Izvor: Politika, 22.Maj.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Riju možemo više nego u Londonu
Trener olimpijske šampionke Milice Mandić kaže da je za to potrebno da se naša tekvondo organizacija ujedini oko načina rada i ciljeva
Tekvondo više nije sport koji još traži mesto u našem sportu. U poslednjih nekoliko godina naš tekvondo je postao trofejni sport, jedini u Srbiji koji ima aktuelnog olimpijskog šampiona (prvog posle Sidneja 2000. godine), naše borce rivali na međunarodnoj sceni uvažavaju, a oni se sa svakog takmičenja vraćaju bar s jednom medaljom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Na poslednjem Evropskom prvenstvu osvojena su dva odličja (Milica Mandić, srebro, Ana Bajić, bronza), a još šestoro reprezentativaca izborilo je pravo da se bori za odličje i – izgubilo.
To, ipak, ne demorališe Dragana Jovića, sportskog direktora reprezentacije. Naprotiv, ali smatra da naš tekvondo može i mora da bude mnogo uspešniji. Za to, potrebno je prvo dovesti Savez u red.
Ponovo obavljate dužnost sportskog direktora reprezentacije. Da li to znači da su u Tekvondo savezu dunuli novi vetrovi?
Tačno je da sam posle pauze ponovo počeo da obavljam funkciju sportskog direktora, ali još se radi na donošenju novih rešenja i to ne samo kad je u pitanju struka već ukupno funkcionisanje saveza. Još jednom je bilo potvrđeno da se kod nas uspeh ne oprašta, jer je bilo ljudi koji su mislili da ću, pošto je Milica Mandić osvojila olimpijsko zlato, „preuzeti” Savez. Pa nije on ničija privatna prćija. Svi moji apeli i predlozi bili su dočekivani na nož, ali godinu i po dana kasnije mnogi su uvideli da je u njima bilo „nešto”.
Za šta ste se zalagali?
Zalagao sam se da svako radi ono što najbolje zna – treneri da vode struku, menadžeri da upravljaju, da obezbeđuju sredstva za funkcionisanje saveza i sprovođenje takmičarskih programa. Kod nas se to pomešalo, pa su treneri hteli da oni vode savez. Godinu dana pre Olimpijskih igara u Londonu na Skupštini sam upozoravao i apelovao da nam se ne desi ono što su doživeli neki drugi sportovi (nije korektno da ih imenujem), koji nisu iskoristili velike uspehe da prihvate decu koja žele da se bave njihovim sportom, da privuku nove sportske radnike i sponzore, a bio sam uveren da će neko od naših takmičara osvojiti olimpijsku medalju. Mnogi su mi se smejali, ali ne svi. Sekretar Saveza Zoran Ćendić, treneri braća Dujić, Goran Petrović... verovali su da imamo snage za to.
Epilog je poznat, Milica Mandić, učenica Dragana Jovića je osvojila olimpijsko zlato, a vi ste eliminisan iz rada sa ostalim reprezentativcima, ispostavilo se privremeno...
Moj status je najmanji problem. Problem je što se drugi nisu organizovali da iskoriste tu istorijsku šansu, ali mi u Tekvondo klubu Galeb i ljudi u klubovima s kojima smo vezani istom sportskom „politikom” jesmo. Prihvatili smo mnogo novih članova, pripremili programe za njih, sve marketinški odradili kako treba, ali jedna lasta ne čini proleće. Zato se trudim, zato lobiram. Mi moramo zajedno da od Saveza napravimo maksimalno čvrstu i ozbiljnu organizaciju, jer rezultati pokazuju da znamo šta radimo. Na državnom prvenstvu imali smo 80 seniora, a od njih šestoro se borilo za medalje na Evropskom prvenstvu i osvojene su dve medalje. Od tih šest tri su „bile naše” a izgubljene su samo zbog neiskustva naših takmičara, koji su u poslednjim sekundama gubili borbe u kojima su pobeđivali. Neiskustvo je plod besparice jer većina nije imala za sobom iskustvo sa velikih međunarodnih turnira. To, zajednički, moramo da eliminišemo.
Kako vidite stručni rad u reprezentaciji?
Želim da se oko svega dogovaramo i da rezultat bude mera svačije vrednosti. Imamo dosta trenera čiji takmičari postižu vrhunske rezultate. Milica Mandić i Ana Bajić su osvojile medalje na Evropskom prvenstvu, mladi Dejan Tomić je izborio učešće na Olimpijskim igrama mladih, Tijana Bogdanović je u šest meseci osvojila zlatne medalje na juniorskim prvenstvima Evrope i sveta, Damir Fejzić i Dragana Gladović još nisu rekli poslednju reč i mogu da zablistaju već na prvom narednom takmičenju, Ivan Purešević i Relja Prosenica takođe... Oko njihovog potencijala moramo da se udružimo, da mu omogućimo da se izrazi. Trebalo bi da imamo iste „pikove” u sezoni jer idemo na ista takmičenja, da imamo zajedničke bazične pripreme i zajedničke završne pripreme za velika takmičenja, a na njih svi moraju da dođu maksimalno spremni, a ne kao pred svetsko prvenstvo kada je jedan takmičar došao sa tronedeljnog odmora.
Da li među trenerima postoji saglasnost za to?
Mislim da se opšte raspoloženje približava tome. Ne želim da gubim vreme uzalud. Ako misle da mogu da pomognem i ako hoće – dobro. Ako neće, imam svoj klub i takmičare (ljudi u Olimpijskom komitetu Srbije da moj stručni tim ima dosta ponuda iz inostranstva), ali ako se svako zatvori u svoj klub to će nam se osvetiti. Ako se dogovorimo siguran sam da možemo da se kvalifikujemo za Rio 2016. jer to je najteže, i da možemo ponovo da osvojimo zlato, svejedno da li će to biti Milica, Ana, Damir ili neko drugi, i da možemo da osvojimo bar još dve medalje.
----------------------------------------------
Podrška MOS i OKS maksimalna
Uspon i kontinuitet vrhunskih rezultata naših tekvondoista je direktan plod podrške ministarstva omladine i sporta i Olimpijskog komiteta Srbije, tvrdi Dragan Jović:
– Bez nje teško da bi ostvarili i delić ovih rezultata. Na osnovu kategorizacije imamo takmičare u sva tri razreda i u razvojnom programu i sredstva za adekvatan broj turnira, pripreme. Milica Mandić i Ana Bajić su u programu OKS i obezbeđeno im je učešće na gran pri turnirima, najvažnijim za plasman na Olimpijske igre, a to košta 20.000 evra...
----------------------------------------------
„Naše malo je nekom mnogo”
U tekvondo organizaciji dogovoreno je da se izborna sednica Skupštine malo odloži.
– Bilo bi jako sebično kada bi se u vreme katastrofe koja je zadesila Srbiju bavili samo sobom i našim Savezom. Mi predstavljamo Srbiju, borimo se za nju i na takmičenjima i sada kada pokušava da ublaži posledice katastrofalne poplave. Mi nismo bogat savez, ni bogat sport, ali i naše malo je nekom mnogo kada je ostao bez ičega i mi smo se organizovali da što više pomognemo. To nije guljenje vremena, a ako do kraja juna održimo Skupštinu i ako sprovedemo ono o čemu smo se dogovarali imaćemo šest meseci da se uhodamo i da preolimpijsku godinu dočekamo spremni – kaže Dragan Jović.
Živko Baljkas
objavljeno: 23.05.2014.
Pogledaj vesti o: London
