Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Okt.2011, 02:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vremeplov: Potpisan Londonski memorandum

NOVI SAD -

Na današnji dan 1954.godine, Velika Britanija, SAD, Jugoslavija i Italija potpisale su Londonski memorandum o tršćanskoj krizi, zaoštrenoj odlukom zapadnih sila da civilnu upravu u zoni "A" slobodne teritorije Trsta predaju Italiji. Jugoslaviji je pripala zona "B" i manji deo zone "A", a Italiji veći deo zone "A". Dve susedne zemlje su garantovale puna prava nacionalim manjinama, a vlada u Rimu preuzela je i obavezu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da održava slobodnu luku u Trstu.

Danas je sreda, 5. oktobar. Do kraja godine ima 87 dana.

1713. - Rođen je francuski filozof i pisac Deni Didro. Bio je veoma kritičan prema svakoj vrsti religioznosti. Nosilac je prosvetiteljske ideje u predrevolucionarnoj Francuskoj, inspirator i glavni urednik velike francuske "Enciklopedije", objavljene između 1751. i 1772. u 28 tomova. Kao protivnik klasičnih autoriteta i tradicionalizma, znatno je uticao na raspoloženje građanstva u borbi protiv starog režima. U filozofskim raspravama razvijao je materijalističko-naturalističke ideje, a u esejima i književnim delima zalagao se za novu kulturu zasnovanu na strogom racionalizmu. Dela: "Pismo o slepima na pouku onima koji vide", "Razgovor Dalambera i Didroa", "Misli o tumačenju prirode", "Dalamberov san", "Žak fatalista", "Ramoov sinovac", "Saloni".

1796. - Pod pritiskom Francuske, Španija je objavila rat Velikoj Britaniji, završen katastrofalnim porazom francusko-španske flote 1805. u bici kod Trafalgara, posle čega je Španija praktično ostala bez ratne mornarice.

1857. - Srpski slikar Stevan Todorović, pionir fizičke kulture u Srbiji, otvorio je u Beogradu besplatnu školu za slikanje, pevanje i gimnastiku. Školu je šef beogradske policije ubrzo zabranio s obrazloženjem: "Na tužbu roditelja da izvodite takvu igru u kojoj deca mogu slomiti noge i ruke, zabranjuje vam se rad", ali je ministar prosvete, čiji je sin pohađao tu školu, stavio zabranu van snage.

1864. - Rođen je francuski hemičar i industrijalac Luj Limijer, pionir svetske kinematografije, koji je s bratom Ogistom napravio prvu filmsku kameru i osnovao u Lionu fabriku za izradu fotografskog materijala. Braća su izumela postupak snimanja u prirodnim bojama i u pariskoj kafani "Gran kafe" priredila 28. decembra 1895. prvu filmsku predstavu u svetu ("Ulazak voza u stanicu", "Radnici izlaze iz fabrike").

1880. - Umro je francuski kompozitor Žak Ofenbah, tvorac francuske operete. Kroz njegovu pristupačnu i vedru muziku zabavnog karaktera najčešće je provejavala satira društvenih odnosa u francuskom Drugom carstvu (vreme Napoleona III). Napisao je stotinak opereta. Dela: operete "Lepa Jelena", "Orfej u paklu", "Plavobradi", "Pariski život", "Velika vojvotkinja od Žerostajna", opera "Hofmanove priče", putopis "Ofenbah u Americi", autobiografska studija.

1897. - Održano je prvo biciklističko prvenstvo Srbije (tada se govorilo velosipedsko) na inicijativu brojnih klubova i društava iz cele Srbije. Organizator je bilo "Prvo srpsko velosipedsko društvo" iz Beograda. Trka je održana na stazi Beograd - Smederevo - Beograd, i imala je međunarodni karakter pošto su učestvovali i velosipedisti iz Zadra u Austrougarskoj. Pobednik je bio Đorđe Popara (prvi srpski biciklista koji je imao trkački bicikl sa istim točkovima, pribavljen u Trstu). Stazu je prešao za 5:13,25 časova. Drugoplasirani je bio Svetislav Savić, po mnogima najbolji vozač Srbije u prvoj deceniji od osnivanja "Prvog srpskog velosipedskog društva" 1884. Trećeplasirani je bio Vladislav Ribnikar, potonji osnivač lista "Politika".

