Izvor: Blic, 31.Dec.2016, 23:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto nas intrigiraju aktovi? DA LI JE SVAKO GOLO TELO UMETNOST
Izložba u Galeriji Novog Južnog Velsa u Sidneju, jednostavnog naziva "Akt" (Nude), istražuje viševekovnu fascinaciju umetnosti nagim ljudskim telom. Zašto predstave i danas u jednakoj meri očaravaju i izazivaju nelagodu pitanje je kojim se bave kustosi u Sidneju izlaganjem stotinu predstava nagog tela iz kolekcije londonske Galerije Tejt od kraja 18. veka do danas. Za "Blic" ovu temu komentarišu novinar Branko Rosić i fotograf >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nenad Marjanović.
Nago telo opčinjavalo je i umetnike i posmatrače od samih početaka umetnosti a čak i danas izaziva debate i kontroverze. Nedavno je u Australiji jedan umetnički magazin morao da prekrije bradavice na slici akta koji je bio na naslovnici, protestni bilbord grupe umetnica "Guerilla Girls" koji je predstavljao Engrovu "Veliku odalisku" sa maskom majmuna i falusnom drškom od lepeze uklonjen je sa autobusa u Njujorku, ne zbog akta već zbog drške, a nekoliko izložbi poslednjih godina zatvoreno je jer su prikazivale "previše realne" aktove.
Novinar i pisac Branko Rosić kaže za "Blic" da čovek nikad ne zna da li je golotinja pitanje politike ili emancipacije:
- Pre nekoliko meseci u Londonu su istakli zabranu reklama sa golim ženskim telom u autobusima i metrou jer mogu da dovedu do manjka samopouzdanja žena sopstvenim telom.
U ovom slučaju se pokazalo da se ne brane gole žene od muškog seksizma već se obučene žene brane od onih obnaženih koje ugrožavaju njihovo samopouzdanje. Istovremeno su na francuskoj plaži tražili od muslimanske žene da se više obnaži jer oblačenjem u burkini ona ponižava samu sebe - objašnjava Rosić.
Rosić podseća i da je nago žensko telo nekada bilo simbol sanjane slobode.
- Padom Berlinskog zida istočnoevropski narodi dočekali su s nestrpljenjem pojavu magazina "Plejboj" koga su u tokom gvozdene zavese dobijali na razne načine pa je taj magazin sa golim ženama postao simbol neke sanjane slobode. S druge strane, ove godine redizajnirani američki "Plejboj" ne potencira na golotinji pa su junakinje duplerica čednije nego ikada a u poslednjem broju im se ne vide međunožja - ističe Rosić.
Akt je taj koji pravi razliku između erotike i pornografije, između umetnosti i "onoga što nije umetnost", smatra fotograf Nenad Marjanović.
- U srednjem veku akt je bio i revolucija i tajna. Sada, kada je sve preplavljeno užasima koje zovemo pornografijom, umetnički akt izaziva još veću pažnju. Kad umetnik to uradi sa ukusom, u nekom ambijentu ili studiju, nije isto kao kad se radi za mase koje su željne da vide nago golo telo i sigurno će izazvati znatiželju - ocenjuje Marjanović, uz napomenu da nije svako nago žensko telo ujedno i ženski akt.
Na izložbi u Sidneju, kao i u istoriji umetnosti zapadnjačke civilizacije uopšte, dominiraju upravo ženski aktovi. Od Pikasove apstraktne "Nage žene u crvenoj fotelji", preko idealizovanih aktova Matisa, Degaa, Modiljanija, Mileja i Bonara do krajnje realističnih predstava savremenijih autora.
Da li akt zaista može da bude previše stvaran? Aktovi klasičnih figura poput Venere ili Psihe cene se isključivo kao umetnost, bez uzimanja u ozbir žive osobe koja je pozirala slikaru. Ta nelagoda usled prepoznatljivih, svakodnevnih ljudi kao modela za aktove vidno je prisutna od prošlog veka.
Portret Filipa Vilsona Stira (1860-1942) s početka 20. veka, "Akt koji sedi sa crnim šeširom", savršen je primer kako jedan detaljčić može delo da učini kontroverznim. Kada je slika uvrštena u kolekciju Galerije Tejt, umetnik je izjavio da ne želi da je izlaže za života jer su je njegovi prijatelji smatrali previše nepristojnom. Problem je, naime, bio crni šešir, a ne to što je žena bez odeće.
- Taj šešir je nekako smatran za isticanje nagosti na sasvim neprikladan način - kaže za BBC Džastin Pejton, kustos izložbe u Sidneju. Jedan običan šešir, viđan na mogim ženama toga vremena, bio je dovoljan da sliku "izgura" iz sveta ideala u carstvo erotike.
Što je akt realniji, to je, izgleda, kontroverzniji. Noviji radovi Rona Mjueka (58) su tako realistični da je posmatraču neugodno dok ih gleda a da i nije siguran zašto.
- Posetioci često ustuknu ili ciknu kad prvi put ugledaju neko Mjuekovo delo, što se dešava i sa skupturom "Divljak" izloženom ovde. Prikazani muškarac nije ni bog ni ratnik i nema "literarni" alibi poput neke mitološke, istorijske ili religiozne teme iza koje može da se "sakrije". On je samo običan mušakarac razgolićen pred našim očima, kao da je jedan od nas - objašnjava Pejton.
Osim Mjuekovog na izložbi se nalazi još nekoliko muških aktova. Oni, čini se, izazivaju dodatnu nelagodu kod posmatrača, jer su umetnici (muškarci) kroz istoriju daleko češće razgolićavali žene. To se donekle promenilo u poslednjim decenijama 20. veka kada su umetnice rešile da preokrenu tradiciju i slikaju muške modele kao predmet ženskog pogleda. Među njima se isticala Silvija Slej (1916-2010) čija je slika "Pol Rosano leži" iz 1972. predstavljena na izložbi.
Naše društvo je postalo prilično neosetljivo na golo telo, ali ta tela se uvek kriju iza nečega - lika koga tumače, parfem koji prodaju ili neki viši cilj za koji se zalažu. Međutim, u radovima poput Rona Mjueka, Silvije Slej ili Lusijana Frojda nema ničega iza čega se mogu sakriti. To je samo jedno obično ljudsko biće kao od majke rođeno, a na to nam je već teže da se naviknemo.
Umetnici koji danas stvaraju aktove često nas podsećaju da je gledanje tuđih golih tela uvek vrlo ličan čin pun emotivnog naboja i i koliko god da je jeftina golotinja svuda dostupna, pravi umetnički akt i dalje će nas privlačiti, zavoditi i očaravati, kao što je oduvek i činio.
- Akt nas fascinira iz jednostavnog razloga: to je umetnost o nama i našim telima, onome što svi imamo i što nam je dobro poznato, a tu je i iskonski poriv da se zaviri iza odeće onog drugog - zaključuje kustos izložbe Džastin Pejton. Izložba traje do 5. februara 2017. godine.
.jpg)
