Izvor: B92, 30.Dec.2012, 15:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je obeležilo 2012. u Srbiji?
Beograd -- Prema izboru agencije Beta, emitujemo listu deset najvažnijih događaja u Srbiji u 2012. godini.
1. SMENA VLASTI U SRBIJI - Nakon opštih izbora u maju u Srbiji je promenjena vlast. Do tada najveća opoziciona partija Srpska napredna stranka formirala je koalicionu vladu sa Socijalističkom partijom Srbije Ivice Dačića i Ujedinjenim regionima Srbije Mlađana Dinkića, a njen osnivač Tomislav >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Nikolić je pobedio na predsedničkim izborima. Dotadašnji predsednik Srbije Boris Tadić je 5. februara podneo ostavku posle čega su 6. maja održani predsednički, parlamentarni i lokalni izbori, a Nikolić je dve sedmice kasnije pobedio Tadića, kandidata Demokratske stranke, u drugom krugu predsedničkih izbora. Nova vlada Srpske napredne stranke, koalicije oko SPS i URS izabrana je 27. jula. U vladu je ušla i Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića, koja je kao i koalicija oko SPS-a i G17 iz kojeg je nastao URS bila u prethodnoj vladi kao partner Demokratske stranke. Za premijera je izabran lider socijalista Ivica Dačić, dotadašnji ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik vlade. Novi koalicioni partneri su se dogovorili da u svim gradovima i opštinama u kojima imaju većinu zajedno formiraju vlast, ali taj proces još nije završen.
2. STATUS KANDIDATA - Evropski lideri u Briselu dodelili su 1. marta Srbiji status kandidata za članstvo u EU. Vest je prvi na svom Tviter nalogu objavio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, koji je rekao da je to nagrada za značajno dostignuće i napore uložene u nastavak dijaloga Beograda i Prištine. Uprkos tome što je istaknuto da je dobijanje statusa kandidata kruna višegodišnjih reformskih napora i višemesečne posvećenosti dijalogu s Prištinom, Srbija nije dobila i datum za početak pretpristupnih pregovora. Iako se prvobitno pretpostavljalo da bi taj datum mogao da bude određen do kraja 2012. godine, Srbiji je krajem decembra određen "vremenski okvir" koji ukazuje da bi taj datum mogao da bude određen u prvoj polovini iduće godine.
3. DIJALOG DAČIĆ-TAČI - Predsednici Vlade Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači počeli su 19. oktobra seriju susreta u Briselu kojima je cilj normalizacija odnosa dve strane koja je i za Beograd i za prištinu uslov za dalji napredak u evropskim integracijama. U dijalogu posreduje visoka predstavnica EU Ketrin Ešton, a susretima dva premijera dijalog je sa tehničkog prebačen na najviši politički nivo. Dačić i Tači sreli su se tri puta, a sledeći susret zakazan je za 17. januar. Na dosadašnjim rundama Dačić i Tači dogovorili su sprovođenje sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima (IBM). Sprovođenje sporazuma počelo je 10. decembra i odmah naišlo na veliki otpor Srba sa severa Kosova. Oni prelaze, na kojima sada zajedno stoje srpski i kosovski policajci i carinici, smatraju novouspostavljenom granicom. Takođe se protive i naplaćivanju carina za robu koja ostaje na severu Kosova i traže da sve dažbine plaćaju Beogradu. Dogovori o carinjenju robe biće nastavljeni 10. januara, a prelazno rešenje je da na sever Kosova do tada bez carine ulazi sva komercijalna roba, kao i ona akcizna do 3,5
tona.
