Izvor: B92, 27.Maj.2012, 12:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vestad: Beograd budio treći svet
Beograd -- Jasno je da će u narednim decenijama biti više nuklearnog naoružanja. Posle Hladnog rata svet nije mirniji, kaže vodeći stručnjak za ovo pitanje Arne Vestad.
Da li se Hladni rat zaista završio? Uvek mi postavljaju ovo pitanje, a ja kažem - da! Hladni rat, kao međunarodni sistem koji je uticao na to kako ljudi žive i kako se osećaju, završio se, otišao u istoriju. Na globalnom planu, taj sistem nikad više neće vaskrsnuti.
Ovo, u razgovoru za „Novosti", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kaže istoričar Arne Vestad, jedan od najboljih poznavalaca Hladnog rata. Vestad je Norvežanin koji već decenijama živi u Londonu, gde je vodeći profesor moderne istorije na prestižnoj Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka i direktor Centra za izučavanje Hladnog rata. Autor je 17 knjiga i dobitnik mnogobrojnih priznanja, između ostalih i čuvene „Bankroft nagrade", za istoriografiju.
"Jasno da će u narednim decenijama biti više nuklearnog oružja. Uz postojeće nuklearne sile, i Severna Koreja i Iran imaju nuklearne kapacitete, ali od 1945. godine niko ga u afektu nije koristio. Nadamo se da će tako i ostati. Nuklearno oružje, ipak, nije oružje rata."
Gostujući na naučnom skupu „Pokret nesvrstanosti za vreme Hladnog rata", koji je tokom vikenda održan u Arhivu Jugoslavije u Beogradu, Vestad je izneo uverenja o razlozima zbog kojih i dve decenije posle završetka Hladnog rata Pokret nesvrstanih još živi i okuplja 115 zemalja.
"Hladni rat je završen padom komunističkog režima i raspadom Sovjetskog Saveza i uveren sam da je to i faktički kraj nametanja jednog sistema vrednosti i modela ponašanja," kaže Vestad. "Ipak, naučnici imaju još mnogo prostora da istražuju Hladni rat i tragaju za istinama o ratovima u Avganistanu i Iraku i zato su ovakvi skupovi korisni."
Da li je Pokret nesvrstanih bio samo nuspojava Hladnog rata ili, možda, proizvod pokušaja supersila da izbegnu direktnu konfrontaciju u „sivoj zoni"? Ili, kako to neki tvrde, istinski pokušaj trećeg sveta da omogući sebi pravo na postojanje i samostalan razvoj između dva sučeljena bloka i tako jedina alternativa pretećoj hladnoratovskoj podeli sveta?
Vestad smatra da u sadašnjem, sve nasilnijem svetu, prepunom pretnji po političku i ekonomsku stabilnost čovečanstva, najsiromašnije zemlje su ponovo u potrazi za svojim glasom i priznavanjem prava na dostojan i bezbedan život.
"Svet pre i posle kraha Hladnog rata nije isti," tvrdi Vestad. "I okolnosti su različite. Činjenica je, međutim, da je Pokret nesvrstanih postao manje relevantan u uslovima kada nema Hladnog rata."
Pre pedeset godina, u vreme najopasnijih hladnoratovskih sučeljavanja i opasnosti po svetski mir, Prva konferencija nesvrtanih i neangažovanih zemalja, održana je u Beogradu septembra 1961. Bio je to početak stvaranja Pokreta nesvrstanih. Tokom sledećih dvadeset godina, Pokret je prerastao u najveće političko okupljanje izvan Ujedinjenih nacija tokom Hladnog rata.
"Uprkos tome, istoriografija o Pokretu je do danas ostala oskudna. Zaboravljamo, često, da je ovde, u Srbiji, začeta kolaboracija mnogobrojnih zemalja koje nisu imale ništa zajedničko. Značaj Pokreta nesvrstanih je nemerljiv, prvenstveno jer je afirmisao aspekte međunarodnog prava, otvorio diskusiju o novom međunarodnom ekonomskom poretku i vanblokovskoj institucionalizaciji. Ovaj naučni skup upravo je i svojevrsno podsećanje na to kako je jedna mala zemlja postala globalno važna."
Ciljevi Pokreta nesvrstanih proklamovani 1961, po njemu, aktuelni su i danas.
"Spremnost većine sveta je da koristi nasilje," kaže Vestad. "A Pokret nesvrstanosti umeo je da postavi granice teroru dveju globalnih supersila."
Ništa, smatra ovaj stručnjak, nije garancija da će ratovi prestati i da će svet biti bolje mesto za život.
"Posle završetka Hladnog rata svet nije mirniji. Konflikti, kao što vidimo, nisu povezani sa međunarodnim sistemom jer je mnogo ratova koji se vode na lokalnom nivou. Došao sam do zaključka da su sve intervencije velikih sila završene pravom katastrofom. I za one koji su intervenisali i za one u čijim zemljama se intervenisalo."
Srbija je važna zemlja u međunarodnim okvirima, tako da istoričari treba da prouče događaje u njoj, tvrdi ovaj stručnjak. Istražujući tajne Hladnog rata, do nekih od najkorisnijih informacija došao je u arhivima u Beogradu.
"Ako hoćete da razumete globalni Hladni rat, globalne procese, u kojima su veliku ulogu igrali Pokret nesvrstanih i oslobodilački pokreti u trećem svetu, nema boljeg mesta za početak rada od Arhiva Jugoslavije."
Podseća da je od pedesetih do ranih osamdesetih godina Jugoslavija bila svetska sila prvog reda, među prvih deset najuticajnijih zemalja.
"Jugoslovenske diplomate bile su duboko poštovane," kaže Vestad. "Posebno važna bila je uloga Jugoslavije u podržavanju oslobodilačkih pokreta u trećem svetu. Za Alžir i Angolu, recimo, Jugoslavija je bila glavni politički savetnik, a ne Sovjetski Savez, što se očekivalo."
Pogledaj vesti o: London
