Izvor: NoviMagazin.rs, 22.Jun.2016, 14:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Londonu jake obe strane - i za i protiv EU
Kada Britanija sutra bude odlučivala da li da izađe iz Evropske unije ili ne, glas stanovnika Londona može da bude odlučujući, ali pitanje je za koju stranu pošto se u gotovo devetmilionskoj britanskoj prestonici nalaze oba ekstrema - i oni koji su najviše za EU i onih koji su najviše protiv nje.
U kosmopolitskom finansijskom kvartu Sitiju, najvećem >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << evropskom finansijskom centru, gde radi gotovo pola miliona ljudi iz celog sveta prevladava raspoloženje za EU. Dok samo nekoliko kilometra dalje opštna Hejvering, uporište radničke klase, vodi u nacionalnom istraživanju kao jedno od mesta koje je najviše za izlazak Britanije iz Unije.
Ta dva kvarta predstavljaju antipode u srcu britanske debate oko članstva u Uniji - jedna strana vidi slobodan protok ljudi i novca u Uniji kao prednost, druga strana to vidi kao pretnju.
Imigracija je postala jedno od najemotivnijih pitanja referendumske kampanje. To pitanje podstiče strahove o nestabilnosti među nekim glasačima i optužbe drugih o ksenofobičnosti grupe koja zagovara izlazak iz Unije.
EU je sagrađena na principu da njeni građani mogu da žive i rade u svakoj od 28 zemalja članica. Od kada se blok proširio na bivše komunističke zemlje u istočnoj Evropi pre više od deset godina, stotine hiljada ljudi preselilo se u Britaniju i druge bogatije EU zemlje.
Percepcija da migranti iz EU dolaze da uzimaju radna mesta, uz istovremeno kontadiktoran strah da dolaze da žive od socijalnih davanja, podstiče raspoloženje za izlazak iz Unije u Hejveringu i drugim evroskptičnim delovima zemlje.
Međutim 24 kilometara jugozapadno, u istorijskom srcu finansijskog Londona, stručnjak Mark Boliat kaže da hiljade radnih mesta i položaj Londona kao finansijskog centra zavise od EU. "Evropska unija je bila dobra za zemlju uopšte, i vrlo dobra za finansijske službe. Mnoga radna mesta od nje zavise, i mi mislimo da bi izlazak iz Evropske unije predstavljao znatan rizik", rekao je Boliat.
Taj stav deli i Ikonomist intelidžens junit (EIU) koji je saopštio prošle nedelje da bi izlazak iz EU ugrozio status Londona kao globalnog finansijskog centra. Boliat je rekao da u Sitiju ljudi prihvataju da su deo globalne zajednice i od toga profitiraju ali i da to mišlenje ne dele svi u glavnom gradu.
Hejvering nije najsiromašniji deo Londona ali je jedan od najmanje etnički raznolikih i u njemu se nalazi 83 odsto ljudi koji sebe identifikuju kao "beli Britanci", u poređenju sa 45 odsto u Londonu u celini.
Gotovo 90 odsto stanovnika Hejveringa rođeno je u Britaniji, u poređenju sa 63 odsto za ceo London. Kao i za druge lokalne vlasti u Britaniji, i u opštini Hejvering smanjeno je finansiranje u okviru vladinog programa štednje.
Sredstva su srezana za razne socijalne i druge gradske programe, a s druge strane porast cena nekretnina i rente značilo je da se mnogi bore da nađu pristojan smeštaj, a raspoloživost javnih stanova je smanjena.
Odbornik antievropske Jukip stranke u Hejveringu Lorens Veb rekao je da je njima rečeno da moraju da smanje budžete, "a jedina dva budžeta koja nisu smanjena je članarina za u EU i strana pomoć".
"Naš stav je da novac treba da bude potrošen ovde. Ne treba dati Briselu ni jedan peni dok ne rešimo našu sopstvenu privredu", rekao je on. U Hejveringu mnogi za teškoće oko stanovanja okrivljuju imigrante, mada uzroci potiču iz politike još iz 1980-ih godina, navodi agencija AP.
Taj stav je manje rasprostranjen u centralnom Londonu, i to ne samo u finansijskom kvartu. U multietničkm centralnim delovima Londona kao što su Kamden i Islington, retko se vidi neki okačen plakat u prilog izlaska iz Unije.
Dvadesetsedmogodišnja Ejmi Vilson, finansijski konsultant, koja je čvrsto za ostanak u Uniji, rekla je da pristalice opcije za izlazak, koje su često stariji ljudi, motiviše nerealističan osećaj nostalgije.
"Mislim da mlađe generacije znaju da stvari ne mogu da se vrate na ono što je bilo, zato što mi sada živimo u vrlo međusobno povezanom svetu, i ne možemo da živimo u silosima", rekla je ona.
