Izvor: Vostok.rs, 19.Maj.2013, 16:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tihi ubica – meso iz epruvete
19.05.2013. -
U Londonu će kroz nekoliko nedelja biti održana promocija prvog u istoriji mesa, stvorenog u laboratoriji. Prema rečima eksperata, od ovog otkrića može da počne nova gastronomska epoha. Kako obećavaju stvaraoci «mesa iz epruvete», taj će specijalitet biti ništa manje ukusan, nego pravo meso.
Mnoge laboratorije u svetu traže rešenje problema ishrane na planeti. Među istraživačima, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << rade u toj sferi, nalazi se i holandski naučnik Mark Post. On je «sastavio» biftek od komadića mišićnog tkiva nastalog u laboratoriji. Svojim otkrićem profesor želi da demonstrira čitavom svetu da «meso iz epruvete» nije mit, već realnost.
Ima mnogo obrazloženja u korist te tehnologijnj: od smanjenja potrošnje vode i energije na planeti sve do smanjenja emisija metana i drugih gasova, koji prouzrokuju efekat staklenika, a da ne govorimo o odustajanju od uzgajanja i klanja krupne rogate stoke. Pristalice takvog prilaza su uvereni, da će stav u korist zaštite čovekove sredine jačati, jer potreba za mesom, na primer, raste u vezi sa povećanjem srednje klase u Kini i drugim zemljama.
Međutim, bez obzira na to, samo mali broj ljudi može da proba pomenuti biftek od 150 grama. Proizvodnja tog noviteta je koštala 250 hiljada evra. Dakle, kada se govori o punovrednoj proizvodnji sintetičkog mesa, koje bi se našlo na tezgama supermarketa, i to sa konkurentnom cenom,– to je stvar daleke budućnosti.
Međutim, inače situacija na planeti sa stanovništvom, koje stalno raste, razvoj velegradova, a usled toga smanjivanje poljoprivrede rano ili kasno će tražiti od ljudi da ili postanu vegetarijanci, ili konzumiraju veštačke belančevine. Pred mikrofonom je glavni urednik časopisa «Agrarni pregled» i lista «Seljačka Rusija» Konstantin Lisenko.
- Situacija je takva da će ljudi morati da se naviknu da dobijaju belančevine iz drugih izvora, a ne kao sada od životinja, jer će tokom 40 godina - svedoče proračuni - čovečanstvo tražiti onoliko hrane, koliko je pojedeno tokom proteklih 8 hiljada godina. Koliko se poveća broj stanovnika planete, toliko će se povećati potreba za hranom, prosti proračuni svedoče da čovečanstvo na istoj površini neće biti u stanju da kroz 50 godina obezbedi sebi belančevine životinjskog porekla.
Pridržavajući se takve logike, naučnici su prvo stvorili na osnovi genetskog inženjeringa modificirane namirnice u cilju povećanja prinosa i duže trajnosti, zatim je bila klonirana ovčica Doli, zatim je svet zahvatio talas sintetike, veštačkog silikona. U vezi sa time mnogi naučnici izražavaju zabrinutost zbog toga, što čovečanstvo već ima ogromne promene na genetskom nivou, koje bi mogle da na kraju krajeva rezultiraju nestankom ljudi na Zemlji. U tome bi moglo da sudeluje i veštačko meso, smatra generalni direktor Mesnog saveta Jedinstvenog ekonomskog prostora Arsen Ginosjan.
- Ono, što je genetski dala priroda čovečanstvu, životinjske belančevine, pristupačne čovečanstvu, čini mi se, to i mora da bude naša budućnost. Narednih desetina godina čovečanstvo mora da razmisli o poljoprivredi.
Danas je to aktuelno kao nikad ranije, uvereni su autori istraživanja, tokom kojeg se saznalo da su hrčci, koje su hranili transgenskom sojom, posle dve generacije prestali da se razmnožavaju. Svakako, rano je prenositi te rezultate na ljude, doći do zaključka da konzumiranje mutirane hrane vodi neplodnosti. Međutim, te podatke je moguće projecirati na druge životinje, što znači, da jeftina stočna hrana od modificiranog bilja, koja je popularna u svetu, može da skupo košta čovečanstvo. Onda će biti istaknuto pitanje veštačkog mesa. Mnoge zemlje, a čak i čitavi regioni neke države već razmatraju perspektive «čiste» hrane. Austrija, Venecuela, Grčka, Poljska i Švajcarska, na primer, potpuno su slobodne od genetsko modificiranih proizvoda.
Međutim, autor «mesa iz epruvete» profesor Mark Post se ne uzrujava zbog zabrinutosti u vezi sa veštačkom hranom, on, naprotiv smatra da će čovečanstvo zahvaljujući njegovom izumu moći da preživi – glavno je, da ne bi izumrlo pre toga…
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