4. BORBA PROTIV KORUPCIJE - Nova Vlada Srbije je ubrzo pošto je izabrana u julu pokrenula kampanju borbe protiv korupcije, čiji je nosilac potpredsednik Vlade i predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, koji najavljuje hapšenja i govori o pokrenutim "istragama u predmetima". U policiji je osnovana i radna grupa za istraživanje 24 sporne privatizacije na koju je prvo ukazao Savet za borbu protiv korupcije i čije ispitivanje traži i EU. Radnu grupu predvodi iskusni inspektor Bogdan Pušić, poznat po tome što je otkrio šverc cigareta za koji je kasnije osuđen Stanko Subotić Cane. Najkrupniji Vučićev "ulov" je vlasnik kompanije Delta Miroslav Mišković, uhapšen 12. decembra zbog sumnje da je zloupotrebama u privatizacijama preduzeća za puteve nelegalno uzeo više od 30 miliona evra. U aferi Agrobanka, u kojoj je nestalo 300 miliona evra nevraćenih kredita, u avgustu je uhapšeno je rukovodstvo te banke na čelu sa Dušanom Antonićem, a uhapšen je i vlasnik Habitfarma Radoslav Sekulić, blizak Socijalističkoj partiji Srbije.
5. PROMENE U VRHU SNS I DS - Dve najveće političke stranke, Srpska napredna stranka (SNS) i Demokratska stranka (DS) u 2012. godini izabrale su nove lidere na vanrednim izbornim skupštinama. Aleksandar Vučić izabran je za predsednika SNS-a 29. septembra, a Dragan Đilas je za predsednika DS-a izabran 25. novembra. I Vučić i Đilas su do izbornih skupština bili zamenici predsednika svojih stranaka. Izbor novog lidera naprednjaka usledio je posle pobede Tomislava Nikolića na majskim izborima za predsednika Srbije, koji je posle izbora na tu funkciju podneo ostavku na mesto predsednika SNS. Vanredni izbori u DS-u usledili su posle poraza te stranke i Borisa Tadića na parlamentarnim i predsedničkim izborima. Boris Tadić, koji je bio predsednik DS-a od 2004. godine, na vanrednoj izbornoj skupštini imenovan je za počasnog predsednika DS-a. Vučić je bio jedini kandidat na izborima za predsednika SNS, dok je Đilasov protivkandidat bio Branislav Kuzmanović, predsednik beogradske opštine Vračar. Tadić je planirao da se ponovo kandiduje za predsednika DS-a ali je od toga odustao posle sednice Glavnog odbora DS-a 4. novembra kada su utvrđene izmene Statuta stranke kojima je, između ostalog, uvedena institucija počasnog predsednika DS-a.
6. AMNESTIRANO 3.600 OSUĐENIKA - Nova vladajuća koalicija u Srbiji donela je Zakon o amnestiji koji je obuhvatio oko 3.600 osuđenika, a na slobodu je do sredine decembra pušteno njih 1.100. Zatvorenici koji su pušteni na slobodu osuđeni su uglavnom na kazne zatvora od tri do šest meseci zbog lakših krivičnih dela. Za osuđenike koji su osuđeni na kazne zatvora od tri do šest meseci kazna je prepolovljena, osuđenima za teško ubistvo, ubistvo i teške slučajeve razbojničke krađe i razbojništva kazna je umanjena za 10 odsto, dok je osuđenicima starijim od 70 godina kazna umanjena za četvrtinu.
7. ELEMENTARNE NEPOGODE - Srbiju je u februaru zadesilo snežno nevreme, zbog koga je proglašena vanredna situacija u celoj zemlji. Mnoga sela bila su nekoliko nedelja odsečena od sveta, a od posledice elementarne nepogode umrlo je 22 ljudi. Leto su međutim obeležile suše, a zemlja je bez kiše bila skoro 40 dana što je prouzrokovalo smanjenje poljoprivrednog roda i požare. Početkom decembra velike snežne padavine zahvatile su sever zemlje zbog čega su na putevima u Vojvodini, što zbog neočišćenih drumova, što zbog snežnih nanosa, bile kilometarske kolone u kojima su ljudi bili zaglavljeni i po celu noć.
