Izvor: Politika, 06.Sep.2015, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspesi sportista nisu slučajni
Ministar omladine i sporta naziva ovo leto istorijskim i prognozira rekordan broj medalja na Olimpijskim igrama 2016. – Zašto je sport najveći srpski brend i zašto se nazivamo zemljom sporta...
Ministri nisu baš radi da daju konkretne prognoze, bilo šta da je u pitanju, jer tako povećavaju šansu da pogreše, ali ministar omladine i sporta Republike Srbije Vanja Udovičić kao iz topa odgovara na pitanje „Politike“ šta očekuje od Olimpijskih igara u Riju 2016? >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
-Sedam medalja! Uvek smatram i težim ka višem, kao sportista uvek sam hteo više čak i kad smo bili najbolji. U Londonu smo imali šest četvrtih mesta i još nekoliko plasmana do desetog mesta. Bio sam u Londonu i verujem da sportisti koji su bili malo ispod crte mogu da dođu do postolja. Zato verujem da možemo do sedam medalja.
Bez obzira na dobre rezultate ovog leta, ovakva prognoza deluje smelo, imajući u vidu da su pre tri godine u Londonu osvojene četiri medalje (zlatna, srebrna i dve bronze). Neki su ovo leto nazvali istorijskim za srpski sport, imajući u vidu odličja koja su osvajana na najvećim takmičenjima, od kojih je poslednja bronza Ivane Španović na Svetskom šampionatu u Pekingu. Udovičić deli to mišljenje i ističe da ovaj uspeh, kao i svaki drugi, nije slučajan. Zato smo ga zamolili da prokomentariše poslednje rezultate, ali i da kaže nešto o aktuelnim stvarima u ovom ministarstvu.
Koliko su poslednji uspesi zaista pokazatelj napretka srpskog sporta?
Primetan je veliki napredak, koji je rezultat sistemske brige o sportu. Kao bivši profesionalni sportista znam da kvalitet i dobar rad nisu dovoljni da bi se stiglo do vrha. Srpski sport je napravio veliki korak napred jer se u mnogo većoj meri posvećuje pažnja sportistima. Neke stvari koje naše ministarstvo radi su neprimetne, zato moram da istaknem da mi prepoznajemo sportistu od njegove 17. godine, a ne tek kada napravi odličan rezultat. Sistemski je rešeno stipendiranje takmičara, plaćanje kampova i priprema, sportisti koje smo prepoznali kao potencijalne osvajače medalja šaljemo na najbolje pripreme u zemlji i inostranstvu. U sportovima u kojima nemamo dokazane trenere, finansiramo dovođenje stranih stručnjaka.
Nedavno ste izjavili da prvi put u istoriji nema ni dana kašnjenja sa isplatama nagrada i nacionalnih priznanja našim sportistima. Neki sportisti kažu da je to veliki napredak koji se godinama ne pamti u sportu?
Ono što je Vlada rekla, to je i uradila. Za sedam dana od osvajanja medalja, našim sportistima se uplaćuju sredstva za nagrade, dok sam ja lično na svoju nagradu čekao više od godinu i po dana. To govori da smo Vlada koja ceni i prepoznaje sportske uspehe i vrednuje sportiste, a ne ona koja se samo slika. Sport je i u ovako teškim vremenima prepoznat i verujem da to sportisti cene.
Rekli ste nedavno da je sistem našeg sporta veoma dobar zato što sredstva konačno dolaze do konačnog činioca – sportiste!
Kada se uzme analiza 15 godina, vidi se koliko se radilo na tome u mandatu ove Vlade, i kao rezultat danas imamo ovoliki broj medalja. Jačanje infrastrukture takođe ima veze s rastom našeg sporta. Glavni primer su atletika i kajak koji već drugu ili treću godinu uzastopce postižu sjajne rezultate. Na osnovu analiza imali smo pouzdanu prognozu ko može da napravi dobar rezultat. Kada smo pravili budžet za ovu godinu, vrlo smo vodili računa da i pored mera štednje naši sportisti imaju najbolje uslove za pripreme. U 90 odsto slučajeva ostvarile su se prognoze koji će nas sportisti obradovati, ali pri tome ne mislim samo na medalje.
Dokle se stiglo sa novim Zakonom o sportu?
Trenutno je na mišljenjima u drugim ministarstvima. Očekujem da krajem septembra-početkom oktobra Vlada usvoji Nacrt zakona o sportu, a onda je pitanje Skupštine kada će da ga uvrsti u dnevni red. Očekujem da ćemo u Skupštinu ući u oktobru.
Šta je za Zakonom o privatizaciji?
Ne ide paralelno sa Zakonom o sportu, sačekaćemo da se najpre reši privatizacija svih preduzeća. Potrebna su nam najbolja rešenja, oni koji znaju kako najbolje možemo da profesionalizujemo srpski sport, a da taj isti sport sačuvamo. Trenutno je prioritet da se završi privatizacija javnih preduzeća, a onda da svu pažnju, svim kapacitetima posvetimo privatizaciji sporta. Verujem da ćemo dogodine i to veliko pitanje srediti posle 25 godina ćutanja i nemanja snage za njegovo rešavanje.
Kako tumačite procvat nekih pojedinačnih sportova?
