Izvor: Politika, 01.Feb.2014, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zamagljuju se i nordijski horizonti
Hoće li Škoti uspeti da postanu Skandinavija ukoliko se na jesenjem referendumu odvoje od Velike Britanije? Stratezi Škotske nacionalne partije(SNP), koji vode kampanju za nezavisnu Škotsku, izašli su sa idejom da se buduća samostalna država okrene prema nordijskom društvenom i političkom modelu, o čemu se naveliko debatuje u londonskim i edinburškim medijima. Čak i ako propadne plan da se Škotska osamostali, Edinburg bi morao da se okrene Skandinaviji i da stvori mnogo bliže veze sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svojim severnim susedima, apeluje Lesli Ridok, jedna od urednica „Skotsmena” i osnivači „Nordijskih horizonata”, organizacije sa sedištem u Edinburgu, koja od 2010. dovodi nordijske eksperte u Škotsku kako bi razmenjivali iskustva u oblasti socijalno odgovorne države, rodne ravnopravnosti, socijaldemokratije i društvene jednakosti.
Nordijski model je primer za ugled i za Francuze. Nedavno je socijalista Fransoa Oland usred problema sa ljubavnim aferama, ponovio da se njegova politika „inspiriše zemljama sa evropskog severa” iako je potom najavio 50 milijardi evra uštede u javnom sektoru do 2017. Dok evropski mediji komentarišu da je skrenuo udesno i da Francuska mora da napusti dosadašnji izdašni socijalni model kako bi bila konkurentna, on i dalje tvrdi da se ugleda na socijaldemokratiju sa severa Evrope.
Otkako je većim delom zapada ogoljeno zavladao klasni interes, otkako su siromašni počeli da gube socijalne beneficije, dok se bankama i korporativnim gigantima smanjuju dažbine, u skandinavske zemlje gleda se kao na neku vrstu utopijskog raja.
Ali Majkl But, britanski pisac i novinar, upozorava Engleze da je došlo vreme za otrežnjenje. On je dugo živeo u nekolikim skandinavskim zemljama, često putovao po nordijskim krajevima i sam je bio fasciniran njihovim dizajnom, skromnošću, pouzdanim statističkim pokazateljima, poštenjem političara, izdašnim dotacijama za ugrožene. Sada je progledao i uviđa mnoge mane. Rešio je da Englezima otvori oči.
Danci su najsrećniji ljudi, ali se prenebregava da su po količini potrošenih pilula za smirenje i ublažavanje depresije na drugom mestu u svetu, ispred njih su samo Islanđani. Plaćaju najviše takse na svetu, ali im po podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, škole po kvalitetu kaskaju čak i za britanskim. Sve je veći jaz između imućnih i siromašnih, imigranti i sirotinja žive u odvojenim kvartovima uz farme svinja koje se kljukaju antibioticima...
Ni Švedska nije više ono što je bila. O tome najbolje govori istraživanje tamošnjeg Instituta za javno mnjenje. Na pitanje da sa osam atributa opišu svoje sunarodnike, Šveđani su rekli da su kao nacija zavidljivi, kruti, ksenofobični, ali da su vredni, pošteni, tihi i vole prirodu.
Ekonomski i dalje cvetaju, ali je Švedska neutralna tokom većeg dela 20. veka , jedan od najvećih izvoznika oružja na svetu, primećuje But, čija knjiga „Istina o nordijskom čudu i idealnim Skandinavcima” izlazi u Londonu sledeće nedelje.
Preuveličava se, po mišljenju anglosaksonskih analitičara, i spremnost Danaca, Šveđana i Norvežana da oberučke prihvataju imigrante iz drugih kultura.
Način na koji su Norvežani odgovorili na krvavi napad Andersa Brejvika, u julu 2011, zadivio je ceo svet, ali u septembru prošle godine desničarska Partija progresa osvojila je 16,3 odsto glasova, dovoljno da prvi put u istoriji uđe u koalicionu vladu. Pripadnicima ove stranke zamera se da odašilju antiislamske poruke, mada je njihova retorika znatno ublažena otkad su deo vlasti.
Rekordan broj potražio je prošle godine azil u Norveškoj, ali samo nešto manje od polovine je i uspelo da ga dobije (oko pet hiljada osoba), dok je Švedska primila tri puta više azilanata. Samo iz Sirije švedske papire steklo je devet hiljada azilanata.
U potrazi za manama Norvežana mediji u Londonu citiraju novinara Simon Setr, i knjigu „Petromanija”, gde on tvrdi da moćni naftni lobi „pokušava da izgradi izolacioni obruč oko naftonosne Norveške i da je učini nedruštvenom”. Norvežani manje rade, češće idu na bolovanja, dok u svom penzionom fondu imaju dovoljno novca za blagostanje u četvrtom milenijumu.
Majkl But, autor knjige koju su londonski listovi prikazali i pre nego što se pojavila u knjižarama, pravda se time da mu je namera bila da „Britance rastereti stoprocentnih pozitivnih priča o Skandinaviji kojima su hranjeni poslednjih godina”. Morao sam da unesem malo ravnoteže u tu lakirovku, kaže on.
Najviše su se naljutili Norvežani, jer smatraju da su prikazani kao cicije, iako su među najdarežljivijima na svetu kada je o međunarodnoj pomoći reč. But je međutim oženjen Dankinjom i on ne odustaje od stava iz knjige.
„Pitajte bilo kog Danca i on će vam ponoviti da su Norvežani više od drugih Skandinavaca, uskogrudi i ksenofobični”, dodaje But za jedan norveški medij.
Toliko o susedima, čak i kada su svi oni – Skandinavci.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 02.02.2014