8. ZABRANA OBRAZA - Ustavni sud Srbije zabranio je 12. juna desničarsku organizaciju Obraz, na čijem je čelu Mladen Obradović, prvostepeno osuđen na dve godine zatvora zbog izazivanja nereda u Beogradu tokom Parade ponosa, održane 10. oktobra 2010. godine, kada je povređeno više od 14o ljudi, od kojih 124 policajca. Obraz je zabranjen na osnovu zahteva Republičkog tužilaštva u kojem se navodi da je ta organizacija svojim delovanjem ugrožavala temeljne principe demokratije. Zamenica republičkog tužioca Gordana Janićijević rekla je u raspravi pred Ustavnim sudom da pozivi Obraza na mržnju i diskriminaciju nisu ostali samo na rečima i uzvicima "ubij, zakolji da Šiptar ne postoji" i "nož, žica, srebrenica", nego da su aktivisti Obraza učestvovali u neredima tokom Parade ponosa. Ustavni sud je 14. novembra odbio predlog Republičkog tužilaštva da zabrani Srpski narodni pokret 1389 iz Beograda i udruženje SNP Naši iz Aranđelovca sa obrazloženjem da nisu ispunjeni Ustavom propisani uslovi za zabranu i da nije potvrđena osnovanost tvrdnje tužilaštva da ta udruženja ugrožavaju ustavni poredak.
9. SARADNJA SA HAGOM - Vlada Srbije odlučila je da saradnju s Haškim tribunalom svede na tehnički nivo, nakon što je žalbeno veće tog suda poništilo prvostepene osuđujuće presude za zločine u akciji "Oluja" hrvatskim generalima Mladenu Markaču i Antu Gotovini. Nakon što su presude od 18, odnosno 24 godine zatvora zamenjene oslobađajućim, Vlada Srbije je sa dnevnog reda skinula sve tačke koje se odnose na dostavu dokumentacije tom sudu. Otkazana je i međunarodna konferencija "Nasleđe Haškog tribunala u bivšoj Jugoslaviji", koju je 22. novembra trebalo u Beograda da organizuje tribunal. Ministri Vlade Srbije ocenili su da je oslobađanjem hrvatskih generala Haški tribunal pokazao svoju pristrasnost i da će ugroziti proces pomirenja u regionu a ministar pravde Nikola Selaković ocenio je da je tom presuda napisana "rugalica pravdi, žrtvama zločina, čitavom srpskom narodu i međunarodnom krivičnom pravu". Slične ocene iznete su i kada je 29. novembra svih optužbi za zločine nad Srbima i Albancima na Kosovu oslobođen bviši lider OVK Ramuš Haradinaj.
10. JEREMIĆ PREDSEDAVAJUĆI GS UN - Generalna skupština UN izabrala je 8. juna tadašnjeg ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića za predsedavajućeg narednog 67. zasedanja. Jeremić je 18. septembra preuzeo tu funkciju, a Generalnu skupštinu UN će predvoditi godinu dana u ime Istočnoevropske grupe koju čine 23 zemlje, uključujući i sve bivše jugoslovenske republike i današnje susede Srbije. Za izbor Jeremića je glasalo 99 delegata, a za drugog kandidata, ambasadora Litvanije pri UN Daliusa Čekuolisa 85 delegata. Bilo je i pet nevažećih i jedan uzdržan glas. Predsedavajući Generalne skupštine UN bira se u skladu sa nepisanim pravilom rotacije po regionalnom principu, a u radu odgovara Generalnoj skupštini UN. Jeremić je treći predsedavajući Generalne skupstine UN sa prostora bivše Jugoslavije, posle jugoslovenskog diplomate i funkcionera Lazara Mojsova (1977) i makedonskog diplomate Srđana Kerima (2007). Generalna debata ove godine počela je 25. septembra.
Pogledaj vesti o: Maja Nikolić, Mlađan Dinkić
.jpg)
