Izvor: Politika, 16.Jun.2015, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto britanska štampa tvrdi da su Snoudenu ruke „krvave”
U novoj epizodi blaćenja američkog uzbunjivača, izvori iz Dauning strita tvrde da su Snoudenova dokumenta završila u rukama Rusa i Kineza, ugrožavajući život Ostrvljana
Špijuni njenog kraljevskog visočanstva bili su prinuđeni da prekinu tajne operacije nakon što su za njih saznali Rusi i Kinezi, a na osnovu dokumenata Edvarda Snoudena, javio je londonski „Sandej tajms” u još jednom pokušaju demonizacije američkog uzbunjivača koji je ukazao na to da SAD uz pomoć >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Londona nadziru komunikacije miliona ljudi širom sveta.
Primenjujući poznati recept diskreditacije novinara i uzbunjivača koji ukazuju na nepočinstva vlade, taktiku koju je u svojoj prošlogodišnjoj knjizi „No Place to Hide” opisao Glen Grinvald, reporter kome je Snouden predao materijale, list Ruperta Merdoka pokušava da još jednom prikaže Snoduena kao negativca koji je ugrozio bezbednost SAD i njenih saveznika, pre svih Britanije. Pozivajući se na neimenovane izvore iz Dauning strita, Merdokov list javlja da su se Moskva i Peking domogli Snoudenovih dokumenata i saznali za operacije britanske tajne službe MI-6. London je morao da povuče agente iz straha da će biti identifikovani i ubijeni. Iako implicira da je Snouden kriv jer je ugrozio Zapad i neprijateljima u ruke stavio oružje, „Sandej tajms”, to jest njegovi izvori, ne navodi nijedan dokaz za svoje tvrdnje. Nema podataka kako su se dve zemlje domogle dokumentacije, da li su ukrale materijal od novinara kojima je Snouden predao fajlove ili od njihovih medijskih kuća ili su možda hakovale Snoudenov laptop. Treba podsetiti da je Snouden kazao da je sav materijal predao novinarima u Hongkongu 2013, ne zadržavši kopiju za sebe upravo iz straha da se te dokumentacije ne dočepa državni aparat bilo koje strane.
List ne navodi ni koji su to operativci bili ugroženi, na kojim akcijama i u kojim zemljama, već samo citira izvore koji kažu da im je delotvornost smanjena za trećinu zbog onoga što je Snoduen pre dve godine otkrio svetu.
Upada u oči da je tekst objavljen u vreme kada je nezavisno telo objavilo izveštaj u kojem tvrdi da je masovno špijuniranje na Ostrvu nedemokratsko i nezakonito i da tamošnje službe moraju biti bolje kontrolisane. Čak je i poslanik vladajuće Konzervativne stranke Dejvid Dejvis izjavio da je tekst u Merdokovom dnevniku vid zastrašivanja javnosti u trenutku kada je to kabinetu Dejvida Kamerona najpotrebnije. Jedan sagovornik je istakao da Snoudenu „Putin nije dao azil bez razloga”, čime se sugeriše da je nekadašnji analitičar NSA ruski špijun, što je tvrdnja koju su čak i Amerikanci odbacili kao neosnovanu, mada Snoudenu i dalje žele da sude za izdaju i špijunažu. Setimo se da su političari i pojedini mediji prvo tvrdili da je Snouden kineski agent, jer se za njega čulo dok je bio u Hongkongu, da bi brže-bolje promenili ploču čim je zatražio azil u Moskvi, tvrdeći da je ruski špijun. Vašington nikada nije izneo nijedan dokaz da su Snoudenova otkrića ugrozila život bilo kog američkog civila ili obaveštajca, ali to nije smetalo da se o njemu redovno govori kao o čoveku koji je olakšao posao teroristima i time i sam „okrvavio ruke”.
Koliko su ovakve optužbe bez dokaza verodostojne, najbolje pokazuje najnoviji pokušaj satanizacije uzbunjivača u tekstu sa nekoliko materijalnih grešaka. Kako primećuje „Gardijan”, koji je prvi objavio priču na osnovu Snoudenovih dokumenata i za koji je Grinvald radio kada je dobio Snoudenove fajlove, „Sandej tajms” aludira da je uzbunjivač odao tajne Putinu i da je zato i zatražio azil u Rusiji iako je istina da je Snouden u Hongkongu imao kartu za Latinsku Ameriku, a da je na aerodromu u Moskvi, gde je presedao, zaglavljen nakon što mu je domovina poništila pasoš. Nije istina ni tvrdnja da je Dejvid Miranda, partner Gvena Grinvalda, zadržan na aerodromu Hitrou nakon što se susreo sa Snoudenom u Moskvi – Miranda se vraćao sa sastanka sa autorkom dokumentarnih filmova Lorom Pojtras, održanom u Berlinu.
Tekst u nedeljnom izdanju samo je najnoviji u nizu pokušaja da se Snouden, kao Džulijan Asanž i Čelsi Mening pre njega, oblate, pa samim tim i ono što iznose u javnost. U pomenutoj knjizi, Grinvald piše da je i sam bio žrtve negativne propagande vlade i medija u SAD koji su ga predstavljali kao čudaka koji ne plaća porez, sve u nadi da će se zamenom teza više govoriti o pojedincu nego o onome što pojedinac govori. Čak je i ugledni „Vašington post” sugerisao da su Snouden i Grinvald deo zavere pod vođstvom Džulijana Asanža, koga su mediji ranije ismevali kao muškarca koji se farba i spava na podu. Mening, koji je Asanžu poslao američke diplomatske depeše, portretisan je kao poremećena ličnost, na šta Grinvald cinično primećuje da su i sovjetski i kineski disidenti često završavali na psihijatrijskim odeljenjima bolnica. Ipak, sada je sezona lova na Snoudena, koji je za „Politiko” jedan „gubitnik koji je napustio školu”. Upleo se i „Njujork tajms”, koji je prenosio ocene da je Snouden „narcis željan slave”.
Na „Interseptu”, sajtu koji je osnovao posle napuštanja „Gardijana”, Grinvald je konstatovao da je pomenuti tekst u britanskim novinama zasnovan na istim novinarskim standardima kao i svojevremeno izveštavanje o invaziji na Irak: medijski poslenici bez proveravanja prenose izjave neimenovanih izvora koji zastrašuju javnost izmišljotinama o Sadamovom oružju za masovno uništenje, odnosno lažima da su Zapadnjaci stradali zbog istine koju im je izneo Snouden – da ih SAD sa saveznicima bez ikakvog razloga uhodi na internetu. Nekadašnji zamenik šefa CIA Majkl Morel pozvao je na linč kada je izjavio da Snoudenu treba suditi za ubistvo. Nije osetio potrebu da kaže ko je usmrćen zbog Snoudenovog otkrića, ali je priznao da Snouden ne može biti ruski agent. Zanimljivo je i to da je „Volstrit džornal” prošle godine pisao da Snouden mora biti strani agent, pozivajući se na tvrdnju anonimnog zvaničnika da bivši saradnik NSA mora da je ili ruski, ili kineski, ili rusko-kineski špijun.
Sve samo ne ono što jeste – uzbunjivač koji skreće pažnju na nedemokratski nadzor građana pod izgovorom borbe protiv terorizma.
