Izvor: Press, 05.Jan.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tim Srba pravi čudo od aviona!
Naši stručnjaci nezamenjivi šraf u „Erbasovom" projektu „A 350", koji će izradom potpuno nove „porodice" aviona doneti pravu revoluciju u vazdušnom saobraćaju
Srpski stručnjaci su deo trenutno najvećeg projekta u vazduhoplovnoj industriji - izrade potpuno nove porodice „Erbasovih" aviona, tipa „A 350", koji će doneti pravu revoluciju u vazdušnom saobraćaju.Andrija, Jovanka, Nenad, Snežana i Nebojša došli su u Bristol, nadomak >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Londona, vođeni različitim idejama i jednom željom: da rade, zarade i napreduju. Svoja iskustva podeli su sa čitaocima Pressa.
Andrija Ekmedžić
1. Imam 36 godina i u „Erbasu" sam vodeći projektant na čelu tima od dvadesetak inženjera. Projektujemo najvažniju sekciju krila na avionu „A 350".
2. Iz Srbije nisam otišao zato što sam bio nezadovoljan. Jednostavno, dobio sam ponudu „Erbasa" koju nisam mogao da odbijem.
3. U sektoru inženjeringa svi imaju fleksibilno radno vreme, tako da mogu sami da podešavaju kada će da dođu i odu sa posla. Svi treba da su na poslu od 9.30 do 14.30, a pre i posle toga svako podešava sebi radno vreme, uz obavezu da popuni nedeljni fond sati.
4. Ovde malo znaju o Srbiji, ali se oni koji prate sport brzo sete kada se pomenu teniseri ili Nemanja Vidić... Do mene sedi Kineskinja Songlin Han, stručnjak za zamor materijala. Seća se da je u Kini, kada je bila mala, gledala film „Valter brani Sarajevo" i da im je bilo žao kada se raspala Jugoslavija. Ljudi koji dolaze izvan Evrope ponekad Srbiju mešaju sa Sibirom. Inače, nas nekoliko Srba iz „Erbasa" i Bristola ima tim u malom fudbalu, koji smo nazvali „Nemanja Vidić". Takmičimo se u lokalnoj ligi malog fudbala i uspeli smo iz četvrte lige da se popnemo u treću.
5. Imao sam prilike da više puta putujem avionom u čijem sam projektovanju učestvovao, ali najjači utisak mi je bio put avionom „A340-600" u Abu Dabi. To je najduži avion na svetu, a tako je tih i elegantan da je utisak bio kao da klizi po nebu.
6. Sa porodicom, suprugom Jelenom i decom Dimitrijem (7) i Natalijom (6) dolazim u Srbiju obično dva puta godišnje. Nedostaju mi prijatelji i šira porodica, jezik, Beograd, Kalemegdan, Partizan, košarka. Nedostaje mi i da se rukujem i pozdravim svakog jutra sa ljudima sa kojima radim i koje poznajem, jer to ovde nije uobičajeno.
7. Planovi su mi vezani za projekat „A 350". Posle toga ne znam, videću šta će mi biti izazovno. Zbog porodice razmišljam i o povratku u Srbiju.
8. U Srbiji već postoji proizvodnja aviona i to od 1910. godine. Izradom aviona sada se bavi „Utva" iz Pančeva, gde sam i ja radio. „Utva" ima veliku šansu da postane dobavljač „Erbasa" i da pravi delove i sklopove za „Erbasove" avione, ali uslov za to je da „Jat" kupi „Erbasove" letelice.
Jovanka Mirković
1. Radim kao inženjer za proračun čvrstoće struktura. Pokrivam različite komponente u okviru složenog sklopa, često nazivanog „dragulj u kruni", koji predstavlja vezu glavnog stajnog trapa sa trupom i krilom aviona.
2. U Englesku sam došla 2000. godine na doktorske studije. Pre tri godine dobila sam mogućnost da se priključim „Erbasovom" projektu „A 350".
3. Na nivou užeg tima ima nas oko 30, a ja sam trenutno jedina žena inženjer. Zaista uživam u poslu koji radim, moja deviza je „sve je moguće", tako da u tim unosim beskonačni optimizam, svojstven samo ženama.
4. Prva asocijacija je još Jugoslavija. Sve što je potom usledilo bilo je ljudima vrlo komplikovano da bi mogli da razumeju i pamte.
5. Do sada sam radila na „Erbas" projektima „A 380" i „A 350", pa se nadam da ću imati prilike da letim nekim od tih aviona u budućnosti.
