Izvor: B92, 30.Mar.2013, 12:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je baš JAR članica BRIKS-a?
Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička republika (JAR), koji čine grupaciju BRIKS, nedavno su u Durbanu održali peti po redu godišnji sastanak.
Budući da grupacija tvrdi da obuhvata svetske sile u usponu i predstavlja pandan G8 i G20, u kojima dominiraju bogate privrede, postavlja se pitanje da li je opravdano to što je JAR postala članica tadašnjeg BRIK-a, koji je njenim priključenjem postao BRIKS, piše londonski list Ekonomist.
Akronim BRIK (eng. BRIC, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u izgovoru isto kao brick - cigla) skovao je 2001. godine Džim O'Nil, tadašnji predsednik sektora za upravljanje kapitalom u investicionoj banci "Goldman Saks", u želji da naglasi činjenicu da će veći deo svetskog privrednog rasta uskoro dolaziti iz Brazila, Rusije, Indije i Kine.
U to vreme postojala je debata oko toga da li grupisanje tih zemalja ima smisla, budući da je privredni rast Brazila bio suviše spor da bi opravdao njegovo uključivanje, a sada deluje kao da Rusija ne zaslužuje da bude članica grupe. Takođe, Kina beleži značajno veće stope ekonomskog rasta u odnosu na ostale članice.
Ipak, ideja o BRIK-u delovala je dovoljno primamljivo da su ministri spoljnih poslova Brazila, Rusije, Indije i Kine 2006. odlučili da održe zajednički samit u Njujorku, i tako je, ono što je prvobitno bio plan osnivanja investicione banke, postalo prava politička institucija.
Sa BRIK-om je postojao samo jedan problem: grupaciji nije pripadala nijedna zemlja iz Afrike, što je bilo pomalo nezgodno, budući da je delovalo kao da taj kontinent nema ekonomskog značaja i da služi samo kao dostavljač sirovina ostatku sveta, navodi Ekonomist. Odsustvo afričkih zemalja takođe je bacalo senku na tvrdnju BRIK-a da zastupa zemlje u usponu.
Dve afričke zemlje bile su mogući kandidati za članstvo- Nigerija i JAR. Međutim, samo je jedna mogla postati članica, a da akronim bude očuvan. Tako se JAR 2010. pridružio grupaciji, pa je BRIK postao BRIKS (cigle).
Neobična etimologija BRIKS-a ima stvarne posledice u svetu. Iako međuvladini sastanci zemalja članica do sada nisu urodili velikim plodom, Kina i Brazil su na ovogodišnjem sastanku grupe dogovorili da će ubuduće u bilateralnoj trgovini koristiti svoje valute. Godišnja trgovinska razmena između te dve zemlje iznosi 30 milijardi dolara.
Svetska banka navodi da globalni ekonomski rast sve više zavisi od zemalja BRIKS-a, koje čine 27 odsto ukupne kupovne moći u svetu, i imaju 45 odsto svetske radne snage. Ekonomski podaci pokazuju da zajednički bruto domaći proizvod (BDP) zemalja BRIKS-a čini 25 odsto svetskog BDP-a, a u tim zemljama živi 40 odsto svetskog stanovništva.
Grupacija će ostati u, manje ili više opravdanom, istom sastavu, bar dok neko ne smisli bolji akronim, zaključuje Ekonomist.
Pogledaj vesti o: London
