Izvor: Sportske.net, 30.Maj.2017, 20:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Venger - Odlaganje najgoreg
Fudbalska, kao i svaka druga diktatura završi u dekadenciji. Klub i Venger su se danas okupili oko straha kao poslednjeg zajedničkog imenitelja. Kod Arsena to je džangrizava samoća starih, kod kluba panika od nepoznatog...
Arsenal i Arsen su ostareli supružnici koji ostaju zajedno iz straha od samoće, ili bolje rečeno od nepoznatog.
Pisao sam nebrojeno puta o Vengerovom trajanju bez cilja, čak i kada je još uvek hranio nadu "Gunera" otresajući neuspeh sa svojih >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportske.net << ramena dok prstom upire na "Emirejts". To jeste njegova zadužbina, jednom će biti i muzej sećanja, na nevina vremena u kojima je dosadni Arsenal pretvorio u zabavu miliona.
London je u pred-vengerovsko vreme bio provincija, na dokovima Liverpula i u smogu Mančestera je englesko fudbalsko moranje, ostalo je moda koja se menja iz sezone u sezonu.
Niko ozbiljan naravno neće skinuti ordenje sa Arsenovih pleća, ali on je izabrao da bude dinosaurus od čijih se koraka zemlja više ne trese.
Preživeo je i nadživeo svoje vreme, sada luta u džungli koju ne poznaje. I sam priznaje da je Premijer liga i trka sa nogama u vreći od njega napravila čudovište, da je stres izbrisao njegove manire, ali taj virus je zakačio mnoge.
I nije u tome problem, i nepristojni pobeđuju, već u odsustvu alibija.
Venger je izgubio kapacitet da oslušne puls igre koja se promenila, ali i da sledi svoje ideje. Orson Vels je tu neodlučnost na životnim raskrsnicama nazvao neuspehom iz koga se ne uči, odnosno konačnim porazom.
Menadžer Arsenala je upravo uhvaćen u tom protivrečju staračke sujete i gubitka poverenja u sopstvene metode.
To da će pobeđivati sa decom je utopija, osim što će ih načiniti gubitnicima, većina igrača koja ispadne iz njegovog sistema uglavnom predstavlja mačku u džaku. Sa te strane, činjenica da je napravio ogroman novac prodajući skupo, markiranu robu koja svima osim njemu loše stoji mu je svakako donela večnu zahvalnosti Stena Kronkea.
Biznis model mu je pribavio mitski status u gornjim ešalonima, Toni Soprano je čak razmišljao da primi natrag Vita Spataforea i pored njegove homoseksualnosti jer mu je pravio ogroman novac. Interes, pre svega...
Američki vlasnici imaju šire poglede od mafije iz Džerzija, nisu vezani ni mačo kanonima, kada na jedan tas stave odsustvo titula, a sa druge strane ih gleda brdo novca, pa to su u poslovnom svetu lake odluke. Venger to zna, on je uvek činio dobre usluge gazdama.
Na drugoj strani su navijači, oni koji plaćaju valjda najskuplje karte u univerzumu, dok im se sezone odvijaju kao u "Danu mrmota".
Formula - Obećavajuća budućnosti, varljiva nada, prolećni raspad i utešna nagrada, sve to je postalo predvidivo. Ali, neuspeh vređa sujetu navijača, nagriza njegovo strpljenje, čini ga zavidnim u odnosu na rivala.
Venger je od totema napravio zid za kamenovanje, to je naravno proces, ali laž je da nije trošio novac. Ili, bolje da kažem bacao ga je, iz godine u godinu, odbijajući da izleči disbalans organizma ulaganjem u imunitet, odnosno odbranu.
Neću da nabrajam, zamorno je, ali godine stalnih lutanja, kopanja misterioznih lica francuske lige, uz nesposobnost da se dovede ozbiljan čuvar leđa za napadačku filozofiju i ganjanje spektakla, je od Arsenala napravilo lovca na sitne nagrade.
Ok, poklonićemo se dugovečnosti FA kupa, ali ovo je vek globalnog sela, to više nisu bitke koje menjaju svet, već tuče ispred paba u sitne sate. I upravo ta selfi slavlja fudbalera Arsenala na Vembliju pokazuju da su se srodili sa dijetom, oni odavno ne otkidaju najslađe komade pečenja.
Sa druge strane, klub je u paničnom strahu od dana posle. Jer, taj Armagedon se može izbeći jedino besomučnim kupovanjem i stvaranjem hajpa koji će skrenuti pažnju sa loših rezultata.
Pogađate, primer koji se pomalja iza ugla, Junajted.
I tu se svako poređenje završava. Jer, đavolje bisage su punije, njihovi navijači deblji i gladniji, Kronke ne želi da na isti način hrani snove.
A bez snova, u globalnoj igri, tamo u Aziji, gde su karte podeljene, niste potrebni nikome. Sve će vam oprostiti, osim prosečnosti. I to doba bi moglo da postane svakodnevica kada ode Venger.
Nije ovde u pitanju klupa, tu mnogi ne vide šumu od drveća, ceo sistem pada, za tu tranziciju, Arsenal nije spreman. Venger, kao ni Aleks Ferguson nije pre odlaska zatrpao te provalije. Jednostavno, engleski klubovi su kule od karata, fudbalske diktature, i te duge vladavine upravo ostavljaju pustoš, bez naslednika. Pogledajte Mančester Junajted prethodnih godina, zavisnik od trofeja koji je ostao bez snabdevača.
Menadžeri poput Vengera imaju previše moći i nevoljni su da je delegiraju, kada im na to oduzmete osećaj za realnost koji se topi uporedo sa zamorom materijala, klub obično postaje talac, sredstvo za stvaranje mita o samom sebi, umesto svrhe.
Ali, da mu ne sudimo, on je šansu za dostojanstven oproštaj prokockao pre nekoliko godina, sada već rasprodaje ugled poput jednom istinski velikog benda na gažama ispred radoznalaca, umesto hodočasnika i fanova.
Ono najgore za Arsenal stiže, ne sa Vengerom u sledeće dve sezone, već posle njega...
Pogledaj vesti o: London
