Izvor: Politika, 21.Nov.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U potrazi za portretom Rudolfa Valentina
Moja želja je da dođem do prve slike Paje Jovanovića „Mačevanje“, koja ga je odvela u London, kaže Petar Petrović, autor „Sistemskog kataloga dela Paje Jovanovića“
Sve ono što je Paja Jovanović (1859–1957), jedan od najvećih srpskih slikara, stvorio tokom sedam decenija umetničke karijere teško je nabrojati, a još složenije je opisati put svakog njegovog rada, gde je nastao, ko ga je kupio i gde >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je danas.
Samo veliki zaljubljenik i entuzijasta poput Petra Petrovića, kustosa zbirke srpskog slikarstva 18. i 19. veka u Narodnom muzeju, mogao je nakon nekoliko godina žestokog istraživačkog rada da objavi „Sistemski katalog (Catalogue raisonne) dela Paje Jovanovića“, prvi takve vrste kod nas.
Reč je o publikaciji na 365 strana, u tvrdom povezu, sa više od hiljadu reprodukcija. Petrovićevo delo je predstavljeno nedavno u Atrijumu Narodnog muzeja, koji je i izdavač, u okviru tematske izložbe „Paja Jovanović”, sačinjene od 15 najznačajnijih remek-dela ovog umetnika koja su vlasništvo muzeja na Trgu republike.
To je i prilika za novi susret publike, sve do kraja godine, sa čuvenim slikama kao što su „Kićenje neveste”, „Borba petlova”, „Mačevanje”, „Izdajica”, „Mihajlo Pupin”... Baš kao i Klimtov „Poljubac“. Neka od ovih dela su krasila bombonjere, čestitke, razglednice... i poznata su gotovo svima.
O šumi podataka do kojih se probijao uz pomoć muzejskih institucija u zemlji i inostranstvu, misterijama i podacima povezanim sa 1099 slika Paje Jovanovića opisanih u „Sistemskom katalogu” govori Petar Petrović za „Politiku“.
– Tragao sam za Jovanovićevim radovima, popisao ih i sada su u katalogu, koji će naredne godine biti preveden na engleski jezik i poslat značajnim svetskim institucijama, a onda su moguća i iznenađenja u vidu otkrivanja drugih Jovanovićevih dela kojima se izgubio trag. Umetnikovi brojni radovi nalaze se u Aziji, Australiji, Evropi, Severnoj i Južnoj Americi. Neka dela su sakrivena, a za neka znamo gde su, ali je teško do njih doći. Popis slika jednog umetnika omogućava da ga analizirate sa mnogo aspekata, npr. kao avangardistu, tradicionalistu, angažovanog autora... Pred vama je, dakle prava muzeološka knjiga, kao polazište za buduće tematske koncepte. Na ovom projektu pomoglo mi je oko 40 ustanova, 25 iz inostranstva i 15 iz naše zemlje – kaže Petrović.
U „Sistemskom katalogu” je obrađeno 1099 dela, ali to nije konačan broj, a naš sagovornik dodaje:
– Dela nisu navedena hronološki, već po žanrovima. Poznato je da je Jovanović počeo sa žanr scenama iz života ljudi na Balkanu i sa Orijenta, nastavio sa istorijskim kompozicijama, ilustracijama narodnih epskih pesama. Da spomenemo i religiozno slikarstvo, kao i obimno portretsko delo, koje čini najveći deo njegovog opusa i još segment koji se odnosi na predstavu ženskog lika i tela. Katalog ove vrste se i u svetu radi po žanrovima, kod velikih umetnika poput Rembranta, Rubensa, Ticijana... Svaka kataloška jedinica daje ne samo reprodukciju i potpis, već je opisan put slike od nastanka do muzeja ili kolekcionara gde trenutno boravi.
Petar Petrović tvrdi da se ono najzanimljivije ne nalazi u katalogu, već u onom za čim se dalje traga.
– Moja želja je da dođem do Pajine prve slike „Mačevanje“, koja ga je odvela u London i sigurno se još tamo nalazi. Potraga za delom koje je umetnik smatrao najjačim i dalje traje, a to je „Bitka u Teutoburškoj šumi“ koja je imala oko 20 kvadratnih metara i negde je između Evrope i Južne Amerike. Znamo da je bila izlagana u Beču, Berlinu, Parizu 1902, u Sent Luisu 1904, Salcburgu 1909. i u Čileu 1910, gde joj se gubi trag. Ko je „Bečlijka“, žena na slici pod tim nazivom, u kolekciji Belvedere muzeja u Beču, ne znamo. To je verovatno neko sa kim se Paja družio, muzej je kupio na godišnjoj izložbi 1905. „Portret gospođe Mirke” iz 1905. osvojio je zlatnu medalju u Minhenu, a nalazi se u Muzeju lepih umetnosti u Čileu. Paja je svojevremeno rekao koja dela su mu važna, a to su: „Portret gospođe Mirke“, „Borba petlova“, „Mačevanje“ – za kojom tragamo – kao i za „Guslarom“, koji je prodat u Engleskoj posle 1900. godine. Veoma zanimljivo bi bilo pronaći portret neke mitske ličnosti koju je Jovanović naslikao poput Rudolfa Valentina, na Azurnoj obali u vili Ričarda Hanta, industrijalca i bogatog čoveka.
Uskoro premijera još jednog Pajinog dela
Gospođa Sofija Ciklaj iz Argentine, tačnije iz Buenos Ajresa, poklonila je Narodnom muzeju svoj portret, koji je naslikao Paja Jovanović 1943. u Beogradu. Gospođa Ciklaj, koja je još uvek živa, prošle godine je tada u 88. godini poklonila svoj portret sa kojim je izbegla iz Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata.
Ona se sada simbolično vratila preko svog portreta u zemlju. Premijera ovog dela biće održana u decembru, kada bude završena restauracija i konzervacija i publika će je videti kao sastavni deo izložbe „Paja Jovanović“ koja traje do kraja godine.
B. Lijeskić
objavljeno: 21/11/2012
