Izvor: Politika, 21.Jun.2012, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U traganju za Prustom
Zajednički omiljeni pisac zaslužan za plesno-filmsku koprodukciju umetnika različitih generacija – Miloša Sofrenovića i Puriše Đorđevića
Miloš Sofrenović u poslednje vreme najviše je u Beogradu, rodnom gradu, mada ga ima i svuda po Evropi, ponekad i dalje, dokle se njegova igra prostire. U plesnom atlasu umetnika vidimo: London, Beč, Berlin, Stokholm, Kopenhagen, Istanbul, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pariz, Njujork, Zagreb... I evo, ga večeras ponovo pred beogradskom publikom da joj na ovaj Svetski dan muzike odigra svoj komad „M. – Solo za tri uma” (Dijalozi sa Marselom Prustom).
Opet će se to događati na sceni Bitef teatra, samo što će ga ovoga puta „gledati” i filmska kamera iza koje će biti snimatelj Miša Milošević. Konačnu formu snimljenom materijalu daće reditelj Puriša Đorđević. Taj pomenuti dvojac ne tako davno radio je i filmski dokument o velikom kolegi Jiržiju Menclu na operskom zadatku u Beogradu („Zaljubljen u tri narandže”). A o tome kako je došlo do ove plesno-filmske koprodukcije Sofrenović je ispričao:
– Reditelj mi je jednom rekao:„Otkud to da na scenu postaviš mog omiljenog pisca?”. „Koga?” – upitao sam. „Pa, Prusta”, odgovorio je. Tako je zajednički omiljeni francuski pisac najzaslužniji za ovaj neočekivani kreativni susret nas umetnika sasvim različitih generacija. Stariji, kome se predstava dopala, podučio je mene mlađeg kako je jako važno da se neke stvari arhiviraju, dok sam još u punoj snazi.
Zanimljivo je da je Sofrenovićev komad, lanjske zime, prva videla publika u Zagrebu. Što će reći da je posle premijere prva bila i u dijalozima sa autorom, tom činu plus, koji usledi kad se igra završi. Pošto se večerašnja predstava događa na ovaj veliki praznik muzike, umetnik nam reče da je izvodi u čast rano preminule kompozitorke Ksenije Zečević. Naime, fragmentom iz njenog velelepnog „Povratka južnim planinama” upravo i počinje ovaj komad. A kad smo već kod muzike, recimo da je pre dva dana obelodanjen program dolazećeg 44. Bemusa i da je u njemu i naslov „M. – Solo za tri uma”.
Pitamo Miloša Sofrenovića i za stvari još neviđene, koje će se koreografu i igraču tek desiti.
– Hajde, da počnem sa pozivom poznatog klavirskog L. P. dua (Sonja Lončar i Andrija Pavlović) da realizujemo projekat „Petruška”: ja scenski solo, a oni svoj klavirski transkript te divne muzike Stravinskog. Zamisao je da to bude prvi u nizu projekata koji bi predstavili mlađe koreografe u regionu i povezali ih i sa muzikom srpskih kompozitora.
Na leto,njega čekaju i neki drugi „nastupi” – u žirijima, na novosadskom „Infantu” i na „Festivalu monodrame i pantomime” u Zemunu. Ali, zima će za ovog umetnika ipak biti znatno „vrelija”. Uključen je i u projekat Bitef teatra „Pet samoglasnika” (A, E, I, O, U), a to znači svaki jednom našem koreografu i svakom deset minuta igre.
– Moj samoglasnik je „O”, što je gledajući budistički pun krug. Naslov mog budućeg malog komada je „Jukio Mišima prekinuti” (Solo za jedan klavir, jednu ideju i jednu smrt). Izabrao sam imaginarnih poslednjih deset minuta u životu slavnog japanskog pisca, koji će izvršiti ritualno samoubistvo. Klavir iz podnaslova... to je Brams koga svira Pogorelić. Kad sam bio dete, za mene je on bio prvi veliki dodir sa klavirom. Posle njegovog čuvenog koncerta u Sava centru i ja sam krenuo da učim klavir. Posle je igra ipak u meni prevagnula i diplomirao sam je u londonskom Laban centru.
Kad malo „prelistate” stranice o Sofrenoviću srešćete tu imena poznatih pisaca i njihovih dela koja ga inspirišu da ih pretvara u igru.
– Sada intenzivno čitam Mišimine romane, dnevnike, eseje... Posebno me zanima taj njegov kult tela pošto je bio vođen ubeđenjem da vodi poreklo od šoguna.
A koje su knjige i pisci još na polici, čekaju u redu da ih jednom, možda, „prenese” na scenu?
– To je francuski pisacMišelUelbek, američki klasici (Skot Ficdžerald i dr.), Crnjanski („Roman o Londonu”), Srđan Valjarević... Oni su mi u glavi.
----------------------------------------------
Na Menhetnu pred uragan
Sofrenović radi na tome da svog plesnog Prusta prikaže i pariskoj i londonskoj publici. Prošlog leta igrao je komad pet puta u Njujorku (Dream up festival). I za njega tamo nije bilo „katastrofe”, a pretila je:
– Pred to gostovanje neki su mi razvejali svaki optimizam. Govorili su mi kako američka publika preferira komercijalnije stvari i da moj „Solo” nije za njih. Previše je to intelektualno pozorište. Međutim, s puta sam se vratio zadovoljan, reakcije su bile dobre i moja predstava je ostavila traga. Inače, tamo na Menhetnu, zapretio nam je i onaj strašan uragan. Poslednju predstavu odigrao sam samo šest sati pre nego što će u Njujorku zatvoriti sva pozorišta i kada će zbog te dolazeće nepogode u gradu sve stati.
M. Šehović
objavljeno: 21.06.2012.
