Izvor: S media, 01.Okt.2010, 17:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je ko na političkoj sceni BiH
Gradjani dejtonske Bosne i Hercegovine u nedelju će birati najviše organe vlasti za naredni četvorogodišnji period.
Na šestim opštim izborima posle rata, 3,1 milion registrovanih birača moći će da glasa za članove Predsedništva BiH iz reda tri konstitutivna naroda - jednog iz Republike Srpskei dva iz Federacije BiH, kao i nove sazive skupština na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou.
Republika Srpska bira i predsednika. Favorit je >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << lider Stranke nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik, a najozbiljniji „izazivač“ je potpredsednik Srpske demokratske stranke Ognjen Tadić.
U izbornoj trci učestvuje 39 stranaka, 11 koalicija i 13 nezavisnih kandidata, a kampanju koja se zbog izborne tišine završava u subotu u sedam sati analitičari ocenjuju kao „staru sliku, preobučenu u nešto novog ruha“.
Za članove Predsedništva BiH, srpskog, bošnjačkog i hrvatskog, 20 stranaka je dalo svoje kandidate.
Kad je reč o srpskom članu Predsedništva, „najozbiljniji“ u izbornoj trci su Nebojša Radmanović (SNSD), koji trenutno obavlja funkciju srpskog predstavnika, i lider Partije demokratskog progresa, koja sa SDS-om nastupa u koaliciji „Zajedno za Srpsku“, Mladen Ivanić.
Što se tiče bošnajčkih kandidata za člana Predsedništva, favorit je aktuelni član tog tročlanog tela Haris Silajdžić iz Stranke za BiH, a glavni protivnici su mu Bakir Izetbegović, sin utemljivača Stranke demokratske akcije Alije Izetbegovića i Fahrudin Radončić iz Stranke za bolju budućnost - novi lik na političkoj sceni Federacije, za čiju stranku ocenjuju da će „pomrsiti konce“ već poznatim političkim grupacijama.
Kad su u pitanju Hrvati, istraživanja javnog mnjenja kažu da najviše šanse ponovo ima Željko Komšić iz Socijaldemokratske partije. Njegovi protivkandidati su Borjana Krišto iz Hrvatske demokratske zajednice i aktuelni predsednik Federacije BiH i lider HDZ 1990 Božo Ljubić.
Po mišljenju profesora sociologije na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci Ivana Šijakovića, glavne karakteristike ove izborne kampanje u BiH su to što su političari iz RS ističali da im je cilj očuvanje Dejtona i RS i protivljenje ustavnim promenama, dok su političari u Sarajevu naglašavali da je njihov interes - BiH.
U RS birači će se uglavnom odlučivati izmedju kandidata Dodikovog SNSD-a, koji nastupaju pod sloganom "Zauvijek Srpska", a koje podržavaju Demokratski narodni savez i Socijalistčka partija, i Koalicije "Zajedno za Srpsku", koju čine opozicione SDS i PDP.
Obe koalicije su ubedjene u pobedu. Lider SNSD-a i kandidat za predsednika RS Dodik očekuje svoju pobedu, pobedu strančkog kolege Radmanovića, kao i natpolovičnu podršku kandidata s stranačke liste za skupštine RS i BiH. U opozicionom taboru, istovremeno, ističu da aktuelna vlast predvodjena SNSD-om iza sebe nema rezultata ni na političkom ni na ekonomskom planu, te da je u pitanju "velika prevara".
Kada su u pitanju očekivanja izbora, profesor Šijaković procenjuje pobedu SNSD u RS, naročito u banjalučkoj regiji, dok će, kako navodi, Koalicija "Zajedno za Srpsku" više uspeha imati u istočnom delu RS. "Najjača snaga i dalje će biti SNSD, ali ne tako ubedljivo, kako tvrde", procenjuje Šijaković.
"Jedna od zanimljivosti ovih izbora je i pojava nekih novih stranaka na politčkoj sceni u RS, koje su formirali Dragan Kalinić i Dragan Čavić, davno zaboravljeni poliitčari s ciljem da naprave izbornu gužvu, ali bez šansi za uspehom", kaže on.
Kada je u pitanju politčka scena u Sarajevu, Šijaković predvidja rast SDA, i dodaje da je kod Bošnjaka politčku scenu dobro "pomrsio" vlasnik Avaza Fahrudin Radončić s svojom Strankom za bolju budućnost.
Što se tiče Hrvata, Šijaković kaže da oni idu u nove podele svog biračkog tela.
Ovo su treći opšti izbori koje provodi Centralna izborna komisija (CIK), a šesti posle rata.
Ovogodišnji izbori koštaće 12,6 miliona konvertibilnih maraka (KM), od čega će iz budžeta BiH biti obezbedjeno 8,5 miliona KM, a iz opštinskih oko četiri miliona.
Šijaković kaže da je zanimljivo i to što su vladajuće stranke u kampanji korsitile državne resurse da bi pokazale svoju nadmoć nad drugima i što su kandidati uglavnom osporavali one iz protivničkog tabora, a da su malo govorili o konkretnim stvarima.
"Nismo čuli šta će uraditi kada dodju na vlast, a nisu dovoljno posvetili pažnju ekonomskim pitanjima i životnom standardu", kaže Šijaković i dodaje su izbegavali "škakljive" ekonomske teme.
Izborna kampanja, koja je počela pre mesec dana završava se u subotu u 07.00 sati, kada nastupa predizborna tišina, koja će trajati dva dana.
U vreme predizborne tišine, koja će trajati do završetka glasanja, koje će se obaviti u nedelju od 07.00 do 19.00 sati, politčke stranke i kandidati neće smeti da se pojavljuju i provode bilo kakve izborne, javne aktivnosti u tom periodu.
Shodno Dejtonskom mirovnom ugovoru iz 1995. godine kojim je okončan troipogodišnji rat u BiH, bivšu centralnu jugoslovensku republiku čine dva entiteta, RS i muslimansko-hrvatska Federacija BiH.
(Tanjug)