Atletika i kajak su najbolji primer. Njima je pre dve godine značajno povećan budžet, prepoznali smo da mogu da naprave vrhunske rezultate. Malo veća ulaganja donela su im tih dragocenih deset centimetara ili pola sekunde. Pokazalo se da su ta sredstva, odlični uslovi u zemlji i inostranstvu, napravila tu neophodnu razliku da bi se stiglo do postolja. Atletičari, kajakaši, kao i svi sportisti takmiče se i treniraju svuda po svetu i mi te potrebe pratimo, ali istovremeno ulažemo i u našu sportsku infrastrukturu.
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i Vi imate plan kako da se unapredi sportski turizam u Srbiji?
Budućnost Srbije je, što smo se ministar Ljajić i ja složili, da kroz sportski turizam privučemo ljude i obnovimo kapacitete u našoj zemlji. Imamo saradnju sa Vršcom, Bačkom Palankom, Vrnjačkom Banjom - gradovima koji žele da povećaju kapacitet noćenja. Daću vam primer Vrnjačke Banje - sledeće nedelje je otvaranje tartanskog multifunkcionalnog igrališta površine 1500 m2 koje će koristiti odbojkaši, rukometaši i košarkaši. Samo dovođenjem Odbojkaškog saveza na pripreme u Vrnjačku Banju ove godine povećali smo broj noćenja za 10.000. Procena je da će se taj broj u narednoj godini povećati na 30.000, a sve to, figurativno rečeno, od samo jednog tartanskog kvadrata i dva bazena.
Zakonom su utvrđene stipendije, nagrade i nacionalna sportska priznanja. Međutim, da li se pouzdano zna koliko vrhunski srpski sportista dobije godišnje novca, odnosno koliko košta jedna medalja?
Zabluda je da neki sportski savez samim tim što postoji mora da dobije novac, već sve zavisi od toga koliko mu je kvalitetan program. Naravno da veliki savezi dobijaju najviše jer imaju i najviše takmičenja. Odbojka, recimo, ima 17 selekcija, košarka 16, itd. Postoji program saveza, stipendije, nagrade, kampovi, finansiranje od strane OKS-a i SSS-a, pa povrh toga ono što savez daje od sopstvenih sredstava. Kad se to sabere dobijete veliku cifru. Nažalost, trenutno ne znamo koliko jedan sportista zbirno dobije, a odgovor na to pitanje ćemo ubuduće vrlo precizno znati, to je upravo jedna od važnih novina koje će doneti novi Zakon o sportu.
I sportisti i političari i navijači stalno pričaju da smo „zemlja sporta“. Zašto smo taj nadimak zaslužili više od bilo koje druge zemlje u regionu?
Zato što je odnos prema sportu u Srbiji poseban. U Hrvatskoj sam živeo i igrao, tamo nije takav odnos, u Crnoj Gori takođe. Pogledajte koliki prostor sport kod nas ima u medijima i koliko su sportisti u Srbiji prepoznatljivi. Iz ličnog iskustva vam kažem da toga u okruženju nema. Sport je sigurno jedan od najvećih srpskih brendova. Vraćao sam se sa takmičenja kao drugi, a nacija je bila razočarana što smo 2011. godine ostali bez zlata. Mi nismo izgubili zlato, mi smo osvojili srebro. Uvek se očekuju najveći uspesi, porazi se teško praštaju, to je neko breme koje srpski sportisti nose, ali i koje ih motiviše da budu najbolji. Biti prvi u svetu u fudbalu, prvi u Evropi u košarci, drugi na svetu u košarci, prvi na svetu u vaterpolu, drugi na svetu u ženskom rukometu... Naveo sam samo četiri sporta. Mnoge zemlje bi volele da imaju ovakve uspehe.
Šta je jedan od prioriteta u narednom periodu?
Cilj nam je, što sam više puta istakao, da sport ne bude privilegija već da bude dostupan svima. Kad sam ja počinjao da igram vaterpolo moji roditelji nisu morali da plaćaju za to. Baza nam se osipa jer ne mogu najkvaliteniji da se bave sportom. Najveći broj junaka jugoslovenskog sporta bila su deca roditelja iz radničke klase, zato moramo da damo jednaku šansu svoj deci. A onda ako je sport profesija to treba da se odvoji od rekreativnog bavljenja sportom, a država jeste i biće tu da sport očuva i unapredi u svakom smislu.
----------------------------------
Huligani jedini problem u Poglavlju 26
,,Jedna od lakših oblasti na putu ulaska Srbije u Evropsku uniju trebalo bi da bude sport. Ministar Udovičić o tome kaže: Poglavlje 26 u pregovorima ne odnosi se direktno na sport, ali ga obuhvata i tu nema nikakvih problema, pratimo i u svemu smo uskladili novi zakon. Problem huligana je problem cele Evrope, a mi kao država vrlo intenzivno radimo na rešavanju tog problema“.
----------------------------------
Investicije uprkos smanjenom budžetu
„Istrajali smo u kapitalnim investicijama sa smanjenim budžetom. To je jedna od stvari na koje smo ponosni, ali o tome ćemo detaljnije obavestiti javnost uskoro kada još neki objekti budu otvoreni“.
Pogledaj vesti o: London