6. Da budem iskrena: nisam nostalgična, možda i zbog činjenice da u svakom supermarketu ovde možemo da kupimo kore za pitu. Ovo će možda zvučati smešno, ali gotovo deset godina nemamo TV aparat u kući, tako da nas dnevne vesti minimalno dotiču putem radija i interneta. O Srbiji najviše saznajemo od prijatelja.
7. Ne pravim dugoročne planove. Pretpostavljam da ću nastaviti usavršavanje u vazduhoplovstvu, sve dok ima zanimljivih i izazovnih projekata.
8. Pre verujem da prirodna bogatstva, uključujući i stanovništvo, daju šansu Srbiji da se oporavi i postane jaka. Ne verujem da je proizvodnja aviona ključ za uspeh.
Nenad Jemuović
1. Ja sam vodeći inženjer za zamor na krilu „A 320 šarklet aviona". Moj posao obuhvata proračun zamora i životnog veka metalnih i kompozitnih struktura.
2. Otišao sam zbog profesionalnog napredovanja i usavršavanja.
3. Pristup poslu je znatno fleksibilniji nego u prosečnoj srpskoj firmi.
4. Većina ljudi obično Srbiju svrstava negde među zemlje bivšeg istočnog bloka ili čak među države nastale raspadom SSSR.
5. Struktura aviona, iako to nije vidljivo spolja, znatno je unapređena u odnosu na letelice projektovane pre 30 ili 40 godina. Sve to smanjuje rizik prilikom leta na minimum.
6. -
7. Kompanije zaposlenima pruža više različitih puteva za usavršavanje i napredovanje. Ovo je i transnacionalna firma, tako da postoji mogućnost promene ne samo projekta i discipline, već i zemlje u kojoj radite.
8. Razvoj i proizvodnja aviona postali su veoma skupi i malo koja zemlja može to sebi da priušti. Međutim, postoji realna mogućnost da se srpske firme uključe u globalnu mrežu kooperanata.
Nebojša Šakota
1. Ja sam vodeći inženjer za integraciju strukture krila.
2. Došao sam u London u martu 1992. godine. Brzo sam uspeo da dobijem posao kao inženjer, onda sam otišao u Ameriku, a 2001. sam se zaposlio u „Erbasu".
3. Kada sam počinjao ovde 1993. godine, u vazduhoplovnoj industriji Engleske stranci su bili retkost. Sada je situacija potpuno promenjena.
4. -
5. -
6. Retko dolazim u Srbiju, jer potičem iz Hercegovine, a imam i vikend-kuću u Herceg Novom, pa tamo provodim veći deo odmora. Samo ponekad odem do Beograda i Novog Sada, gde imam rodbinu.
7. Nemam neke čvrste planove. Imam troje dece, svi su rođeni u Engleskoj, pa bilo kakva razmišljanja o povratku nisu realna.
8. -
Snežana Milanović-Nouls
1. Ja sam menadžer za fizičku integraciju aviona „A 350", što podrazumeva upravljanje i koordinaciju rada međunarodnih timova u Madridu, Tuluzu, Hamburgu i Filtonu.
2. Otišla sam pre dvadesetak godina. Posle rođenja drugog deteta odlučila sam da tadašnji posao zamenim novim u civilnoj avijaciji. Zahvaljujući kampanji za novi avion „A 380" zaposlila sam se u „Erbasu".
3. Bilo je zanimljivo kada sam jedan mejl potpisala svojim imenom Snežana. Spel-ček sistem mi je ponudio opciju da se potpišem kao „Sneezy" i pošto nisam obratila pažnju, taj važan mejl je otišao tako potpisan... „Sneezy" mi je potom godinama bio nadimak.
4. Mislim da ljudi vide to što vide, ne postoje predrasude.
5. Fenomenalno i ponosno. Nezaboravne uspomene su mi poslednji let „konkorda" u novembru 2003. i prvi let avionom „A 380" u aprilu 2005. godine.
6. Najmanje jednom godišnje. Ove godine sam dva puta bila u Beogradu i jednom u Crnoj Gori. Najviše mi nedostaju jezik, porodica, prijatelji... Kada mladi diplomirate, ne razmišljate o tim stvarima, ali posle desetak godina u inostranstvu malo se zabrinete da biste zauvek mogli ostati tamo i pitate se šta onda.
7. Mi radimo u kompaniji koja je najveći evropski proizvođač vazduhoplova. „Boing" me ne privlači jer je američki sistem rada mnogo teži nego ovaj ovde.
8. O tome sam razmišljala pre 20 godina, ništa me ne bi više obradovalo. To bi verovatno bio neki mali VIP avion, ali za taj projekat bi bilo potrebno da se pridruže i neki od nas. Zbog finansijske situacije to se verovatno neće dogoditi, ali ako postoji dobar plan, sve je moguće...
