Izvor: Politika, 01.Dec.2014, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakulisno biranje genseka i drugih zvaničnika UN
Naslednik Ban Ki Muna trebalo bi da predstavlja ceo svet ali o njemu će se dogovoriti samo pet stalnih članica Saveta bezbednosti
Na pritisak iz Londona, generalni sekretar UN Ban Ki Mun nedavno je bez ikakvog suvislog objašnjenja morao da smeni svoju podsekretarku za humanitarnu pomoć. Bila je to prilika da javnost na kratko zaviri iza debele zavese iza koje će se u narednih godinu i po dana tajnom diplomatijom birati mnogo važnije mesto u Svetskoj organizaciji, ono >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje sada pripada Ban Ki Munu.
Kako je javio „Njujork tajms”, britanski premijer Dejvid Kameron kazao je Banu da sa mesta podsekretarke za humanitarna pitanja ukloni stručnjaka za ovu oblast Valeri Ejmos, koja se poslednje četiri godine na funkciji istakla programima za Siriju, i na njeno mesto postavi premijerovog lojalnog saradnika Endrjua Lenslija, nekadašnjeg konzervativnog ministra zdravlja. Ova pozicija tradicionalno pripada Britancima, ali je Ban insistirao da mu šef Dauning strita ponudi još nekoliko kandidata što nalažu red i praksa. Međutim, London se oglušio u ove pozive i tražio potvrdu za Lenlsija. Potvrđuje se da je generalni sekretar pod ogromnim pritiskom moćnih članica UN i da gubi autoritet kada treba da izabere sopstvene saradnike i podsekretare. Bivši britanski diplomata Mark Braun ističe da ovakvi pritisci „podrivaju autoritet genseka i ponižavaju sekretarijat”.
Nije tajna da se glavna mesta na Ist riveru dodeljuju upravo najvećim svetskim silama, odnosno stalnim članicama Saveta bezbednosti (SAD, Rusija, Kina, Francuska, Britanija poznate kao P5). Francuzi predvode mirovne operacije UN od 1997, Amerikanci su na čelu Svetskog programa za hranu od 1992, Kineskinja vodi Svetsku zdravstvenu organizaciju, a Rus je na čelu kancelarije UN u Beču.
Ipak, iza kulisa, po hodnicima Ist rivera, restoranima Menhetna i predstavnicima država u UN, igraju se mnogo prepredenije igre da bi se na kraju odlučio pobednik, odnosno naslednik Ban Ki Muna. Iako je gensek navodno prvi diplomata celog sveta, njega bira pet stalnih članica sa pravom veta. Na nelogičnost i nereprezentativnost prakse da pet zemalja odlučuje o čelniku Svetske organizacije nedavno je ukazao i švajcarski ambasador u UN rekavši da Banov naslednik neće bito gensek samo P5 već svih članica zbog čega bi i one trebalo da kažu šta misle.
Generalni sekretar se bira u Generalnoj skupštini na predlog SB što znači da kandidat koga makar jedna stalna članica ne želi nema nikakve šanse da prođe. Indijac Šaši Tarur imao je veliku podršku u Generalnoj skupštini, ali ništa mu to nije vredelo jer su Amerikanci blokirali njegovu kandidaturu.„Izbor genseka ne zasniva se na njegovoj viziji ili na najboljoj biografiji, poznavanju jezika, upravljačkim sposobnostima ili ličnom šarmu. To je političko mesto i odluka o genseku je politička odluka koju donose stalne članice SB”, ocenio je Tarur. Pri izboru 2006. američki ambasador u UN Džon Bolton je kazao da je državna sekretarka Kondoliza Rajs želela kandidata iz savezničke zemlje kao i slabog pojedinca na koga bi se lako vršio pritisak.
Gensek obično dolazi iz jednog od pet regiona: Zapadna Evropa, Istočna Evropa, Latinska Amerika i Karibi, Azijsko-pacifički region i Afrika. Istočna Evropa je jedina grupacija koja dosad nije dala genseka pa se veruje da će upravo odatle doći novi šef Ist rivera. Osim Vuka Jeremića, bivšeg ministra spoljnih poslova Srbije i predsednika Generalne skupštine UN, pominju se još i presednica Litvanije Dalija Gribauskaite, Bugarke Irina Bokova, direktorka Uneskoa i Kristalina Ivanova Georgijeva, evropska komesarka i nekadašnja potpredsednica Svetske banke. Tu su još i sadašnji i bivši slovački ministar spoljnih poslova, Miroslav Lajčak i Jan Kubis, kao i nekadašnji slovenački šef države Danilo Turk. Kako ocenjuje Tarur, kandidat koji će imati šanse 2016. biće neko „iz Istočne Evrope, prihvatljiv Moskvi i podržan od ostatka P5. Svako ko se ne uklapa u ovaj opis počinje trku hramajući.„
Ali biće teško da se istok i zapad dogovore oko istočno evropskog kandidata jer će on verovatno biti ocenjivan ili kao previše blizak Moskvi ili previše naklonjen Zapadu. Rusija bi lako mogla da blokira izbor kandidata iz EU dok bi zapadne zemlje mogle da zaustave izbor Jeremića budući da Srbija teži članstvu EU ali i da održava i prisne odnose sa Rusijom. Jedan evropski diplomata je kazao da će Jeremić stići do najvažnije pozicije u UN samo „preko P3 mrtvog” misleći na Britaniju, Francusku i SAD.
U slučaju da se odustane od našeg regiona, verovatno će u fokus doći neka žena jer bi ona bila prva generalna sekretarka. U tom smisli najčešće se pominje Helen Klark, bivša premijerka Novog Zelanda i sadašnja direktorka Programa UN za razvoj. Ona se međutim dovodi u vezi sa lošim upravljanjem fondovima namenjenim Avganistanu.
Kandidati moraju da, kao piše „Forin polisi”, pokažu pragmatičnost. Kada je Egipćanin Butros Butros Gali shvatio da će mu administracija Bila Klintona uskratiti podršku za reizbor, obratio se tadašenjem državnom sekretaru Vorenu Kristoferu podsećajući ga da je u prvom mandatu dosta unosnih radnih mesta u UN dao upravo Amerikancima. Kako je opisao u svojim memoarima: „Rekao sam mu da sam to uradio upravo zato da bih dobio američku podršku da i dalje radim taj posao.„
Konačno, važno je i koliko snažno zemlja staje iza svog kandidata. Južna Koreja je vodila diplomatiju na „steroidima” sve dok nije ubedila važne igrače da je njen Ban Ki Mun pravi izbor za Njujork.
Jelena Stevanović
objavljeno: 01.12.2014.
.jpg)
