Izvor: Politika, 03.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Večerom protiv klime
Posle najnovijih istraživanja, stručnjaci preporučuju povratak kuvanju u ekspres loncima i smanjeno konzumiranje mesa, mleka, slatkiša i alkohola, ne bi li se zaustavile klimatske promene
Ljudi bi trebalo da svedu konzumiranje mesa na četiri skromne porcije nedeljno i da se zadovolje jednom litrom mleka za sedam dana, kako bi izbegli ubrzane klimatske promene, preporučuje se u najnovijem izveštaju britanske „Mreže za istraživanje hrane i klime” . Kako prenosi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << londonski „Gardijan”, u izveštaju se navodi da bi trebalo smanjiti ukupnu potrošnju hrane, a naročito proizvoda niske hranljive vrednosti kao što su alkohol, slatkiši i čokoladice.
To će, smatraju, navesti ljude da se vrate navikama svojih mama i baka kao što su kupovina sezonskih proizvoda, kuvanje u loncima sa poklopcem i ekspres loncima, šetnja do prodavnica...
Stručnjaci koje smo zamolili da prokomentarišu ove najnovije nalaze slažu se da način proizvodnje hrane utiče na kvalitet životne sredine i prehrambenih proizvoda.
– Činjenica je da živimo u eri zagađenja i prirodno je da to utiče na okolinu. Zemljište je dobrim delom zagađeno, a i biljke koje ljudi i životinje koriste u ishrani često se prskaju pesticidima. I način gajenja životinja na farmama, tretiranje antibioticima i drugim lekovima, utiče na kvalitet mesnih i mlečnih proizvoda koji se od njih dobijaju – kaže za „Politiku” Vesna Zečević, nutricionista-dijetetičar.
Kako nam je objasnila, u ishrani treba koristiti sve namirnice, ali u skladu s ličnim potrebama.
– Zloupotreba hrane nije dobra, energetski unos mora biti jednak energetskoj potrošnji. Preporučljivo je da se u ishrani koristi više ribe, voća i povrća, a manje mesnih i mlečnih proizvoda – pojašnjava ona.
U Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja kažu da ovaj izveštaj predstavlja meru adaptacije na izmenjene klimatske uslove.
– Neophodno je prilagoditi način proizvodnje hrane novonastalim klimatskim uslovima i promenama koje se očekuju u bližoj i daljoj budućnosti. Neki delovi Srbije su sve češće izloženi poplavama, eroziji zemljišta, klizištima, suši i drugim nepogodama koje uzrokuju velike ekonomske štete, a naročito je pogođen sektor proizvodnje hrane – rekla je za naš list Danijela Božanić, rukovodilac grupe za klimatske promene u ovom ministarstvu.
Kako nam je objasnila, poslednji objavljeni izveštaj Međunarodnog panela za klimatske promene, govori da bi do kraja 21. veka (2090 – 2099) temperatura mogla da poraste za 1,8 do 6,4 stepena Celzijusove skale u odnosu na period od 1980. do 1999. godine. To znači da će doći do promene nivoa mora, promene tokova morskih struja, a elementarne nepogode će biti učestalije. Sve ovo će imati nepovoljan uticaj na vodosnabdevanje, proizvodnju hrane i električne energije.
A šta još otkrivaju stručnjaci „Mreže za istraživanje hrane i klime”? Oni daju odgovor na pitanje koja karika u lancu ishrane najviše zagađuje okolinu. Iako se pakovanju pridavalo mnogo medijske i političke pažnje, ono je tek na petom mestu, iza poljoprivrede, u okviru koje se naročito misli na proizvodnju, prevoz, kuvanje i hlađenje hrane kod kuće, alii na metan koji domaće životinje ispuštaju u vazduh podrigivanjem.
Takođe, sektor ishrane Ujedinjenog Kraljevstva proizvedi količinu gasova staklene bašte koja se podudara sa 33 miliona tona ugljenika. Kada se doda i uvoz, ovaj broj raste do 43,3 miliona tona. Obe cifre čine petinu emisije gasova Ujedinjenog Kraljevstva, ali isključuju indirektne uticaje radnji kao što su krčenje kišnih šuma zbog goveda i useva, za koje su druge studije procenile da čine pet do dvadeset odsto globalne emisije. Sudeći po ovom izveštaju, mesna i mlečna industrija zajedno čine polovinu ove emisije, krompir, voće i povrće 15 odsto, pića i drugi proizvodi sa šećerom 15 odsto, a hleb, peciva i brašno 13 procenata.
Stručnjaci pozivaju na smanjenje potrošnje mleka i mlečnih proizvoda u razvijenim zemljama kako bi se održala stabilna proizvodnja uz rast populacije na procenjenih devet milijardi do 2050. godine.
Istovremeno, emisije gasova koji se stvaraju na farmama mogu se smanjiti efikasnijom upotrebom veštačkih đubriva, hrane i energije, promenom ishrane stoke i upotrebom obnovljivih goriva. Ovo će, kažu, smanjiti emisiju gasova u ovom sektoru od 50 do 67 odsto. To, naravno, nije dovoljno, jer Ujedinjene nacije preporučuju razvijenim zemljama da smanje ukupne emisije do 80 procenata do 2050. godine.
A u istraživanju, koje je u svom oktobarskom izdanju sproveo magazin „Ekolodžist”, ističe se da su preterane tvrdnje da će ljudi prelaskom u vegetarijance zaustaviti klimatske promene i smanjiti pritisak na rastuće cene hrane. To bi, smatraju, naškodilo ljudima koji zavise od životinjskih proizvoda. Njihov predlog je da se potrošnja mesa prepolovi, kao i da se životinje, što je više moguće, hrane travom i ostacima hrane koju ljudi ne pojedu.
Predstavljanje krava i ovaca kao četvoronožnog oružja za masovno uništenje odvraća pažnju sa pravih problema kada su u pitanju klimatske promene i proizvodnja hrane, misli urednik ovog magazina. Predložen je i novi način ishrane, po kome bi građani UK trebalo da, umesto dosadašnjih 1,6 kilograma mesa i 4,2 litra mleka nedeljno, jedu 500 grama mesa i piju litar mleka u toku jedne sedmice. To znači da će Ostrvljani dati svoj doprinos smanjenju emisije štetnih gasova ako bi sedmično jeli dve kobasice, tri tanke kriške slanine, jedne pileće grudi, litar mleka ili sto grama sira.
Bilo bi zanimljivo da se slična računica izvede i za naše podneblje, iako bi verovatno „pala” negde između šnicle i slanine.
Branka Mališ
[objavljeno: 04/10/2008.]
