Izvor: Sportski Žurnal, 09.Apr.2012, 18:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŽURNAL NA AERODROMU: Miriše na novu medalju
Prvi put na Olimpijskim igrama kao Srbija, a 12 godina je već prošlo kako je Jugoslavija u Sidneju osvojila četvrto mesto. Te činjenice rečitije od bilo čega govore koliki podvig su načinili igrači Srbije u španskom Alikanteu.
Stoji i da ih je sreća pogledala, ali zar je to više važno. London čeka na njih, a i Beograd je čekao da vidi makar neke od Vukovićevih heroja, kako ih je sam nazvao.
Sleteli su iz Frankfurta oko 13.15 već preumorni od dugog puta, presedanja. Polovina je ostala uz put, Nikčević i Čutura su ostali u Španiji, Ilić, Šešum, Rnić, Vučković u Nemačkoj, Toskić i Manojlović se zaputili u Sloveniju, a u Beograd su pristigla osmorica, zajedno sa stručnim štabom.
Prolazili su jedan za drugim nasmejani Prodanović, Beljanski, Marjanac, Stojković, Kostadinović, umori Vujin i mrgud Marković. Samo nema Stanića.
– Čeka prtljag, izgubili su mu jednu torbu – obaveštava direktor reprezentacije Vladica Spasojević.
Eto i Stanića posle petnaestak minuta:
– Nije mi ni do čega. Jel` moguće da su samo moju torbu izgubili, a tu su mi sve stvari. Baš sam nervozan, umoran, nisam spavao skoro 13 sati.
Kako sad to nije Vam ni do čega, a plasirali se na Olimpijske igre, kao da se to događa svaki dan?
– Presrećan sam naravno – već tu se pojavljuje smešak na licu. – Osećao sam da ćemo proći još posle utakmice sa Poljacima. Imali smo stvarno tešku grupu, a poslednja utakmica bila je laka za gledanje. Izgleda da su se Poljaci nešto zamerili Špancima, ali opet bolje nismo mogli poželeti. Nije mi se nešto gledala utakmica, ali kako opet da ne gledam kada ceo hotel zvoni od navijanja – opet smeh.
Šta Srbija može u Londonu?
– Red bi bio kad smo se već prihvatili posla da ga i završimo u istom stilu. Medalja bi bila velika stvar. Celo leto ćemo provesti u pripremama, pa bi red bio i da to materijalizujemo, kad već ulažemo toliku energiju, da to vreme ne bude uludo potrošeno – ozbiljno će Stanić. – a, sad prvo da se malo odmorim do priprema.
Bombarder Vesprema Marko Vujin smelo uzvrati na pitanja o Olimpijskim igrama?
– U narednih šest meseci očekujem još jednu medalju. Prvi put u životu imaćemo prave pripreme. Selektoru se ispunila želja da obavimo dobre bazične pripreme. Računao sam imaćemo oko mesec dana da se odmorimo, a onda 20. juna hvatamo zalet za London. Očekuje nas težak turnir...
Dragan Marjanac je pokazao da ume kad ustreba da bude sjajna dopuna Darku Staniću:
– Protiv Poljske nas je Bog pogledao a protiv Alžira smo imali najbolju utakmicu. Sjajna je stvar što smo nastavili priču sa Evropskog prvenstva i pokazali da ništa od toga nije bila slučajnost. Samo da tako nastavimo i na leto u Londonu.
Bojan Beljanski, Žarko Šešum, Rajko Prodanović, Dobrivoje Marković, Momir Rnić... To su momci kojim je stvarno negde zapisano da stalno pomeraju granice uspeha.
Bili su kadetski evropski i svetski prvaci, vicešampioni su Evrope kao seniori, a sada su učestvovali i u novom podvigu – Srbija prvi put na Olimpijskim igrama:
– Izgleda da nam je suđeno – smeje se Beljanski iza koga je fantastična sezona u švajcarskom Krinsu.
Zbog toga ga je već i kaparisao za sledeću sezonu bundesligaš Friš auf Gepingen.
Kako se osećate posle plasmana na Olimpijske igre?
– Još nismo svesni kao ni posle Evropskog prvenstva koliko smo značajnu stvar uradili i koliko smo naporan put prešli do toga. Red je da ga krunišemo i u Londonu. Ova godina nam je baš super do sada.
Jedini igrač iz domaćeg šampionata u Alikanteu bio je crno-beli Miloš Kostadinović:
– Bila su ovo prilično stresna tri dana, grupa teška, super utakmica protiv Španije. Sa Poljacima smo odigrali za infarkt, ali smo već sa Alžircima pokazali svu snagu kolektiva. Nismo mogli da propustimo da uradimo sve što je do nas kako bi se našli na Olimpijskim igrama. Samo da nastavimo u istom ritmu.
Nastavak na Sportski Žurnal...