1908. - Bugarski knez, nemački princ Ferdinand Koburg proglasio je nezavisnost Bugarske od Osmanskog carstva, a sebe carem Ferdinandom I.

1910. - Portugalija je posle obaranja kralja Manuela II (iz dinastije Braganca) proglašena republikom pod predsednikom Žoakimom Teofilom Fernandešom Bragom.

1917. - Rođena je Magda Sabo, mađarska književnica. Prevođena je na mnoštvo jezika, među kojima su nemački, engleski i francuski. Objavljivanje njenih dela bilo je onemogućeno od 1949. u vreme staljinizma, kada je i ostala bez posla, do 1958. kada je publikovan njen roman "Freska". Dobitnica je niza priznanja, poput nagrade "Košut", najprestižnije u Mađarskoj, ili "Femina" za roman "Vrata" 2003. ugledne francuske književne nagrade.

1938. - Predsednik Čehoslovačke Eduard Beneš podneo je ostavku zbog Minhenskog sporazuma - kojim su zapadni saveznici Velika Britanija i Francuska praktično predale njegovu zemlju nacističkoj Nemačkoj - i otišao u izbeglištvo.

1947. - U Varšavi je - na osnovu odluke koju su rukovodstva komunističkih partija Sovjetskog Saveza, Jugoslavije, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Čehoslovačke, Poljske, Francuske i Italije, donela sedam dana ranije - osnovan Informacioni biro tih partija (Informbiro ili Kominform) sa sedištem u Beogradu. Zaključeno je da je zadatak Informbiroa "organizacija razmene iskustava i, u slučaju potrebe, koordinacija delatnosti komunističkih partija na osnovu uzajamne saglasnosti". Informbiro je raspušten 1956.

1964. - U Zapadni Berlin je kroz tajno iskopan tunel ispod Berlinskog zida pobeglo 57 državljana Istočne Nemačke, što je bilo najveće masovno bekstvo od 1961. kada je zid izgrađen.

1970. - Vršilac dužnosti predsednika Egipta Anvar el Sadat je sedmog dana posle smrti Gamala Abdela Nasera zvanično postao šef države.

1988. - Na plebiscitu koji je organizovao diktator Augusto Pinoče, 53 odsto Čileanaca je glasalo protiv predloga da mu mandat bude produžen do 1997. Pinoče je prigrabio vlast vojnim udarom 1973, organizovanim uz pomoć SAD, kada je ubijen predsednik Salvador Aljende.

1994. - Na dva zgarišta u Švajcarskoj pronađeno je 48 tela pripadnika sekte "Hram Sunca", koji su očito umrli u obredima masovnog samoubistva.

1998. - Pravni komitet Predstavničkog doma Kongresa SAD odobrio je otpočinjanje postupka impičmenta protiv američkog predsednika Bila Klintona. To je bila treća istraga u postupku impičmenta u američkoj istoriji protiv predsednika SAD.

2000. - U Beogradu su stotine hiljada demonstranata,od kojih su mnogi iz unutrašnjosti Srbije doputovali u prestonicu nepreglednim konvojima kamiona, autobusa i automobila - oborili režim Slobodana Miloševića poražen na izborima 11 dana ranije. Brojni demonstranti uspeli su da se kroz oblake suzavca probiju u zdanje tadašnje savezne Skupštine, a potom i u zgradu Televizije Srbije, gde je uskoro izbio požar. Nakon izvesnog vremena policija je prestala da se suprotstavlja, vojska nije intervenisala, da bi se u večernjim satima sa terase Starog dvora (gradska kuća) demonstrantima obratio novoizabrani predsednik SRJ Vojislav Koštunica. Tokom demonstracija poginula je jedna devojka a jedan demonstrant umro je od srčanog udara.

2003. - Favorit Moskve Ahmad Kadirov, bivši muslimanski sveštenik, dobio je predsedničke izbore u Čečeniji. Kadirova su islamski teroristi ubili u maju 2004.

2005. - U eksploziji automobila bombe ispred šiitske džamije u centru Hile, južno od Bagdada poginulo je najmanje 25 ljudi, a više od 80 je ranjeno.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...