Izvor: Danas, 29.Dec.2015, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme okamenjeno u davnu zoru
Dragan Velikić tvrdio je da je život kretanje, a da je trajanje osuđeno na jedno mesto, zapravo, utamničenje. Vesna Goldsvorti govorila je o svom Londonu i različitim čitanjima njenog izvanrednog romana "Gorski" koji koliko sa Skotom Ficdžeraldom, toliko korespondira i sa Čehovom.
Sada je o knjizi sa hvalom pisao i NJujork Tajms. Suvi, hladni vetar duva, taj beli med bure što sitno mreška talase, lutam ovim ulicama koje je toliko mrzeo DŽojs. Neprekidno odlazimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << u Srpsku kuću kod Milana Rašule, toplog i blagog, koji nas voli i čeka i dočekuje svaki put, čineći dobro samo i nikada ne tražeći ništa za uzvrat. Srpska kuća je u samom centru Pule, uvek sa najrazličitijim svetkovinama i koncertima i čitanjima, vazda u znaku obnove, sija od neke tihe radosti, svetlosti i muzikalnih bljesaka i danju i noću. Grad miriše je na tamjan i na kišu i na sva prošla leta u Fažani, gde je more čisto, uljano mastilo, na zidine Ližnjana, ozvezdale, purpurne od korala poljubaca što sazreli su u pesak i so i san morskog bilja i mulj po kome sanjam da gazim. Ovde su rimski imperatori milovali svoje naložnike (bela koža, providna, ljudsko meso tako blago, floralno da se činilo da se tokom ljubavi može zagristi, oči tajnovitije od ljubičica). U Rovinju, gde nas Milan Rašula jednog jutra dovodi, poklanjajući nam svetlost, vinska nebesa, dan sa ukusom imele, plahu, opojnu vedrinu mediteransku, vrtoglavicu izaziva ovo stenje uz obalu. Istarska obala je prah srebra, vreme okamenjeno u jednu davnu zoru, žutu, kišnu, mutnu, zoru nalik na razjapljeni kofer nebesa, u koji smo ređali nenapisane knjige i neizgovorena obećanja i ukrase za kosu od peska i vetra i odeću natopljenu onim sjajem, punili smo visoki vazduh, zvezdanim, neizgovorenim obećanjima o povratku, kao da je povratak moguć. A eto, dođoh ovde i dolazim samo ja. U Puli svi ovog decembra nose knjige kao Biblije, vina su trpka, modra i gusta, od njih vam crne desni i imaju dah vremena koje nikada neće proći i tek dalek aromat rimskog grožđa koje još svetli i cveta u snovima mrtvih što žive u nama. Naši preci u nama su pokopani.
Pogledaj vesti o: London
