Izvor: B92, 14.Nov.2011, 18:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

UK: Školovanje i disciplina

London/Hakni -- Kako rešiti krizu školstva, koja bi mogla da izazove veliku štetu u budućnosti Ujedinjenog Kraljevstva? Premijer Dejvid Kameron ponudio nekoliko rešenja.

Britanski premijer Dejvid Kameron u autorskom testu u "Dejli telegrafu" tvrdi da u Velikoj Britaniji postoji "zapanjujući jaz" između škola s najboljim i najlošijim učenicima, i nastavnicima u svim tim školama. Mnogi učenici se "provlače" kroz razrede, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sve do kraja školovanja.

Premijer Kameron tvrdi da postoji „tajni neuspeh" velikih škola u bogatim okruzima i trgovačkim gradovima, baš kao i u siromašnijim školama u gradskim centrima.

Nedostatak je bio skriven od roditelja, jer je objavljivanje rang-lista škola otkrivalo samo problematične škole, ali ne i škole koje postižu osrednje rezultate, a učenici u njima imaju vrhunske potencijale.

Novi glavni školski inspektor, koji je jedan od dugogodišnjih i priznatih nastavnika, ser Majkl Vilšo (Sir Michael Wilshaw), upozorava da treba posvetiti „više pažnje" nastavnicima koji se „šlepaju" na drugim uspesima škole u kojoj rade. Dojučerašnji nastavnik ocenjuje da je potreban dodatni napor da bi se otkrio „nastavnik... koji iz godine u godinu jedva opravdava svoj rad i radi samo koliko mora".

"Slobodne škole" beleže uspeh

Britanska škola: Tradicija spolja, modernizacija iznutra (Foto: Arhiv B92)

Vlada Ujedinjenog Kraljevstva je vrlo zadovoljna uspehom „slobodnih škola" - državnih škola koje dobijaju nove programe i posebno podršku roditelja i nastavnika za inovativnost u nastavi i podsticanju učenika da uče više od obaveznih predmeta. Zato je spremna da dodatno uloži u još nekoliko desetina javnih škola, u kojima su deca s velikim sposobnostima i malim mogućnostima.

Premijer Kameron u autorskom tekstu Osramotićemo škole koje „muljaju" tvrdi da će slanjem „udarnih trupa" uspeti da „uništi samozadovoljnost" vidljivu širom ostrvske kraljevine.

Koalicija za slobodne škole takođe lagano popušta u kriterijumima za prijem i širenje uspešnih škola, od čega se očekuje da se poveća broj učenika gimnazija.

Građani Britanije su saznali da neke gimanzije planiraju da preuzmu upravu nad pojedinim (o)srednjim školama u susednim gradovima. To će, u stvari, dovesti do stvaranja novih gimnazija, što se u UK događa prvi put za poslednjih 50 godina.

To je svakako mali, ali važan korak u reformi školskog sistema, u zemlji koja se oduvek dičila tradicijom kao svojom najvećom baštinom. Izgleda da je sada premijer iz konzervativne partije torijevaca shvatio da su neophodne promene, tvrdeći da se u ekonomsku obnovu zemlje mora uključiti svaka pametna glava i sposobna ruka.

"Vojna" škola

Velika Britanija se još oporavlja od posledica velikih nereda koji su u avgustu potresali ostrvsku kraljevinu (v. Peta žrtva britanskog nasilja od 12.08.2011).

Uprkos tome, premijer Dejvid Kameron i njegov kabinet su se pripremili za obračun za čitavom društvenom kulturom u kojoj ulicama i školama često vladaju bande.

Osim učesnika i nastavnika, škole će ubuduće „pohađati" i vojnici u službi Njenog kraljevskog veličanstva. Zagovornici i promoteri te ideje veruju da je reč o vraćanju discipline u škole, kritičari tvrde da će stvaranje malih „kasarni" u krugu škole vremenom dodatno otuđiti decu od škole.

„Kada stvari postanu opasne, opasni kreću u akciju" - glasi jedna britanska izreka i dobro opisuje stanje u kojem su vojne kasarne: one nisu mesto u kojem se toleriše kršenje pravila.

Sistem vrednosti koji vlada Britanskom Kraljevskom Vojskom (British Royal Army - BRA) - samokontrola na kojoj je zasnovana disciplina u vojnim jedinicama - uskoro bi mogao biti primenjen i na škole. Jer manjak discipline je krivac za izazivanje nereda, kao i netolerancija prema drugima. Neredi su trajali danima i u njima su ljudi počeli da ginu na ulicama.

