Izvor: B92, 01.Apr.2012, 18:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Rumuniji će ostati starci i deca
London -- Jaz u bogatstvu istoka i zapada Evrope je veliki i posle više od 20 godina od pada komunizma, a odliv iz zemalja od Crnog mora do Baltika je alarmantno visok.
Mada je učlanjenje u Evropsku uniju mnogima donelo prosperitet, ono je takodje olakšalo emigraciju, što je dovelo do egzodusa mladih sa istoka, naročito iz seoskih područja, ostavljajući za sobom sve starije i siromašnije stanovništvo, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ocenjuje agencija Rojters.
Rumunija, druga najsiromašnija članica EU (posle Bugarske), u kojoj prosečna mesečna plata iznosi 450 dolara, jedna je od najteže pogođenih emigracijom jer je broj njenih stanovnika, prema podacima popisa stanovništva, tokom jedne decenije smanjen 12 odsto.
Situacija je, međutim, na jugu, na Balkanskom poluostrvu i u severnim baltičkim zemljama sumorna. Popis stanovništva, koji je obavljen 2011. širom kontinenta, pokazao je da je Litvanija izgubila 12 odsto stanovništva u periodu od 10 godina, Bugarska sedam odsto, a Srbija, koja još uvek nije u EU, pet odsto, naveo je Rojters. Mađarska je imala 10,4 miliona stanovnika posle pada komunizma 1989, ali je prošle godine taj broj opao ispod 10 miliona.
Na drugom kraju kontinenta, u Letoniji, baltičkoj državi koja je beležila veliki uspeh do sadašnje globalne finansijske krize koja je dovela do "slobodnog pada" njene ekonomija, izgubila je 13 odsto populacije, uglavnom usled emigracije.
Obe zemlje su uvele stroge programe štednje u okviru uslova Međunarodnog monetarnog fonda za dodelu zajmova za spasavanje.
Broj stanovnika u komparativno bogatim ekonomijama, kao što su Češka i Poljska, istovremeno je ostao stabilan zahvaljujući povratku emigranata i dolasku žitelja iz manje bogatih zemalja u regionu.
Nasuprot tome, broj stanovnika u bogatoj Nemačkoj je lane povećan, prvi put od 2002, zahvaljujući doseljavanju iz novih članica EU, uprkos činjenici da je smrtnost u najvećoj privredi na Kontinentu veći od nataliteta.
Ljudi koji žive u siromašnijim delovima Evrope ne očekuju da će njihov životni standard u skorije vreme biti poboljšan.
"Devedeset odsto Rumuna ne veruje da će Rumunija imati bolju budućnost", ukazao je Viktor Ponta, lider levičarske opozicije i glavni kandidat za sledećeg premijera te zemlje na izborima u novembru.
Podaci statističkog biroa EU, Evrostat, pokazuju da će Rumunija, Letonija, Poljska i Bugarska imati do 2060. najveći odnos starog stanovništva prema radno sposobnom u EU, što znači da će broj oporezovanih radnika opasti, a porasti vladini izdaci za pomoć sve većem broju penzionera.
Od 19 miliona stanovnika Rumunije, manje od pet miliona radi i plaća porez, dok su ostali penzioneri, deca, poljoprivrednici koji se sami izdržavaju ili ilegalni radnici.
Troškovi za više od pet miliona penzionera dostigli su u 2010. devet odsto rumunskog bruto domaćeg proizvoda (BDP).
No, zemlje koje imaju veliki broj privremeno zaposlenih u inostrantvu imaju i korist od toga.Ogromna rumunska dijaspora poslala je 2011. porodicama kod kuće čak 2,6 milijardi evra, što je oko dva odsto BDP. To je, međutim, manje od novčanih doznaka u rekordnim godinama pre ekonomske krize, ali i dalje neophodna gotovina za siromašne zajednice u toj zemlji.
Rumunija je podigla starosnu granicu za odlazak u penziju na 65 godina za muškarce i na 63 godine za žene, ali to još nije dovojno za uravnoteženje budžeta, dok Letonija razmatra slično povećanje penzione granice.
"Prema najgorem scenariju, troškovi za socijalnu zaštitu će dostići veoma visoke nivoe", ukazao je Mihai Patrulesku, ekonomista rumunske "Bankpost", dela grčke "EFG Evrobanke" Patrulesku je dodao kako vlade za rešavanje tog problema imaju tri opcije - da podignu starosnu granicu za odlazak u penziju, povećaju poreze ili da stalno imaju visoke deficite.
EU je proglasila 2012. "Evropskom godinom aktivnog starenja" kako bi ohrabrila i kompanije i radnike da podrže ideju zapošljavanja starijih i pomogla starijim ljudima da žive nezavisno.
Nova rumunska ministarka rada Klaudija Bogićevići je izjavila da Bukurešt planira novi zakon koji bi omogućio poreske olakšice kompanijama koje zapošljavaju starije ljude i snažniju podršku onima kojima je potrebna specijalna nega.
Rad u inostranstvu takođe pomaže ljudima da steknu neophodnu obuku i da se eventualno vrate u zemlju, dok starenje stanovništva ima i dobre strane jer znači da takvi radnici maju više iskustva, ukazao je Roderik Parkes iz nemačkog Instituta za medjunarodne i bezbednosne poslove.
"Mislim da je panika preterana i da je realnost mnogo povoljnija. To bi na kraju moglo da bude dobro za Rumuniju", ukazao je Parkes, a preneo Rojters.
Pogledaj vesti o: London
.jpg)
