Izvor: S media, 23.Dec.2009, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Velika recesija" ili "Velika stabilizacija" u 2009 ?
Ova godina je zbog najvećih potresa u globalnoj ekonomiji nakon Drugog svetskog rata označena kao period "Velike recesije", ali bi jednako mogla da se nazove i periodom "Velike stabilizacije", ističe londonski "Ekonomist" u osvrtu na zbivanja u svetskoj privredi tokom 2009.
Ugledni britanski časopis, koji je i u kriznom razdoblju uspeo da uveća broj korisnika, podseća da se svetska ekonimija našla na samoj ivici >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << provalije kada je pre više od 12 meseci propala velika američka investiciona banka "Liman braders".
Posle katastrofe koju je doživela ta, četvrta po veličini američka investiciona banka, globalna ekonomska aktivnost, merena kroz pokazatelje o kretanju industrijske proizvodnje i trgovine, opadala je više nego početkom tridesetih godina minulog veka, u periodu Velike ekonomske krize, naveo je "Ekonomist".
Velike ekonomije su, medjutim, sprečile razvoj katastrofalnog scenarija i za relativno kratko vreme uspele da se povrate od šoka, a neke zemlje sa brzo rastućim privredama, poput Kine, Indije i Indonezije, su čak i u vrlo nepovoljnim spoljnim okolnostima održale visoke stope rasta.
Za mnoge ljude na našoj planeti Velika recesija zapravo i nije bila previše opasna, tvrdi "Ekonomist", uz napomenu da su vlade i centralne banke pokazele "istorijsku odgovornost", ulažući direktno ili u vidu posebnih garancija ogromne sume novca u posrnule bankarske sisteme i istovremeno snižavajući kamate na minimalan nivo.
Vlade širom sveta su, zapravo, sprovodile fisklane stimulanse za podsticanje privrednog rasta i jačanje potrošačke tražnje bez presedana i to je bilo odlučujuće da se razrone posledice krize ograniče, a situacija u velikim ekonomijama za svega nekoliko meseci preokrene u pozitivnu stranu, smatra "Ekonomist".
To su, kako ukazuje glasilo britanske poslovne elite, nesumnjivo dobre vesti. Postoje, medjutim, i loše vesti , dodaje list, uz konstataciju da se one prvensteveno odnose na nestabilnu globalnu tražnju, koja i dalje u najvećoj meri zavisi od primene državnih podsticajnih mera.
Cene na izuzetno važnom stambenom tržištu u razvijenim zemljama su, kako navodi list, više opadajuće nego rastuće, a na produženu ranjivost finansijskog sistema ukazuje i sveža nacionalizacija velike austrijske Hipo banke, u kojoj je vlada u Beču, sredinmom ovog meseca, preuzela kontrolni paket akcija da ne bi sasvim potonula zbog nagomilanih gubitaka.
"Ekonomist" podseća i na tekuću tešku dužničku krizu u Grčkoj, zbog koje je došlo do pada kursa evra i negativne reakcije evropskih efektnih berzi.
Čak i u ekonomijama koje su, poput kineske, ove godine imale vrlo solidan ili veoma visok privredni rast, postoji opasnost od "pregrevanja", upozorava "Ekonomist".
Posebno je to izraženo u Kini koja se - posle primene široke skale vladnih stimulativnih mera u vrednosti 585 milijardi dolara i odobrenih zajmova domaćim preduzećima i gradjanima tokom proteklih 12 meseci od približno 1,3 biliona dolara - sada suočava i sa naglim prilivom špekulativnog kapitala.
Kina bi, prema oceni "Ekonomista", mogla da ima i problema zbog upornog odbijanja vlade u Pekingu da dozvoli apresijaciju juana, čija potcenjenost te izaziva globalnu trgovinsku neravnotežu.
Najrazvijenije zemlje će se, takodje, u daljem sprovodjenju privrednih mera suočiti sa velikim iskušenjima, predvidja "Ekonomist", uz opasku da zadržavanje super-niskih kamata od strane centralnih banaka SAD, Japana, Velike Britanije i zone evra, sužava bitno manevarski prostor brzo rastucim ekonomijama, jer ih sprečava da zaoštre monetarnu politiku do potrebnog nivoa i izbegnu moguće probleme zbog pojačanog priliva "vrućeg" kapitala.
Hoće li svetska privreda već u toku naredne godine pokrenuti i iz perioda "Velike stabilizacije" preći u razdoblje stabilnog rasta i primerene finansijske ravnoteže najviše zavisi od savladavanja svih navedenih izazova, ističe "Ekonomist".
List zaključuje da će za kreatore ekonomskih politika u najrazvijenijim, ali i mnogim drugim zemljama, rastuća nezaposlenost, koja je u razvijenim državama sada na višedecenijskom maksimumu, biti naročito veliki izazov, jer se bez masovnog otvaranja novih radnih mesta i smanjenja visoke nezaposlenosti i ne može govoriti o pravom izlasku iz krize.
