Izvor: Politika, 22.Nov.2012, 13:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bez reformi ni MMF ne pomaže

Naredne godine najkritičnije su javne finansije i održivost javnog i ukupnog spoljnog duga, jer će godišnje rate za kredite odnositi i 40 odsto vrednosti izvoza i uvoza

Novac od Međunarodnog monetarnog fonda nije nam ovog časa hitan, ali bez sporazuma sa tim vašingtonskim kreditorom Srbija ne može da računa na povoljnije zajmove iz drugih izvora – jednodušni su u oceni ekonomski stručnjaci posle izjava ministra finansija Mlađana Dinkića i šefice Misije MMF >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zuzane Murgasove na kraju sedmodnevnih razgovora naših ekonomskih vlasti sa njenim timom. Sagovornici ,,Politike” ne razlikuju se u oceni da je oporavak državnih finansija daleko, a još dalja njihova trajna stabilizacija. Da bi se izbegao bankrot države, pokrenuo privredni razvoj, a sa njim zaustavila nezaposlenost sa svim njenim razornim posledicama, mora se, kaže, zagristi u kiselu jabuku reformi. Više se ne mogu odlagati.

Kada će to početi? Dogodine, kao što je novinarima obećao ministar Dinkić – mišljenja su podeljena.

Povodom izjave ministra Dinkića da nam novac od MMF-a sada nije neophodan, jer državni budžet više nije baš u totalnoj komi, dr Miladin Kovačević, saradnik mesečnika ,,Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta ukazuje da sredstva, koja se ugovaraju sa MMF-om pri sklapanju stend-baj aranžmana nisu namenjena javnim finansijama, već samo deviznim rezervama. To,međutim, ne značida takav aranžman sa MMF-om ne bi bio bez značaja i za javne finansije. Zbog toga što je on istovremeno i snažna podrška finansijskom kredibilitetu, kako javnih finansija tako i ekonomije u celini, jer dolazi od najvećeg međunarodnog finansijskog autoriteta.

– U narednim godinama, najkritičnijim za javne finansije i održivosti javnog i ukupnog spoljnog duga, aranžman sa MMF-om je neophodan – ukazuje Kovačević. – On je potreban da bi država i ekonomija dobili na vremenu i finansijskoj sigurnosti za prebrođavanje potencijalne krize duga i sprovođenje reformi. Bio bi od velikog značaja i aranžman iz predostrožnosti.

Kovačević podseća da nam predstoje godine u kojima će za otplatu spoljnog duga morati da se izdvaja 40 odsto vrednosti izvoza robe i usluga i uz znatan deo pokrivanja sredstvima iz deviznih rezervi. Zato će nam biti potreban stend-baj aranžman.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da Srbija, zahvaljujući dodatnom zaduživanju, trenutno može uredno da servisira svoje tekuće obaveze, ali je pod velikim znakom pitanja da li će to moći za godinu-dve.

– Verovatno je tačna ocena naših vlasti da Srbiji trenutno nisu neophodna sredstva MMF-a, pogotovo ako se zna šta MMF očekuje da bi se sklopio eventualni stend-baj aranžman – kaže Savić.

I magistar Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, smatra da nam je aranžman o predostrožnosti sa MMF-om neophodan, jer je uslov da dobijemo povoljan kredit od Svetske, ali i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Zuzana Murgasova na kraju posete izjavila je da je objavljeni cilj budžetskog deficita (3,3 odsto BDP) za 2013. godinu preterano ambiciozan.

Kovačević kaže da je činjenica da je i Fiskalni savet upozorio na izvesnu prenapregnutost budžetskog plana za 2013.

– Na to su upozorili i saradnici MAT-a – podseća Kovačević. – Ipak,smatram da je plan ostvariv uz dobru fiskalnu disciplinu koja je i ove godine dala rezultate, kao i uz nastavak reformskih fiskalnih mera.

Ljubodrag Savić, ipak, „ne razume nerealni optimizam ministra finansija”.

– Siguran sam da svođenje budžetskog deficita na 3,3 odsto BDP-a u 2013. godini nije moguće, jer bi to podrazumevalo rast BDP-a od najmanje tri odsto, ozbiljnije smanjivanje rashoda državnog budžeta i jačanje poreske discipline, odnosno porast naplate poreza i doprinosa. Imajući u vidu da će ekonomska kriza u EU, ali i Srbiji, trajati barem još nekoliko godina, nijedan od ovih preduslova neće se desiti u narednoj godini.

Za Zuzanu Murgasovu ostvarivanje napretka u sprovođenju strukturalnih reformi uslov je da bi se mogao realizovati potencijal ekonomskog rasta Srbije. Ministar Dinkić je obavestio javnost da po tom pitanju ,,saglasnost postoji i da je neophodna reforma javnog sektora, kompletna reforma finansiranja zdravstva, kao i dodatna reforma penzionog sistema”.

Ljubodrag Savić ne veruje da je ova vlada rešena da sprovede neophodne reforme kao i sve prethodne.

– I ova će uraditi samo ono na šta bude prinuđena, jer rešavanje ovih krupnih pitanja ima visoku političku cenu – kaže Savić.

Saši Đogoviću se čini da ova vlada, za razliku od prethodne, ipak realnije sagledava teško stanje. Ali, poučen dosadašnjim iskustvom ,,sa velikom dozom rezerve” nada se da će u 2013. godini zaista početi sveobuhvatne suštinske reforme u javnom sektoru, na svim nivoima i u svim oblastima.

Aleksandar Mikavica

objavljeno: 22.11.2012.
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić

Nastavak na Politika...