ili kombinacija sva tri modela.

U analizi je navedno da bi umanjenjem rashoda republičkog budžet po osnovu prenosa nekih funkcija sa centralnog na lokalni nivo vlasti maksimalne uštede u budžetu iznosile polovinu neophodnog fiskalnog prilagođavanja od 1,1 odsto BDP-a.

Dodatne mere smanjenja rashoda republičkog budzeta bile bi, kako je neveo Fiskalni savet, ograničene postojećim planovima za smanjenje tih rashoda za oko 30 milijardi dinara, odnosno 0,9 odsto BDP-a u 2012. godini, kako bi se ostvario ciljani deficit od 3,2 odsto BDP-a.

"Trenutni plan smanjenja rashoda u 2012. godini podrazumeva smanjenje subvencija sa 2,5 na 2,1 odsto BDP, smanjenje rashoda za robu i usluge sa 7,1 na 6,8 odsto BDP i smanjenje neto budžetskih kredita sa 0,8 na 0,3 odsto BDP-a, te otuda nije realno očekivati znatna dodatna smanjenja na ovim pozicijama", procenio je Fiskalni savet.

Kao jedna od mera za smanjenje rashoda budžeta moglo bi da bude, kako je navedeno, zamrzavanje plata i penzija u 2012. godini, umesto njihovog porasta odredjenog fiskalnim pravilima, za šta je neophodno obezbediti skupštinsku većinu, kako bi se menjali zakoni o budžetskom sistemu i penzijskom osiguranju.

"Postoji i mogućnost smanjenja kapitalnih rashoda za javne investicije umesto planiranog povećanja za 0,3 odsto BDP-a, ali ocenjujemo da bi ova mera bila krajnje nepoželjna sa stanovišta tekućeg funkcionisanja privrede i sa stanovništa stvaranja povoljnijih uslova za dugoročno održiv privredni rast", ističe se u analizi Fiskalnog saveta.

Ili štednja ili veći PDV

Opcije za povećanja prihoda koje bi omogućile fiskalnu održivost u slučaju fiskalne decentralizacije su, prema proceni Fiskalnog saveta, povećanje stope poreza na dodatu vrednost (PDV) ili povećanje stope doprinosa.

"Iako bi povećanje poreza moglo u principu da spreči povećanje fiskalnog deficita na nivou centralne države, ovaj pristup nije poželjan sa makroekonomskog stanovišta jer bi se na taj način znatno povećalo fiskalno opterećenje privrede i javna potrošnja u Srbiji - čije je učešće u BDP-u već sada među najvišim u zemljama u tranziciji", ukazao je Fiskalni savet.

Lider URS-a Mlađan Dinkić je Beti rekao da bi predložena decentralizacija bila fiskalno neutralna jer bi sa jedne strane budžet imao manje prihode, ali i manje rashode jer bi finansiranje lokalnih projekata prešlo u nadležnost lokalne samoprave.

Prema analizi tog tela, primena predloga URS-a da prihodi od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u budućnosti pripadaju isključivo lokalnim samoupravama imala bi za posledicu gubitak prihoda u republičkom budžetu od oko 1,5 milijardi dinara i gubitak budžeta Vojvodine od oko 1,4 milijarde dinara u 2012. godini.

"S obzirom na to da se radi o relativno malim iznosima u odnosu na ukupne budžetske prihode Republike Srbije i Vojvodine, ocenjujemo da bi sprovođenje predloženog rešenja bilo ostvarivo, ali bi uporedo bilo neophodno identifikovati budžetske pozicije na kojima bi se ostvarile uštede identičnog iznosa sredstava, kako ne bi došlo do povećanja deficita opšte države", smatra Fiskalni savet.

Izmene Zakona o porezima na imovinu koje predlože URS, prema oceni Fiskalnog saveta imale bi za posledicu gubitak prihoda lokalnih samouprava od oko dve milijarde dinara, a predloženo povećanje stope amortizacije derogiralo bi sistem poreza na imovinu i doprinelo stvaranju dodatnih razlika između stvarnih tržišnih vrednosti nekretnina i procenjenim vrednostima imovine za poreske svrhe.

Nastavak na B92...

EMportal: URS: Fiskalni savet treba da analizira i javna preduzeća

Kurir: O IZMENAMA ZAKONA O FINANSIRANJU SAMOUPRAVA 15. JUNA

Blic: Dinkić: Predlog URS neće povećati deficit budžeta

RTS: (Ne)održiv model decentralizacije