Pažljivijim pregledanjem video snimaka bezbednosnih kamera i snimaka TV mreža, u oči je upala činjenica da su ulični neredi iskorišćeni i za obračun sa školskim drugovima, koji su hteli da podrže protest na ulici. To jeste dubinski problem društva, ali pitanje je da li će se on ukloniti pružanjem muških modela autoriteta, ili čak davanjem prava nastavnicima da učenike koji ometaju nastavu fizički kažnjavaju.

Direktor i komandant

Održavanje discipline: Pink Flojd

„Nije loše da deca znaju gde im je mesto. Ukoliko pređu na pogrešnu stranu, biće odgovarajuće kažnjeni. Ukoliko ostanu na ispravnoj strani, u granicama zakona, neće biti kažnjeni", kaže Afan Burki (Affan Burki), vojni kapetan i budući direktor Škole Finiks (Phoenix School).

To je linija koju će se, bez sumnje, mali broj učenika usuditi da pređe, dokle god je prisutan kapetan-direktor Afan Burki. Postavljen je za direktora škole simboličnog naziva, prema ptici koja se uzdiže iz pepela: svi nastavnici u njoj su bivši vojni oficiri.

On planira da preko strogog poštovanja rutine postavi i zaštitni sloj „sjaja": predivne će biti inspekcije školskih uniformi i prozivanja zbog provere prisutnosti.

Istine radi, oni koji budu poštovali pravila verovatno je da neće biti ni posebno pohvaljeni, ni nagrađeni.

„Kada disciplinu održavate u uslovima rata, koji donosi situacije s najjačim pritiskom, možete održavati i disciplinu u učionici u Oldamu", kaže kapetan Burki.

Škola po meri omladine

Fizičko kažnjavanje je sada blizu: od njega učenike deli samo nekoliko opomena. S batinom u učionici, postoji i opravdana mogućnost još većeg otuđenja omladine od školskog sistema.

„Mislim da će oni sada početi da stvaraju svoju bandu, kako su činili u obračunu s policijom. Videla sam kako se policija ponaša prema našoj deci. To su kao dve bande, zar ne? Možete reći i da je policija jedna banda. Ovde ćemo imati vojsku protiv klinaca. Mislim da će postati još gori", objašnjava Mena Moson (Mena Mowson) iz Službe za podršku edukaciji mladih (Youth Education Support Services - YESS).

Ova služba kao dobrotvorna ustanova preuzima decu koja su koja su izbačena iz državnog sistema i menja im život. Prema mišljenju nastavnika u školi koju drži ova služba, potrebno je pronaći pravilnu meru podsticaja, a ne samo pretiti šibom.

„Postaju divlji jer im je dosadno. Uspostavljanje discipline nije odgovor za sve. Da, disciplina je potrebna, ali potrebno je obezbediti da oni dobiju [kaznu] prema svom nivou", uverena je Mena Moson.

U razgovoru sa srednjoškolcima, koji odbijaju da se identifikuju, reporteri iz Engleske navode primere izbacivanja iz škole zbog, kako kaže jedan 16-godišnjak, „incidenta", uz odbijanje da doda još neki detalj. Tada je bio na nesrećnom putu da padne na svim završnim ispitima, a posle godinu dana u školi YESS prošao je čak 14 predmeta.

Iz jednog primera je teško zaključiti da li je svakom detetu potrebno sigurno ili strogo okruženje, ali je jasno da je promena pristupa dala znatno bolje rezultate.

On sam tvrdi da bi njemu uvođenje strože discipline samo moglo da smeta. U njegovom slučaju, recept uspeha je bio u pažnji koju su mu nastavnici posvetili. Onda se on posvetio učenju i uspeo da nadoknadi izgubljeno vreme.

I dok Vlada Ujedinjenog Kraljevstva kritikuje školski sistem, koji se uljuljkao u mediokritetskom „uspehu" i konformizmu, bitka za uspeh u školi se i dalje vodi. Na jednoj strani, bitku će predvoditi bivši oficiri kao direktori. S druge strane, postoji podsticaj (osrednjih) srednjih škola da se više potrude. U svakom slučaju, za svakog pojedinca postoji način da ostvari uspeh u životu, a recept za sve ne postoji. I to dobro znaju u školi YESS, gde primaju učenike od kojih su svi digli ruke.

Ipak, školski „front" će i dalje biti mesto obračuna generacija, ne zbog razumevanja, nego zbog nesposobnosti starijih generacija da na vreme uoče društvene promene zbog kojih njihova deca svet vide drugačije, ne samo zbog kraćeg i drugačijeg životnog iskustva, nego i zato što njihov pogled na svet očigledno nije „upakovan" u vrednosti i gradivo koje škola nudi. Zato se obrazovanje mora razlikovati od podučavanja, a predavanje od pretnje.

Nastavak na B92...